Hapšenja Haradinaja i Orića ne služe za sprovođenje pravde i vladavine prava, nego za političke pritiske.
Jedini motiv iznenadnog poštovanja srpskih poternica bi mogao da bude umešanost politike. Zadržavanje Ramuša Haradinaja u Sloveniji i nedavno hapšenje ratnog komandanta Armije BiH Nasera Orića donekle je „zbunilo“ i srpske političare, a premijera Srbije Aleksandar Vučića nateralo da primeti da se „nešto čudno dešava“. Iz tog ugla gledano, nije naodmet zapitati se zašto Zapad odjednom poštuje srpske optužnice i poternice koje je godinama ignorisao, i da li je moguća njihova revizija ili ukidanje? Advokat i bivši koministar policije Božo Prelević kaže da ukidanje optužnice i povlačenje poternica bez izvođenja novih dokaza nije u skladu sa pravom. On objašnjava da za povlačenje optužnice za ratne zločine koje su podignute devedesetih i kasnije moraju da postoje novi dokazi koji govore da oni (optuženi) nisu učinili ono za šta se terete. Tada, objašnjava Prelević, i poternica može da bude povučena. „Revizija optužnica je neophodna ako imate sasvim drugačije stanje od onoga koje postoji u spisima predmeta. A ja ne verujem da u sistemima predmeta imamo drugačije stanje. Tužilaštvo i policija kada urade krivičnu prijavu, i ako okrivljenog nema, oni moraju da podnesu krivičnu prijavu. To je pravna tehnika koja se ne može izbeći. A ako ga posle dužeg vremena i dalje nema, naravno da će završiti na poternici Interpola“, kaže on. Podsećanja radi, hapšenje Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH, u Švajcarskoj usledilo je po poternici Srbije koja ga tereti za ratne zločine sa novim dokazima za Srebrenicu od 1992. do 1995, a koji nisu obrađeni procesom u Haškom tribunalu, nekoliko dana uoči najavljene posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Sarajevu. Poseta je zbog „nepovoljne političke situacije“ i na zahtev bošnjačkog člana veća Bakira Izetbegovića Predsedništva BiH — odložena. Bivši vođa OVK sa Kosova Ramuš Haradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova, po optužnici Srbije iz 2006. zadržan je u Sloveniji, tri dana uoči nastavaka do sada možda najbitnijih pregovora Prištine i Beograda u Briselu, u okviru Briselskog sporazuma. Pre nekoliko meseci, zbog srpske optužnice za ratne zločine, prištinski "ministar spoljnih poslova" Hašim Tači nije mogao da bude gost jedne nevladine organizacije u Beogradu, zbog čega se podigla velika prašina. Upravo zbog ovoga i Prelević smatra da je stvar više politička nego pravna.
„Zašto se baš sada postupa po srpskim optužnicama, a ne ranije. Šta se to izmenilo? Nije moguće da sada ima više dokaza. Dokazi su isti. Iz toga može da se zaključi da se različito postupa na osnovu istih dokaza, što je u pravu apsolutno zabranjeno. Dakle, jedini motiv bi mogao da bude samo neka vrsta umešanosti politike u sve ovo“, smatra Prelević, uz napomenu da je siguran da neće biti isporučeni Srbiji.
„I iz toga vidimo da je to ’mala šala‘, da oni (EU) u stvari pokušavaju da otežaju neke relacije, a ne da ih relaksiraju. Ta hapšenja ne služe za sprovođenje pravde i vladavine prava, nego pritiscima za razne političke poteze“, uveren je Prelević, napominjući da je moguće i da Haradinajevo hapšenje ima za cilj pritisak na Kosovo, da se ubrza sa formiranjem suda za ratne zločine. Odgovarajući na pitanje u kom slučaju bi ipak optužnice mogle da budu povučene, Prelević je decidan — ni u kom, osim ako nema novih momenta, koji optuženog oslobađaju.
Pročitajte još:
Izvor: rs.sputniknews.com
