Pravda

Piše: Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije Iako su prohujale dve i po godine od kako su se pod patronatom baronese Ketrin Ešton u Briselu prvi put sastali tadašnji premijeri, Ivica Dačić i Hašim Tači, a više od sedam godina od kako je lažna država Kosovo jednostrano proglasila nezavisnost, naši zvaničnici nisu uspeli, a plašim se da se nisu istinski ni potrudili, da kao jednu od ključnih tema nametnu raspravu o imovini Srbije na Kosovu i Metohiji. Ove godine, pet dana pre Vidovdana, u Briselu je zakazan nastavak pregovora, ovoga puta Aleksandra Vučića i Ise Mustafe i čini se da se rasprava o imovinskim pitanjima više ne bi smela odlagati. Danas se, bez preterivanja i patetike, može reći da se "Kosovski boj" ne bije samo za poštovanje međunarodnog prava i očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM...”Kosovski boj” se danas bije za "Trepču", "Brezovicu", "Gazivode", za ogromnu, na desetine i stotine miliona evra vrednu imovinu Elektroprivrede, Telekoma, Železnica, Naftne industrije, Puteva Srbije i mnogih drugih državnih preduzeća Srbije naKiM. Samo u katastarskim evidencijama zemljišta na KiM je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda od decembra 2008, kao vlasništvo države Srbije upisano bilo 319.256 hektara (29 odsto ukupnog zemljišta na KiM), a kao društvena svojina još 157.666 hektara (14 odsto). Samo nepokretna imovina u državnom vlasništvu na KiM procenjena je na 220 miliona evra. Za razliku od mnogih drugih, uglavnom političkih, ovu bitku Srbija može da dobije. Ako se već imovina svuda na Zapadu smatra "svetinjom", zašto se Srbija ustručava da to pitanje isturi u prvi plan? Tim pre što su svi argumenti u toj raspravi na našoj strani. Srpska imovina na Kosovu je neotuđiva svojina države Srbije. Pa, i dan danas naši poreski obveznici uredno vraćaju sve dugove preduzeća sa KiM stranim poveriocima! Srbija je, prema podacima Narodne banke Srbije, preuzela 858 miliona evra duga KiM stranim poveriocima kao javni dug i od 2002. redovno otplaćuje kredite preduzeća iz južne pokrajine, nastale između sedamdesetih i devedesetih godina 20. veka prema Svetskoj banci, Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, Banci za razvoj SavetaEvrope, Evropskoj investicionoj banci i još nekim kreditorima. Od tada je do kraja 2014. Srbija stranim kreditorima isplatila 548 miliona evra - 154,8 miliona na ime glavnice i 393,2 miliona za kamate. Tim kreditima, koje sada vraća Srbija, na KiM su izgrađene brojne termoelektrane, rudnici, fabrike, putevi, akumulacije za snabdevanje gradova vodom i navodnjavanje, a među njima i sistem "Ibar-Lepenac” sa hidroelektranom i akumulacijom "Gazivode”, akumulacionog jezera koje je na poslednjem sastanku Vučića i Mustafe postalo predmet najvećeg sporenja. Možda je, sa čisto ekonomskog aspekta, odluka da Srbija preuzme na sebe spoljni dug KiM bila pogrešna, jer je dodatno opterećivala poreske obveznike Srbije, ali ona sada može da posluži kao neoborivi dokaz da su sva ta preduzeća sa KiM vlasništvo Srbije. To je zapravo svojevrsna tapija - vlasnički list koji potvrđuje vlasništvo Srbije nad imovinom na KiM. Tim pre što Srbija i sada servisira taj dug, čija je glavnica još oko 351 milion evra, a poslednja rata dospeva za plaćanje tek 2041. godine. Tačno je da se kasni sa zahtevom da se tema srpske imovine na KiM stavi na dnevni red, ali još nije sve izgubljeno. Nedavno sam upoznao predstavnike Stejt Dipartmenta, Senata i Kongresa SAD, da je Srbija u proteklih šest decenija uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu