Najnovije

Loši ekonomski pokazatelji, ništa od povećanja plata i penzija

BEOGRAD - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da još uvek nema ekonomskog opravdanja za povećanje plata i penzija.
Pavle Petrović (Foto: Jutjub)

Pavle Petrović (Foto: Jutjub)

On je na konferenciji za novinare rekao da, ukoliko bi se plate i penzije vratile na nivo pre umanjenja, i deficit bi se vratio na nivo od oko 6,5 odsto BDP-a iz 2014. godine što bi značilo da konsolidacije nije ni bilo. Upitan da li postoji prostor za bilo koliko povećanje, od jednog ili dva procenta, Petrović je naveo da čak ni to nema smisla. On je rekao da se fiskalni planovi za 2015. uspešno ostvaruju, nešto bolje od plana, ali da se još čeka otpočinjanje reformi koje su ključne za trajno ozdravljenje finansija. Petrovioć je rekao da Srbija za plaćanje kamata troši više nego za javne investicije i ocenio da prema udelu kamata u BDP-a samo šset zemalja u Evropi ima veće troškove od Srbije. Petrović je na konferenciji za novinare rekao da je za javne investicije budžetom za 2015. predviđeno 122 milijarde dinara, a za kamate ćemo platiti 140 milijardi dinara. Govoreći o odnosu kamata prema BDP-u, predsdenik fiskalnog saveta je naveo primer Grčke, koja ima preveliki javni dug i godišnje plaća 0,7 odsto više za kamate nego Srbija. "Srbija će u 2017. za kamate da plaća četiri odsto BDP-a i time će se u potpunosti izjednačiti sa relativnim iznosom prema BDP-a koji sada plaća Grčka", rekao je Petrović. Srbiji će se troškovi za kamatu savke godine povećavati za 0,5 odsto BDP-a, a to znači da ćemo toliko morati da štedimo samo da bi smo "ostali u mestu", naveo je Petrović. Petrović je precizirao da je taj prirast troškova za kamate od 0,5 odsto BDP-a godišnje u nivou sa ukupnim godišnjim izdvajanjem iz budžeta za nauku i tehnologiju i dodao da je to jedan od razloga zašto je neodrživo vraćanje plata i penzija na prethodni nivo, posle smanjenja za 10 odsto. Petrović i dalje ostaje pri proceni da Srbija ove godine neće ostvariti privredni rast, već pad BDP-a od 0,5 odsto.Stvarni privredni rast u ovoj godini, dodaje, može da bude i bolji i lošiji u zavisnosti od poljoprivredne sezone. "Ako poljoprivredna sezona da iznadprosečni rezultat, moguć je pozitivan rast BDP-a, a ako bude ispod proseka, onda bi pad BDP-a mogao da bude i veći od 0,5 odsto", rekao je on. Ni 2016. godine ne treba da očekujemo značajan privredni rast, poručuje, jer su, kako je naveo, glavni pokretači rasta investicije i neto izvoz. Međutim, ukazao je da podaci za obe ove stavke u prvom kvartalu pokazuju da tu nema većih pomaka i da ne možemo da očekujemo neki održiv privredni rast ove godine, a pitanje je i za sledeću godinu." Ni privredni rast dakle ne daje prostora za fiskalno popuštanje", naveo je on.
Pročitajte još:Vučić u Cirihu: Imamo najbolje uslove za investicijeSumnjiva transakcija: Guvernerka poklonila stan, a nije ga otplatila
Izvor: Tanjug

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA