Odluka mađarske vlade da podigne zid visok četiri metra duž 175 kilometara "zelene granice" sa Srbijom izazvala je burne reakcije u celoj Evropi, koja poziva Budimpeštu da još jednom razmisli pre nego što udari prvi ašov.
Problem migranata biće centralna tema sednice vlada Srbije i Mađarske, 1. jula, a šefovi diplomatija Ivica Dačić i Petar Sijatro su u stalnom kontaktu. O migrantima će se razgovarati i u ponedeljak, u Luksemburgu, na sastanku evropskih ministara spoljnih poslova. - EU ne podržava mađarski plan da podigne zid duž granice sa Srbijom. Članice EU same odlučuju kako će obezbeđivati granice, pa Brisel nema ovlašćenje da zabrani postavljanje zida, već može samo da izrazi neslaganje. Tek nedavno smo se oslobodili zidova u Evropi i ne treba sada da ih podižemo - poručila je portparol EK Nataša Bero. Mađarski ministar za socijalnu politiku Zoltan Balog uzvraća da njegova zemlja želi da poveća unutrašnju bezbednost i da je za vladu naročito važna južna granica prema Srbiji: - Zato ćemo 1. jula sa Srbijom razjasniti koje su to mere koje se mogu preduzeti van prostora EU u cilju zaustavljanja protoka izbeglica. Odnos koji postoji između izbeglica, migracija i terorizma mora se hitno staviti na dnevni red. Ne možemo da zažmurimo na to da između tih stvari postoji uzajamna veza. Nije problem to kako se o problemu izbeglica diskutuje u Mađarskoj, već je problem bespomoćnost evropskih lidera! A šef diplomatije Sijarto dodaje da je pritisak migranata na Mađarsku veći nego na Italiju i Grčku: EU izgleda nije voljna da shvati da desetine hiljada imigranata dolazi u Evropu sa zapadnog Balkana. Mađarski plan, međutim, naišao je na kritike i Saveta Evrope i Visokog komesarijata za izbeglice. Komesar za ljudska prava SE Nils Muižnijeks je poručio da je zid loša ideja, a regionalna predstavnica UNHCR Kiti Mekinsi da pravo na azil spada u osnovna i neotuđiva ljudska prava. I predsednik Austrije Hajnc Fišer ocenio je da je plan Mađarske korak u pogrešnom pravcu. - Podizanja ograde ne može rešiti kompleksan problem ilegalnog prelaska granice. SAD su probale taj princip, ali to nije zadržalo one koji su odlučni da pređu granicu - kaže ambasador Amerike u Beogradu Majkl Kirbi, koji procenjuje da će Srbija zbog geografskog položaja biti izložena novom prilivu migranata. Ivan Mišković, iz Komesarijata za izbeglice i migracije, kaže za "Novosti" da Srbija mora da bude i da jeste spremna u slučaju povećanog priliva tražilaca azila: - Ne treba zaboraviti da je Srbija tokom devedesetih primila više od 600.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske, pa imamo iskustva. Razumemo brigu mađarskih vlasti i s njima korektno sarađujemo na polju migracija, ali je neprimereno govoriti o bodljikavoj žici na državnoj granici u 21. veku. Dosadašnje žice i zidovi na graničnim prelazima u našem okruženju i svetu nisu dali rezultate, pa neće ni ova. Ako se postavi žica, treba očekivati i pojačane aktivnosti krijumčara. On je rekao da je trenutni prosek ostajanja u centrima za smeštaj azilanata šest dana, dok ih većina zaobiđe i samo prođu kroz našu zemlju. Mađarska najava "digla je prašinu" i u srpskom parlamentu. Iz PUPS su pozvali SVM da pokuša da ubedi mađarsku vladu da ne podiže zid. Šef kluba DS Borislav Stefanović ocenio je da je najava mađarske vlade "loša i šokantna za celu Evropu": - Ta odluka je za unutarpolitičku upotrebu u Mađarskoj pred izbore.
Pročitajte još:Slovenija: Haradinaj će uskoro moći na KosovoOrić: Odavde živ u Srbiju neću
Izvor: Večernje novosti