Pravda

NJegov dolazak isključivo je vezan za ekonomsku saradnju Beograda i Pekinga jer kinesku stranu interesuje dokle se došlo u realizaciji onoga što je dogovoreno na trećem samitu kineskog premijera i 16 šefova vlada centralne i istočne Evrope održanom u decembru u Beogradu. Nekih razgovora sa Pekingom u vezi sa rezolucijom je, kako saznajemo, ipak bilo. Kako naš list saznaje u diplomatskim krugovima, Beograd će „zamoliti” Ruse i Kineze da zaprete ulaganjem veta ukoliko rezolucija ne bude izmenjena tako da odgovara svim stranama. „U NJujorku su u toku neformalne konsultacije između stalnih članica Saveta bezbednosti, u koje se povremeno uključuju i nestalne članice, o mogućim izmenama rezolucije kako bi se izbeglo da neka zemlja uloži veto. Velika Britanija će pokušati da nacrt tog teksta bude takav da ona uspe da ga progura kroz SB bez veta. U tim razgovorima uoči sednice SB Rusija i Kina će im staviti do znanja da će one, ukoliko dođe do rasprave u SB, govoriti i o mnogim drugim genocidima”, kaže naš visoko pozicionirani srpski diplomata i dodaje da ni Britancima ne bi odgovaralo da im ne prođe rezolucija. Jedna od glavnih tema razgovora predsednika Tomislava Nikolića sa Aleksejem Puškovom, predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Ruske Federacije, koji je bio u Beogradu pre nedelju dana, bila je britanska rezolucija. Prema izvorima „Politike”, Nikolić i Puškov su tom prilikom razmatrali kako bi Moskva mogla da pomogne Beogradu u Savetu bezbednosti, uključujući i opciju da Rusija uloži veto. Premijer Aleksandar Vučić je, međutim, rekao kako on i predsednik imaju redovne konsultacije u vezi s ovim pitanjem. Sagovornik našeg lista sa zavidnim diplomatskim iskustvom u UN kaže da je Peking vrlo štedljiv kada je u pitanju ulaganje veta. „Oni više vole da se uzdrže ako će neko drugi uložiti veto. Ako bi znali da Rusi neće uložiti veto i ukoliko bi Beograd to tražio, oni bi možda iskoristili ovaj mehanizam da blokiraju usvajanje rezolucije. Oni se ipak radije oslanjaju na to da će to uraditi neko drugi, to jest Rusija. To je karakteristika rada Kine u SB”, objašnjava naš sagovornik. Prema njegovim rečima, ako je Britancima stalo da se makar nešto usvoji, oni će pristati da se rezolucija razvodni i da se na izvestan način učini prihvatljivom i Beogradu i Miloradu Dodiku i Rusiji i Kini. Biće kooperativni. Ukoliko im je pak stalo da pošto-poto Beograd povežu sa genocidom, neće pristati na izmene nego će naterati, najverovatnije Rusiju, da uloži veto, pa će posle iz svih topova osuti paljbu po Rusiji kako je protiv rezolucije o osudi genocida. U raspravi na sednici SB može da učestvuje i Srbija ukoliko to zatraži. I do sada je, podseća naš sagovornik, Beograd učestvovao u raspravama koje su zadirale u njegove interese, kao što je pitanje Kosova. „Međutim, nisam siguran da bi Srbija tražila da o ovome govori. Jer ukoliko se javi da o tome govori, ona na izvestan način priznaje i da je direktno povezana sa tim zločinom”, ocenjuje naš sagovornik. Premijer Vučić je, podsetimo, rekao da je najspornije to što se nigde ne govori jasno da Srbija nije počinila genocid iako je tako presudio i Sud pravde u Hagu i iako to proizlazi iz presude generalu Radislavu Krstiću, koji je jedini osuđen za genocid u Srebrenici. Pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Anatolij Kapustin kaže za „Sputnjik” da bi moglo da se desi i da Britanci rezoluciju podnesu kao neki neobavezujući dokument u vidu preporuke, deklaracije, jer onda nema potrebe da se koristi pravo veta, nego bi se on progurao preglasavanjem prostom većinom.

Pročitajte još:LAZANSKI: Novo lice SrbijeFinancial Times: Evropu čeka kolaps – u svakom slučaju!

Nemačka ambasada: Rezolucija je prilika za otvoreno suočavanje sa genocidom u Srebrenici Javna rasprava u vezi sa rezolucijom o Srebrenici pokazuje koliko je na zapadnom Balkanu teško da se utvrdi zajednička interpretacija istorije, kažu u ambasadi Nemačke u Beogradu povodom britanske rezolucije koja bi trebalo da se nađe pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija 7. jula. „Na osnovu našeg iskustava znamo da najbolji izgledi za uspeh, pri nastojanju da se dođe do pomirenja, postoje onda kada u centru pažnje stoje sopstvena dela, a ne eventualne greške u postupcima drugih”, ističe se u zvaničnom odgovoru ambasade na pitanje „Politike” kakav je stav SR Nemačke o rezoluciji o Srebrenici koju predlaže Velika Britanija. Kako se navodi, dvadeseta godišnjica genocida u Srebrenici je važan datum i nije neobično da povodom takvih godišnjica u Savetu bezbednosti budu usvojene rezolucije. Time se pruža prilika za otvoreno suočavanje sa tom temom. „Danas je važno da se ljudi u regionu, bez obzira na ratna zbivanja, aktivno zalažu za pomirenje i miran zajednički život. U tom kontekstu smatramo da je obaveza političkog rukovodstva država u regionu da pokažu liderske kvalitete”, kažu u ambasadi Nemačke za naš list. Izvor: Politika (B. B. / J. Cerovina)