Rusija treba da glasa protiv britanske rezolucije o Srebrenici ili da potpuno promeni tekst, posebno dve tačke o osudi i poricanju genocida, ističe ruski akademik i istoričar Jelena Guskova.
Guskova u intrevjuu Srni ističe da britanska rezolucija ne sme da prođe Savet bezbednosti UN, jer se njom osuđuje celi srpski narod. - Ne smemo dozvoliti da ta rezolucija prođe u tom obliku i da bude izglasana - navodi Guskova, koja je rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
Ne mogu samo Srbi da budu krivi
Ona smatra da bi bilo dobro da Rusija predloži promenu teksta britanske rezolucije, odnosno da se iz teksta izbaci da se "osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici", a tamo gde se "osuđuje genocid u Srebrenici" obavezno treba dodati i - "srpskog, muslimanskog i hrvatskog stanovništva". - Ne mogu da budu krivi samo Srbi - naglašava Guskova i napominje da je to predlog i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Ona ocenjuje da je u tekstu britanske rezolucije vrlo opasan stav da se "osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici". - Slučaj Srebrenice pokazuje da oni ne istražuju, nego izmišljaju. Oni blokiraju Srbiju sa svih strana, a ovom rezolucijom žele da blokiraju potragu za istinom o događajima u BiH od 1992-1995. godine - ističe Guskova.
Lukavo sročen tekst rezolucije
Prema njenoj oceni, tekst britanske rezolucije o Srebrenici je "veoma lukavo napravljen", sa mnogo pominjanja reči "genocid", a dominiraju dve antisrpske tačke. Prva je ona u kojoj se "osuđuje genocid u Srebrenici", što znači da posle toga niko neće moći da kaže da genocida nije bilo, a druga tačka je "osuda o poricanje tog genocida". Gusova upozorava da je glavni udar britanske rezolucije na Republiku Srpsku, ali, u slučaju da se ta rezolucija izglasa, bio bi osuđen celi srpski narod. - Na drugim mestima te rezolucije piše i o genocidu uopšte, kao da su Srbi pravili genocid i u drugim mestima. Zato ne smemo dovoliti da ta rezolucija prođe - navodi Guskova.
Ispit za Rusiju
U intervjuu Srni ona napominje da je ovo ispit i za Rusiju, koja će glasati i diskutovati o tome u Savetu bezbednosti UN. Guskova ukazuje da još nema čvrstog stava rukovodstva Srbije povodom britanske rezolucije i navodi da ne zna kako će srpska vlast izaći iz ove situacije, s obzirom na to da je parlament Srbije pre nekoliko godina sam izglasao svoju rezoluciju o Srebrenici. Jedini čvrst stav jeste stav Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika, navodi Guskova, i podseća da je Dodik rekao da tekst ima dosta loših momenata o čemu će razgovarati sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim.
I bivša srpska vlast kriva za rezoluciju
Guskova smatra da je i nekadašnja vlast u Srbiji kriva za ovi situaciju, jer je u parlamentu pre nekoliko godina izglasana rezolucija o Srebrenici. - Poslala sam otvoreno pismo srpskoj skupštini i molila da ne žure sa donošenjem te rezolucije, jer će to Srbiju skupo koštati, i poručila da treba napraviti naučni tim koji će do kraja da istraži taj događaj - navodi Guskova, koja je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti /SANU/. Prema njenim rečima, sada je došlo vreme ogromnog pritiska na Srbiju, Republiku Srpsku i Rusiju, a Zapad, naročito Vašington, koristi različite metode pritiska, među kojima je i ova britanska rezolucija i Srebrenici. Guskova zaključuje da je dobro što je kabinet predsednika Srbije, prema pisanju beogradskih medija, ocenio da Srbija treba da zatraži od Rusije da blokira britansku rezoluciju.
Pročitajte još:Kako se boriti protiv propagande ZapadaRezolucija se brusi u Rusiji i Americi
Izvor: Srna
