Pravda

Prvi učesnik u javnom slušanju, koje je organizovala skupštinska Akciona grupa za reformu političkog sistema, samostalni poslanik Janko Veselinović smatra da treba promeniti preambulu Ustava u kojoj bi, između ostalog, bio naglašen istorijski kontinuitet srpske državnosti i težnja države da očuva teritorijalni integritet, a „u toj široj definiciji postojeće odredbe o Pokrajini KiM imaće kvalitetnije pravo, logički kontekst”. On predlaže i da se Ustavom definiše vojna neutralnost Srbije. Veselinović: Zabraniti stranke koje kupuju glasove Veselinović predlaže i da Skupština Srbije ima 150–180 poslanika, da izborni sistem bude definisan Ustavom, a trebalo bi da bude personalizovani proporcionalni, gde bi građani na stranačkim izbornim listama glasali za određenog kandidata. Srbija bi bila podeljena u 10–15 izbornih jedinica. Prema njegovom predlogu, gradonačelnici i odbornici birali bi se direktno, a gradovi i opštine bili bi podeljeni na izborne jedinice. Veselinović predlaže i izmenu Krivičnog zakona kako bi se sankcionisala kupovina i dokup glasova na izborima, a kazne bi išle do toga da partija koja to radi bude zabranjena. Živković: Premijer da menja ministre bez parlamenta Nova stranka, kako je predstavio njen lider Zoran Živković, smatra da reforma političkog sistema treba da dovede do toga da Srbija bude decentralizovana i demokratska država. On predlaže da se održe izbori na kojima bi bio izabran parlament čiji je zadatak donošenje novog ustava, ali bi tako izabrani poslanici, posle donošenja Ustava, nastavili normalno da rade. Prema njegovim rečima, Vojvodina mora da dobije suštinsku autonomiju, koja bi bila ograničena samo državnošću Srbije. Živković predlaže da se smanji broj poslanika na 150, od kojih bi sto bilo izabrano direktno, a 50 po proporcionalnom izbornom sistemu, s tim što moraju postojati garantovana mesta za manjine. Cenzus za ulazak u parlament bio bi stepenast, pa bi jedna partija morala da osvoji najmanje pet odsto glasova, dok bi koaliciji od pet partija bilo potrebno 25 odsto. Nova stranka se zalaže i da imamo vladu kancelarskog tipa, koja bi bila izabrana u parlamentu, a posle toga bi kancelar sam menjao ministre, bez parlamenta. Predsednik Srbije, smatra Živković, treba da bude biran u parlamentu, a kandidati moraju biti nestranačke ličnosti. Petrić: Ne treba smanjivati broj poslanika i menjati Ustav Stav Milana Petrića, predstavnika Srpske narodne partije Nenada Popovića, jeste da još nije vreme za promenu Ustava i da je prioritet Srbije ekonomija, nove investicije i radna mesta. Petrić, za razliku od svih jučerašnjih diskutanata, misli i da ne treba smanjivati broj poslanika na uštrb reprezentativnosti parlamenta. Potrebno je, kazao je, naći model koji će obezbediti da građani znaju za koga glasaju, ali i da budu zastupljene sve sredine u Srbiji. Kamberi: Promeniti preambulu Ustava Poslanik Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi rekao je da PDD i SDA Sandžaka Srbiju vide kao decentralizovanu i regionalizovanu državu u kojoj nacionalne manjine mogu da ostvare sva prava na političku egzistenciju u novom političkom sistemu. Oni su i za promenu Ustava, iz koga „treba otkloniti sve delove koji se mogu javiti kao ozbiljna prepreka na putu evropskih integracija”. Kamberi je istakao: „Preambulu Ustava treba promeniti u potpunosti i njenu formulaciju prilagoditi realnom stanju.” Kazao je i da je zaštita nacionalnih manjina najbolje sredstvo za izbegavanje sukoba i pomenuo, kako je rekao, prednosti koje promoviše Rezolucija 361 Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope o regionima i teritorijama sa specijalnim statusom u Evropi, koja prepoznaje da je specijalni status, koji imaju neki regioni nekih evropskih država, doprineo stabilnosti i prosperitetu tih regiona i dodao da treba „pristupiti suštinskoj decentralizaciji uz uvažavanje svih specifičnosti regiona”. NJegov stranački kolega Riza Halimi naveo je kao problem to što nema Albanaca u vlasti i da se stalno čuje kako oni bojkotuju izbore, istakavši: „Ja ne bojkotujem, stalno učestvujem, ali koja su prava Albanaca ako nemaju udela u vlasti, a nema ih zato što nijedna vlast već neko vreme to nije htela.”

Pročitajte još:Kako se boriti protiv propagande ZapadaRezolucija se brusi u Rusiji i Americi

Kostreš: Vojvodini zakonodavna, sudska i izvršna vlast Zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš rekao je da se mora doneti novi ustav, a da pre toga treba postići konsenzus oko, između ostalog, izbornog sistema i teritorijalne organizacije Srbije, gde bi posebno bio definisan položaj Vojvodine, koja „mora da ima zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast”. LSV smatra da treba formirati regione na celoj teritoriji Srbije, pomenuvši i mogućnost asimetričnosti, „budući da je Vojvodina specifična”. On je istakao da svi treba da imaju ista prava, „želimo sistem u kome će Sandžaklije, Nišlije i drugi moći da odlučuju o sebi i o svojoj imovini”. Kostreš je rekao: „Srbija i Vojvodina nikada nisu bile same u istoj državi, potreban je dogovor. Srbija mora biti sekularna država svih njenih građana i građanki, duboko se ne slažemo s tim aneksom da je ona država srpskog naroda. Ustavom treba zabraniti prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.” Kostreš je naveo i kako bi trebalo da se bira u Srbiji, a prema LSV-u Srbija bi trebalo da bude podeljena u pet izbornih jedinica i objasnio: „Prva jedinica imala bi centar u Beogradu i birala 57 poslanika, druga bi bila Vojvodina sa sedištem u Novom Sadu i birala bi 63 poslanika, birači koji su na prostoru čije bi sedište bilo u Kragujevcu birali bi 68, a oni čije bi sedište bilo u Nišu 57 poslanika. Četiri poslanika bi imali i birači u inostranstvu. Suština problema nije u broju poslanika ili ministara, već ovlašćenja vlade treba svesti na razumnu meru, a sve što se može treba preneti na lokalne samouprave. Izvor: Politika (M. Čekerevac)