Dok slušate predizborne govore američkog predsedničkog kandidata republikanca DŽeba Buša, koji ruskog predsednika Vladimira Putina naziva siledžijom i kome „preti” da će, ukoliko postane predsednik SAD, njegova zemlja „intenzivnije odgovoriti na agresiju Rusije u Ukrajini i istoku Evrope” – pomislite da je to samo predizborna kampanja.
Ako je bilo imalo sumnje u izvore koji su za jučerašnji „NJujurok tajms” rekli da se Pentagon sprema da pošalje tenkove, pešadijska vozila i drugo teško naoružanje u baltičke i istočnoevropske zemlje – posle potvrde da Poljska već najmanje mesec dana pregovora o tome sa SAD – više je nema. Juče je, naime, poljski ministar odbrane Tomaš Šemonjak rekao da Poljska vodi pregovore sa SAD o razmeštanju američkog teškog naoružanja na svom tlu. „Vodimo takve pregovore s Vašingtonom. O tome sam razgovarao tokom svoje poslednje posete u SAD, 19. maja, s američkim kolegom Eštonom Karterom”, rekao je Šemonjak za agenciju PAP, reagujući na članak u „NJujork tajmsu” o razmeštanju američkog teškog naoružanja u zemljama istočne Evrope. On je dodao da su SAD obećale da će uskoro biti doneta odluka o tome. Pozivajući se na američke i zvaničnike saveznika SAD, list je naveo da bi to, u slučaju da se predlog odobri, bilo učinjeno kako bi „odvratilo moguću rusku agresiju u Evropi”. Prema pouzdanim izvorima ovog lista, očekuje se da će predlog odobriti američki sekretar za odbranu Eš Karter i Bela kuća pred sastanak NATO ministara u Briselu ovog meseca. To bi bio prvi put od hladnog rata da SAD stacioniraju tešku vojnu opremu u novim članicama NATO-a u istočnoj Evropi, koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza. Predlog predviđa da oprema dovoljna za oko 150 vojnika bude uskladištena u svakoj od tri baltičke države – Litvaniji, Letoniji i Estoniji, dok će oprema dovoljna za potrebe bataljona od oko 750 vojnika biti stacionirana u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i možda Mađarskoj. Samo nekoliko dana po objavljivanju velikog istraživanja javnog mnjenja u ključnim zemljama članicama NATO-a, ispostavilo se da treći Buš, koji je u trci za predsednika, govori upravo ono što većina Amerikanaca želi da čuje i što administracija čini. Naime, prema istraživanju američkog instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Pju”, koje je objavljeno prošle nedelje, upravo su Amerikanci najraspoloženiji za vojnu akciju ukoliko bi Rusija napala neku članicu NATO-a ili savezničku državu.
Evropa nije za rat
Anketom je obuhvaćeno više od 11.000 građana u osam zemalja članica NATO-a: SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj i Španiji, kao i u Ukrajini i Rusiji. Jedino javnost u SAD i Kanadi u natpolovičnom procentu misli da bi njihove zemlje trebalo da preduzmu vojnu akciju. Na pitanje da li NATO treba da upotrebi vojnu silu da bi odbranio savezničku zemlju ako bi je napala Rusija, 56 odsto Amerikanaca je odgovorilo potvrdno i 53 odsto Kanađana, dok toliko, pa i više, Nemaca (58 odsto) smatra da ne bi trebalo da intervenišu. Naprotiv, vojnu intervenciju u Nemačkoj bi podržalo samo 38 odsto ispitanika. Nisu samo Nemci manje „ratoborni” od građana sa severnoameričkog kontinenta. I ostali Evropljani bi u odnosu na vojnu dali prednost slanju ekonomske pomoći, konkretno, u slučaju Ukrajine. Od Amerikanaca su samo Italijani bili manje skloni da pošalju ekonomsku pomoć u Ukrajinu – njih 62 odsto, dok su najvoljniji za slanje ekonomske pomoći bili Poljaci i Španci – čak 77 odsto.
