Piše: Pepe Eskobar Poziv se širi svetom: vreme je da na glave stavite vaše made in Ecuador Panama kape i krenete frenetično da plešete uz poslednje ograničeno curenje podataka. Vašingtonski ICIJ (Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo, koji je imao uvid u podatke; među njima je i glavni urednik KRIK Stevan Dojčinović kao jedini „novinar-istraživač“ iz Srbije kojem je omogućen pristup; prim. prev.) dobija novac i „organizacione procedure“ od udruženja orvelijanskog naziva „Centar za javni integritet“, koje je smešteno u Izuzetnistanu (ironičan Eskobarov naziv za SAD; prim. prev.). Najveći deo sredstava dolazi iz Fondacije Ford, Zadužbine Karnegi, Rokfelerovog porodičnog fonda, Kelog Fondacije i Sorosevog Otvorenog društva. Onda je tu i još više orvelijanski ustrojena istočnoevropska partnerska organizacija OCCRP, koja ima neku vrstu samoproglašene alternativne medijske uloge. OCCRP finansiraju Soros i USAID. I konačno imamo i fiktivnu zemlju po imenu Panama – dokazanog američkog vazala. Apsolutno ništa značajno se na Panami ne dešava bez zelenog svetla američke vlade. Ili, kako mi je rekao jedan međunarodni poreski advokat, „trebalo bi da budeš idiot da bi krio novac na Panami. Tamo ne možeš ni da odeš u toalet, a da za to ne saznaju Amerikanci“. Nisu potrebni dokazi da bi se izveo zaključak da iza ovog navodno najmasovnijeg curenja podataka u istoriji stoje – ko bi drugi – američke obaveštajne službe. Baš ovakve vrste akcija odlikuju NSA, koja je sposobna da probije u bukvalno bilo koju bazu podataka i/ili arhivu; oni kradu „tajne“ i potom ih selektivno uništavaju, koriste za ucenjivanje, ili zaštitu imovine i „neprijatelje“ u zavisnosti od interesa američke vlasti. To je suština ograničenih podataka koji su dostavljeni javnosti pod plaštom ozbiljne antikorupcionaške istrage. Tu onda na snagu stupaju zapadni „korporativni mediji“, koji služe za zaštitu onih 0,00000001 odsto šefova uhvaćenih u mrežu kao i za žrtvu nekoliko potrošenih figura. Dakle, imamo više od 300 novinara koji su pretraživali stotine ili hiljade dokumenata/fajlova celih godinu dana, pri čemu, što je jako čudno, nije bilo nikakvih curenja informacija; da bi na kraju gomila korporativnih mejnstrim medija pedantno secirala pažljivo odabrane priče i odlučila šta je „vredno objavljivanja“. Alternativni zapadni mediji ne bi poštedeli nikoga, pa se ni pod tačkom razno neće dozvoliti da oni dobiju kompletan uvid u procureli materijal. Sigurno je da pun obim procurelih podataka nikada neće biti poznat. Čak je i – do sada neizmerno patetični – Gardijan priznao da „većina procurelih podataka neće biti objavljena“. Zašto? Zato što može – direktno ili indirektno – izazvati probleme za 0,00000001 odsto zapadnih multimiljardera i korporacija. Svi oni igraju u ofšor kazinu (iako ne nužno u Panami). Dakle, Panamski papiri nakon pada svih maski mogli bi suštinski da se pokažu kao jedna od operacija u informativnom ratu NSA – direktno izvučena iz priručnika za hibridno ratovanje – koja je usmerena uglavnom protiv „neprijatelja“ (zemlje BRIKS) i par odabranih potrošenih figura; psihološka operacija (psyop) predstavljena kao „curenje podataka od strane aktivista“.

Upadajte u džinovski kamion

Ko je sve među bogatim/moćnim igračima direktno pogođen ovom aferom? Od dementnog kralja Saudijske Arabije, preko predsednika Fiata Ferarija Luke di Montezemola i Lionela Mesija, pa do (neimenovanih) zvaničnika Kineske komunističke partije i zeta kineskog predsednika Ksi Đipinga. Najzanimljivije podatke obezbeđuje prisustvo Ala Mubaraka – sina svrgnute egipatske zmije; Ajada Alavija, koljača iz Faludže i bivšeg američkog okupacionog premijera; pakistanskog premijera Navaza Šarifa (koji, budući da je saudijski štićenik, takođe mora da koristi of-šor savete), Dova Veisglasa, koljača iz Gaze i bivšeg savetnika izraelskih premijera Ariela Šarona i Ehuda Olmerta (koji je već optuživan zbog korupcije). Svi oni predstavljaju figure za jednokratnu upotrebu. Na listi se ne nalaze samo bliskoistočni malverzatori već i tragovi „uglednih“ Evropljana – od islandskog premijera (koji je već primoran da podnese ostavku) do Jana, oca Dejvida Kamerona. Takođe, tu su i neki igrači koji bi se mogli smatrati prijateljima Izuzetnistana, poput argentinskog predsednika Maurisija Makrija (inače prijateljski nastrojenog prema lešinarskim fondovima) i čokoladnog teškaša, ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji ima mnogo sredstava na britanskim Devičanskim ostrvima. Kao što se dalo i pretpostaviti, poseban akcenat je na članovima BRIKS. Od pomenutih misterioznih Kineza do indijskih kompanija. Kad se radi o Brazilu, tu postoji i jedan koristan izuzetak: prisustvo notorno korumpiranog lidera donjeg doma Eduarda Kunhe, kome je švajcarski račun dospeo u javnost nakon afere HSBC licks (afera sa švajcarskom bankom HSBC poznata i pod nazivom Svis liks; prim. prev.), a sada su se nakon Panama liksa pojavili još neki. Još jedna zanimljiva stvar u vezi sa Brazilom nije objavljena: da li je Panama liks direktno povezan sa činjenicom da je Ramon Foneska, koji drži 50 odsto Mosak-Foneske, prošlog meseca smenjen sa čela predsednika partije Panamenista zbog „Operacije autoperionica“ (više o ovoj aferi „Operacija autoperionica“ u ovom Eskobarovom tekstu; prim. prev.), koja je najviše pogodila Radničku partiju u Brazilu? Panama pejpers je zapravo „DŽinovski kamion“(Monster Truck), globalna verzija „Autoperionice“ (igra reči: na engleskom je autoperionica Car wash, pa autor aferu Panama pejpers naziva džinovskim kamionom, aludirajući na to da se zapravo radi o istom obrascu projektovanom na viši, tj. globalni nivo; prim. prev.). Lula, očekivano, nije na panamskoj listi, na žalost ovih što bi da – uz pomoć Izuzetnistana – smene režim u Brazilu, od kojih su mnogi (medijski magnati, bankari, biznismeni) pominjani u aferi HSBC liks. Glavnog antirežimskog elementa, medijske imperije Globo, takođe nema u Panama liksu iako ubiraju profit od sertifikovanog of-šor reketa. Sirija je oduvek bila ključna meta. Veliki deo „priča vrednih pažnje“ u zapadnim medijima sada se fokusira na Asadovog čoveka Ramija Mekhlaufa (na slici iznad desno), koga u američkim diplomatskim kanalima nazivaju „čedom sirijske korupcije“ koji je pod njihovim sankcijama od februara 2008. Tako zgodna meta. Ipak, ispada da je „čedo“ nalazilo utočište i u banci HSBC.

