Pravda

„Prilikom razmatranja međunarodne problematike, posebnu pažnju posvetili smo Ukrajini” - izjavio je Vladimir Putin posle razgovora s predsednikom Finske Saulijem Ninisteom. „Smatramo da je neophodno striktno poštovanje svim sporazuma postignutih 12. februara u Minsku”. Predsednik RF je posebno istakao da „važnu ulogu ima specijalna posmatračka misija OEBS u kojoj rade predstavnici Rusije i Finske”. Niniste je izjavio da se u potpunosti slaže sa ruskim kolegom da je neophodno poštovanje minskih sporazuma o Ukrajini. „Da bi se napredovalo u rešavanju ukrajinske krize, potrebno je najdoslednije sprovođenje minskih sporazuma” - kazao je on. „Raduje me što čujem da se rad kontakt grupe i radnih grupa u sastavu kontakt grupe nastavlja” - priznao je finski lider. Po njegovim rečima, „Rusija i Finska aktivno učestvuju u radu OEBS”. Niniste je istakao da će taj posao biti nastavljen. „Sada svi treba da ulože maksimalne napore da u Ukrajini zavlada mir i da se napetost koja postoji u odnosima Rusije i Zapada bude otklonjena” – podvukao je finski šef države. Putin je dodao: „Da nam nešto nije odgovaralo u minskim sporazumima, nikada ih ne bismo potpisali”. „Te sporazume smatramo pravednim i uravnoteženim i utičemo koliko možemo na jednu stranu u sukobu - na nepriznate Donjecku i Lugansku republiku - naglasio je ruski lider. On je ukazao da ne može da se ne primeti promena njihovog stava: „Oni su spremni i žele da pregovaraju o svim tačkama minskih sporazuma”. Putin je ukazao da EU i SAD ne vrše potreban pritisak na kijevske vlasti. Podsetio je na glavne odredbe minskih sporazuma od 12. februara koje podrazumevaju, između ostalog, promenu Ustava Ukrajine, ukidanje blokade Donbasa, amnestiju i donošenju zakona o lokalnoj samoupravi. „Skrećem Vam pažnju da nijedno od tih pitanja ne spada u isključivu nadležnost Donbasa - to je pre svega u nadležnosti kijevskih vlasti” - kazao je Putin, odgovarajući na pitanje finske novinarke - da Moskva vrši baš dovoljan pritisak na Donbas po pitanju implementacije „Minska 2”. „Dozvolite, govoreći hokejaškim jezikom, da Vam vratim pak i pitam Vas: zašto naše kolege u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama ne vrše potreban pritisak na kijevske vlasti radi rešavanja svih pitanja koja sam ranije pomenuo?” - kazao je ruski lider. „Sve u svemu, smatram da minski format nema alternativu i da, ma koliko težak bio, treba ići tim putem” - rekao ruski predsednik. Putin se osvrnuo na to da u svim tačkama „Minska 2” piše da njihovo sprovođenje Kijev treba da usaglašava sa Donbasom. „Treba sesti za pregovarački sto neposredno sa predstavnicima tih teritorija i dogovarati se. Drugog puta nema” - smatra predsednik RF. Predsednici RF i Finske izrazili su uverenost da će ukrajinska kriza biti rešena i da će se trgovinsko-ekonomske veze Rusije i Finske vratiti na raniji, visok nivo. Na molbu novinara, Putin je prokomentarisao i izjavu ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji je nazvao „mitom” ruski kredit od tri milijarde dolara dat Kijevu u vreme predsednikovanja Viktora Janukoviča. „Nas ne interesuje ko je i kako raspolagao tim novcem. Nas interesuje vraćanje tih sredstava” - rekao je on na konferenciji za medije posle razgovora s finskim kolegom. Putin je istakao da je ruski kredit bio dat Ukrajini da bi izbalansirala budžet i radi rešavanja socijalnih pitanja. On je podsetio da je posle povećanja ukupnog duga Ukrajine do nivoa većeg od 60 odsto BDP Rusija stekla pravo da zahteva vraćanje duga pre isteka roka. „Mi to ne radimo zato što uzimamo u obzir tešku ekonomsku situaciju (u Ukrajini)” - naglasio je ruski predsednik. „Ali, nadamo se da ćemo dobiti taj novac, kako piše u odgovarajućem sporazumu” - još jednom je istakao ruski lider. Putin je predložio da se smatraju „mitom” i sredstva koja je Ukrajina dobila od Zapada, ako Kijev tako naziva ruski kredit. „Ako neko smatra da je ruski kredit mito da predsednik Janukovič ne bi potpisao sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, onda se, verovatno, isto tako mitom mogu smatrati sva sredstva koja su uložena od strane drugih davalaca kredita i investitora da bi taj sporazum bio potpisan. A tamo ima mnogo novca iz američkih fondova” - istakao je on na pres-konferenciji. Ruski lider je istakao da je tužan zbog toga što se o ruskoj pomoći govori u takvim kategorijama. „Kao što je poznato, novo ukrajinsko rukovodstvo potpisalo je te sporazume (s EU), ali je odložilo njihovu implementaciju za više od godinu dana - do 1. januara 2016. godine. Postavlja se pitanje: a kome je novac otišao u džep, ako je to mito? – postavio je pitanje Putin. - Jer, odloživši implementaciju, novo rukovodstvo Ukrajine uradilo je isto ono što je Janukovič predlagao da se uradi. On je predložio da se potpisivanje odloži. A oni su upravo odložili implementaciju”. Odgovarajući na pitanje o poslednjim pretnjama od strane NATO, Putin je izjavio da zasad ne vidi realnu pretnju u izjavama Zapada o mogućem razmeštanju naoružanja u Evropi. Po njegovom mišljenju, realnija je pretnja sistem PRO. „Ne bih dizao tenzije; naravno, mi ćemo sve analizirati, ali za sada ne vidim ništa takvo što bi nas teralo da se time (uzvratnim merama) bavimo” - kazao je on. Po njegovom mišljenju, to sa razmeštanjem naoružanja su pre signali Rusiji povodom Evropske unije”. „Nas više brine sistem PRO koji se već postavlja” - istakao je on. Putin je naglasio da smatra opravdanim uzvratne mere od strane Moskve. Po njegovim rečima, „ako neko dovodi u opasnost teritoriju Rusije, ona treba da usmeri svoje rakete prema zemljama iz kojih ta opasnost dolazi”. „NATO se približava našim granicama, a ne mi njihovim” - pojasnio je Putin. Predsednik RF je istakao da Rusija ne predstavlja nikakvu opasnost, između ostalih, za Finsku. „Najveća garancija bezbednosti Finske je njen neutralni status” - rekao je on.ž

Pročitajte još:Mekejn: Putin i njegove marionete kolju Ukrajince, a mi ih ne naoružavamo!NATO: Rusko zveckanje nuklearnim oružjem je opasno, povećavamo gotovost

Izvor: fakti.org