Slanje oružja
Ako američka administracija usvoji predlog o slanju naoružanja u baltičke zemlje, odnosno u blizinu granice sa Rusijom, pokazaće se da za to ima podršku svojih građana, jer su na pitanje o slanju oružja ukrajinskoj vladi u Kijevu opet najveću podršku dali Amerikanci (46 odsto) i Poljaci (50 odsto). U svim ostalim zemljama saveznicama malo njih veruje da bi NATO trebalo da pošalje vojnu pomoć ukrajinskoj vladi. Ova mera jako nisko kotira, posebno među Nemcima (19%), Italijanima (22%) i Špancima (25%). Uz to, ako se izuzmu Poljaci, tek se manje od trećine izjasnilo za pooštravanje sankcija Rusiji. Ipak, većina javnosti želi da zadrži sankcije na postojećem nivou (49%), dok je za smanjenje 15 odsto. Kao što se vidi iz dosadašnjih odgovora građana na pitanja povodom situacije u Ukrajini, ne iznenađuje činjenica da je podrška NATO savezu u Nemačkoj 2015. godine evidentirana na 55 odsto, što je za gotovo 20 odsto niže u odnosu na 2009, kada je iznosila 73 odsto. U istraživanju je navedeno da je ovakav rezultat posledica toga što Nemci u istočnom delu Nemačke imaju više nego dvostruko veće poverenje u ruskog predsednika nego građani zapadne Nemačke. Javnost članica NATO-a smatra da bi Ukrajini trebalo u aktuelnoj krizi poslati ekonomsku pomoć, ali s izuzetkom Nemačke i Italije, većina smatra da bi Ukrajina trebalo da postane članica NATO-a. Međutim, druge mere za rešavanje krize dobijaju mnogo slabiju podršku među ovim saveznicima, ili bar pokazuju veću podelu. Oko polovine Nemaca (54 odsto), Francuza (53) i Italijana (47) se protivi mogućnosti da se Ukrajina pridruži EU, dok podršku daju Španci (65), Poljaci (60) i Britanci (53).
Neka, doći će SAD
Zanimljivo je da mnoge savezničke zemlje nisu voljne da podrže ključni član Severnoatlantskog ugovora, koji podrazumeva da se napad na jednog člana može smatrati napadom na sve, te da ostale članice NATO-a oružanom silom treba da brane napadnutog saveznika. U svim anketiranim državama javnost više voli da misli da će SAD doći u odbranu saveznika – prosečno 68 odsto, nego što su voljni da to sami urade. Ivo Dalder, bivši američki ambasador u NATO-u i predsednik „Čikago global afersa”, zaključio je za „NJujork tajms” da će „ozbiljan napor zahtevati da NATO ubedi svoju javnost o potrebi da se, ukoliko bude potrebno, pripreme za odvraćanje ruskog napada”. Istraživanje je samo potvrdilo u javnosti prisutnu stalnu zabrinutost baltičkih zemalja koje traže zaštitu od NATO-a potencijalnog od ruskog mešanja.
Koliko je kome Rusija kriva
Prosek od 39 odsto javnosti u članicama NATO-a smatra da je Rusija glavni krivac za sukob u Ukrajini, dok su na udaljenom drugom mestu proruski separatisti iz Donjecka i Luganska, za koje 18 odsto ispitanika veruje da su započeli rat. Istraživanje je pokazalo da oštre razlike u Severnoatlantskoj alijansi postoje i u pogledu toga koliko je Rusija pretnja po susedne države, izuzimajući Ukrajinu, kako je navedeno u pitanju. Od svih anketiranih, Poljaci su najviše uznemireni – 70 odsto njih kaže da je Rusija velika vojna pretnja, za njima slede Amerikanci s 59 odsto, pa Britanci sa 53 odsto. Nemačka, koja predvodi mirovni sporazum, sasvim je na drugom kraju spektra: samo 38 odsto Nemaca je reklo da je Rusija opasnost za susedne zemlje, a samo 29 odsto okrivilo je Rusiju za nasilje u Ukrajini. Mali broj svih anketiranih misli da je ukrajinska vlada kriva za rat, kao i zapadne zemlje, ali je otprilike četvrtina odgovorila da ne zna ko je kriv. Pozitivan utisak o predsedniku Rusije Vladimiru Putinu nastavlja da raste tokom sukoba u Ukrajini, pokazalo je istraživanje. Ali samo u Rusiji. Znatna većina Rusa odobrava način na koji Putin rešava unutrašnja i međunarodna pitanja. Ova podrška se održava uprkos tome što su Rusi, u odnosu na 2014. godinu, nezadovoljniji aktuelnom ekonomskom situacijom. Između 80 i 90 odsto, od oko 1000 anketiranih građana Rusije, odobrava kako Putin vodi međunarodnu politiku, odnosno kako održava odnose s Kinom (90 odsto), SAD (85), Ukrajinom (83), EU (82), dok podrška opada na pitanjima energetske politike (73), ekonomije (70) i korupcije (62). Procentualno najoštrija kritika je iskazana po pitanju na koji se način ruski