Pravda

On je na panelu "2015. Novi evropski mirovni poredak", konferencije "Evropska bezbednosna politika na raskršću", naglasio da je EU suočena sa više problema, navodeći na prvi unutrašnji izazov, koji su "Greksit" i "Breksit". "Mislim da ćemo narednih nedelja i meseci videti da su ovi događaji veoma bitni za kontinent. Moje mišljenje je da je kriza u Grčkoj ozbiljna i to ne samo kriza finansija i ekonomije, već osnovnih vrednosti Evrope, pitanje solidarnosti", naglasio je Jeremić. On je dodao da ne bi trebalo potceniti širu dimenziju opasnosti ako stvari krenu naopako. Iako, kako je kazao, većina misli da će kriza u poslednjem trenutku biti rešena, on smatra da složeni pregovori mogu da izmaknu kontrolu, a ovaj problem bi se odrazio na sve kandidate za prijem u članstvo EU. Dalje je izrazio nadu da će Britanci učiniti pravu stvar i ostati u EU, te da bi možda bilo i od koristi da se usliši zahtev Londona za ponovnim razgovorom o sporazumu Unije. Otvaranje dijaloga o sporazumu EU, prema njegovim rečima, bio bi prilika da se isprave neke stvari u evropskoj konstrukciji. Istovremeno, upozorava Jeremić, to bi mogla biti i Pandorina kutija, jer bi moglo da se postavi pitanje granica Evrope, da se napravi razlika između politike susedstva i proširenja. Takođe je kazao da ne veruje da je EU izašla iz ekonomske krize iako su brojke bolje pre nekoliko godina, jer postoji jaz severa i juga, i sve veća nejednakost unutar EU. Istovremeno je ukazao i na probleme u susedstvu EU, na Bliski istok, gde je, kako je naveo, teško predvideti razvoj. On je ukazao i na problem izbeglica, ističući da se u turskoj nalaze milion izbeglica, i da se stvari neće menjati na bolje. Ssto se ukrajinske krize tiče Jeremić podvlači da je to ozbiljna kriza sa potencijalno teškim ekonomskim posledicama po Rusiju i Evropu, te da je ključ u pokušaju da se dođe do sklada između dve konkurentne politike susedstva, evropske i ruske. Profesor Fakulteta političkih nauke iz Zagreba, bivši savetnik ranijeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića, Dejan Jović smatra da EU treba da zauzme realističniji pristup i ukloni prepreke zemljama kandidatima. On je istakao da je ukrajinska kriza pokazala da rat nije više nezamisliv na starom kontinentu. "Ukrajinska kriza označava kraj koncepta jedne Evrope, koja bi mogla da bude onoliko velika koliko žele članie EU. Evropa se sada ne može prošiti dokle želi na istok, a paradoks je da tamo gde može da se širi, na zapadni Balkan, ona ne želi", konstatovao je Jović. Takođe je ukazao da je vidljiv efekat spojenih sudova na granicama EU, jer vidimo uvoz bezbednosnih problema iz susednih zemalja u periferne države, kao što su problemi migracije, ekonomski i bezbednosni, te uspostavljanje novih ograda i zidova. "Ono što sada vidimo da se dešava nije da se menja EU, pacifikuje i liberalizuje, već zemlje koje su u susedstvu izvoze probleme u zemlje članice EU. To je opasan trend za koji EU treba na nađe ozbiljan odgovor", poručio je Jović. Govoreći o ukrajinskoj krizi novinar lista “Ekonomist” Tim DŽuda rekao je da će život Rusa, Ukrajinaca, Evropljana, pa i građana u ovom regionu biti teži ukoliko se ona nastavi. Kaže da je posle sporazuma u Minsku nastupila faza zamrznutog sukoba, ali da očekuje da dođe do novih okršaja po “rubu Ukrajine”. "Ali ne piše se dobro novom evropskom mirovnom poretku”, poručio je DŽuda.

Pročitajte još:„Glasati za sud i ZSO znači osigurati novi rat“Vlada u senci: Zaustaviti nasilno preuzimanje vlastiVučić još nije odlučio da li će ići u Srebrenicu

Izvor: Blic