na KiM i da je po tom osnovu Srbija vlasnik 80 odsto infrastrukturnih iprivrednih kapaciteta na KiM. To je jezik koji Amerikanci, ali i Nemci, Britanci i Francuzi, najbolje razumeju, jer je pravo svojine neprikosnoveno pravo u svakom demokratskom društvu. Da još uvek nije kasno, svedoči i činjenica da je privremena vlast u Prištini, nakon žestokog protesta Vlade Srbije, ali i pod pritiskom predstavnika međunarodne zajednice, odustala od namere da proda "Trepču". Sada je, valjda, svima jasno da "Trepča" praktično ne može da bude privatizovana bez pristanka Srbije. Osim što u rudniku radi 3.300 Srba koji žive severno od Ibra, Fond za razvoj Srbije je, sa udelom od 55,14 odsto, većinski vlasnik "Trepče". Uz to, dodatnih 22 odsto kapitala "Trepče" poseduju srpske kompanije ("Goša”, "Dunavosiguranje", "Termoelektro”, "Jugobanka" i "Beogradskabanka" u stečaju...). Udeo Srbije u "Trepči" bio bi još veći, ako bi se oko 480 miliona evra dospelih, a nenaplaćenih potraživanja srpskih kompanija pretvorila u vlasništvo nad rudnikom, čije je mineralne rezerve Svetska banka procenila na 13,5 milijardi evra. Ista je situacija i u slučaju "Brezovice" čiji su osnivači JP "Skijališta Srbije" i "Ineks-Inter Eksport". Iako se Srbija prvobitno, Briselskim sporazumom, praktično odrekla akumulacionog jezera "Gazivode", ohrabruje obećanje premijera Vučića da to neće dozvoliti. Uostalom, dve trećine jezera se nalazi u Srbiji, a brana, hidroelektrana i deo jezera se nalaze u srpskoj opštini Zubin Potok. Izgradnja brane je finansirana kreditom MMF-a, koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija. Branu je izgradila "Hidogradnja" iz Beograda, a da bi se formiralo jezero morali su da se rasele Srbi iz Ibarskog Kolašina, potopljeno je više od 600 domaćinstava, dve crkve i četiri groblja. Potopljeni su i čuveni dvori Jelene Anžujske iz perioda Nemanjića. Hiljade Srba iz tog kraja su iseljeni uz mizernu nadoknadu, jer svedoci tvrde da se za ar zemlje mogla kupiti samo kutija najjeftinijih cigareta! U svakom slučaju, sasvim je jasno da vlasništvo nad kapacitetima"Gazivoda" ne može da bude promenjeno jednostranim odlukama iz Prištine. Premijer Vučić bi sada trebalo da uradi samo ono što je već najavio. "Naš zahtev je da otvorimo temu imovine, a ne da nam ona bude oduzimana preko noći, da o tome ništa ne znamo, da se pravimo da ništa ne vidimo i da onda kada sve bude završeno neko kaže hajde sada otvorite temu imovine, kada nam ostanu dva mala kombinata na severu", rekao je Vučić u januaru. Pet meseci kasnije to bi trebalo da ponovi i Federiki Mogerini, dajući jasno do znanja Evropskoj uniji da je to mnogo važnije pitanje od "Parka mira". A njen odgovor će jasno pokazati da li EU poštuje svojinu samo svojih građana, ili je to univerzalna vrednost, koja važi svuda na svetu. Paralelno sa ovom "bitkom za srpsku imovinu na Kosovu", Srbija mora da nastavi da investira na KiM, jer će Srbi tamo opstati jedino ako budu imali posao, dobre puteve, škole, univerzitete, bolnice, zdravstvenu zaštitu. Samo ako budemo ekonomski ojačali na Kosovu, moći ćemo uspešno da vodimo i političku borbu za Kosovo. Zato Srbija mora da pruži snažnu podršku privrednom razvoju srpske zajednice na KiM, pre svega kroz podsticaje za razvoj malih i porodičnih preduzeća i preduzetništva. Srpska zajednica opstaće na KiM samo ako bude imala posao i jasnu ekonomsku perspektivu.

Pročitajte još:

• A može li isti venac u Skelane i u Potočare?
• Kako se boriti protiv propagande Zapada
• Geopolitika „srbijanstva”

Izvor: Danas