predsednik bori protiv korupcije (29 odsto), ekonomije (23), energetske politike (14), a nezadovoljnih odnosima s Ukrajinom je 13 odsto, EU 11 odsto, a SAD 10 odsto. Američka agencija je došla do rezultata da je ruski nacionalizam sve vreme na visokih 63 procenta – „onih koji imaju pozitivnu sliku o svojoj zemlji” – što je za 34 procenta više nego 2013, i 12 odsto više nego u proteklih 12 meseci. Pored toga 69 odsto Rusa smatra da je loše što se raspao Sovjetski Savez, a 61 odsto smatra da delovi drugih zemalja zaista pripadaju Rusiji. Kriza u Ukrajini je samo dodatno produbila obostrane animozitete između Rusije i Zapada. Samo jedna četvrtina anketiranih javnosti u NATO zemljama sada imaju pozitivan stav prema Rusiji. A samo 12 odsto Rusa daju pozitivnu ocenu. Najgoru sliku o Rusiji imaju Poljaci: samo njih 15 odsto oseća naklonost. Sličan odnos imaju i Britanci (18), a „najnaklonjeniji” su Francuzi s 30, iza njih su Nemačka i Italija s po 27 odsto. Putin u zemljama NATO-a oduvek ima nizak rejting i u poslednjim godinama je dodatno pao. Vrh popularnosti je imao 2003. godine, kada je 75 odsto Nemaca imalo poverenja da on vodi dobru međunarodnu politiku, 54 odsto Kanađana, 53 odsto Britanaca, 48 odsto Francuza, 44 odsto Italijana i 41 odsto Amerikanaca. Danas, prosečno manje od četvrtine ispitanika ima poverenje u njegovo vođstvo, od toga najmanje Španci (6) i Poljaci (9). U svim zemljama ovi pokazatelji su znatno niži nego u 2014. godini. Ruski pozitivan stav prema SAD i Evropskoj uniji je takođe pao za više od 30 procentnih poena od 2013. godine, pre početka krize. Polovina Rusa je rekla da je NATO glavna vojna pretnja za njihovu naciju. I Rusi se u ogromnom broju (83 odsto) protive da Ukrajina postane članica NATO-a, a za ulazak ove zemlje u EU je manje neslaganje, ali ipak natpolovično – 68 odsto.
NATO podržava Ukrajinu, ali Ukrajinci žele više
Američku istraživačku agenciju zanimalo je i šta misle sami Ukrajinci o trenutnoj situaciji, mogućim vidovima pomoći i načinima da se pronađe rešenje. Kako je navedeno, uprkos ozbiljnim bezbednosnim rizicima u Ukrajini, istraživači su uspeli da razgovaraju s građanima u svim regionima (što po njihovoj proceni čini oko 80 odsto stanovništva), izuzev oblasti Donjecka i Luganska, odnosno Donbasa koji je pod kontrolom proruskih snaga i Krima, koji se posle referenduma pripojio Rusiji. Skoro većina (47 odsto) Ukrajinaca izražava podršku pregovorima s „pobunjenicima” i Rusijom, ali da Donbas ostane u sastavu Ukrajine. Otprilike, oko četvrtina (23 odsto) smatra da je upotreba vojne sile u borbi protiv separatista najbolji način da se okonča sukob na istoku. Nacionalne razlike u vezi s pregovorima i željenim ishodom pokazale su se i u istraživanju kao dominantne. Dok većina Ukrajinaca van Donbasa i Krima kaže da Lugansk i Donjeck treba da ostanu deo Ukrajine, bilo u istom statusu u odnosu na vladu u Kijevu kao pre sukoba (51 odsto) ili sa dobijanjem veće regionalne autonomije (33 odsto), s druge strane, većina ispitanika anketiranih u Rusiji smatra da ove dve oblasti treba da se otcepe, bilo da postanu nezavisne države (35 odsto) ili deo Rusije (24 odsto). Većina Ukrajinaca koji žive izvan Donbasa i Krima podržava prijem ekonomske pomoći od zapadnih zemalja (71 odsto), ulazak u EU (67 odsto) i pooštravanje sankcija prema Rusiji (65). Takođe, više od polovine, ali za gotovo 20 procenata manje od onih koji misle da je dovoljna ekonomska pomoć, želi da NATO u Ukrajinu pošalje vojnu pomoć (54 odsto) i da se Ukrajina pridruži NATO-u (53 odsto). Ukrajinci na zapadu su mnogo raspoloženiji da Ukrajina uđe u NATO (68 odsto), nego oni na istoku (34), pri tome se misli na istočni deo Ukrajine bez Donbasa, odnosno krajnjeg istoka zemlje. Gotovo isti odnos je zastupljen i povodom primanja vojne pomoći (66 odsto je „za” u zapadnoj, a 38 odsto u istočnoj Ukrajini, bez Donbasa). Međutim, Ukrajinci, ni zapadni ni istočni, ne žele da se pridruže evroazijskoj ekonomskoj uniji sa Rusijom (82 odsto na zapadu i 61 odsto na istoku).
Pročitajte još:OVO JE NAJJAČE ORUŽJE IKAD NAPRAVLJENO: A nije Putinovo! (VIDEO)ZAHARČENKO: Ukrajina sprema napad na Donjecku Republiku iz dva pravca
Izvor: Politika