Putin je to uradio

I tako smo konačno došli do ključne mete DŽinovskog kamiona (u Brazilskoj „Operaciji autoperionica“ to su Lula i predsednica Rusef). Time se istovremeno udara po BRIKS i stvara priča za spin iz snova – bukvalno svaki naslov velikih zapadnih korporativnih medija preneo je da je Vladimir Putin prikrio dve milijarde preko ofšor kompanije. Problem je u tome što nije. Putin je kolektivno optužen jer su njegovi „bliski saradnici“ Arkadij i Boris Rotenberg navodno bili povezani sa pranjem novca. Ipak, tri „inkriminišuća“ imejla u procurelim podacima ne optužuju ni njih ni Putina. Tu je i violončelista Sergej Roldugin (na slici ispod levo), Putinov prijatelj iz detinjstva. Evo kako glasi politički filtrirani spin ICIJ: „Podaci pokazuju da je Roldugin igrač iz senke u tajnoj mreži Putinovih saradnika koji je oprao najmanje dve milijarde dolara kroz banke i of-šor kompanije. U dokumentima se Roldugin navodi kao vlasnik of-šor kompanija koje su dobijale isplate drugih firmi vredne desetine miliona dolara... Moguće je da Roldugin, koji zvanično tvrdi da nije biznismen, nije korisnik ovog bogastva. Umesto toga, materijal u podacima navodi na zaključak da je Roldugin delovao u ime mreže Putinovih lojalista – i verovatno samog Putina.“ Kako vam zvuči parafraza „materijal u podacima navodi na zaključak da je Lionel Mesi delovao u ime mreže fudbalskih lojalista koji su pokušavali da izbegnu silovanje Argentine od strane američkih lešinarskih fondova, prijateljski nastrojenih prema novom predsedniku i vlasniku ofšor računa, Maurisiju Makriju“? Najzanimljivije od svega je to što je Moskva sve vreme znala da se sprema još jedna hibridna ofanziva, i to danima, ako ne i nedeljama pre nego što je Panama dospela u javnost.

"Učinimo ameriku velikom ponovo"

Of-šor računi suštinski nisu nelegalni. Sa druge strane, na velikom broju njih nalazi se novac sumnjivog porekla, ili u najboljem slučaju, veoma bogatim ljudima pružaju eufemistični izgovor „plaćanja nižih poreza“. Nije slučajno što su u Panama Pejpers isplivale veze nekoliko desetina firmi i pojedinaca koji zauzimaju važna mesta na listama američkih sankcija. To Panami još više daje prizvuk limitiranog svratišta; prava afera bi bila „Kajman Pejpers“ ili „Devičanska Ostrva pejpers“. Tamo većina najupućenijih ljudi drži svoj novac (da i ne govorimo o Luksemburgu). Da sreća bude veća, Dejvid Kameron je iznenada shvatio kako bi trebalo sprečiti nabogatije da svoje neoporezovano blago drže na britanskim prekomorskim teritorijama i krunskim posedima. To se nikad neće dogoditi. Takozvani međunarodni bakarski/finansijski sistem je zastareli kazino. Ne radi se samo o osam odsto; neki upućeni ljudi iz Hong Konga mi govore da je moguće da čak i do 50 odsto globalnog bogastva u ovom trenutku mirno i neometano počiva u poreskim rajevima. Kad bi samo jedan deo ovih neverovatnih sredstava bio oporezovan, vlade u celom svetu bi otplaćivale svoje dugove, investirale u infrastrukturu i pokretale nove cikluse održivog razvoja, čime bi se stvorila jedna spirala produktivnosti. Ovo nas dovodi do šlaga na korupcionaškoj torti; kako to da nema Amerikanaca u ovom ograničenom curenju podataka? Pa naravno da nema; Panama je za budale. Previše očigledna. Previše raskalašna. Previše otkrivena. Zato zaboravite na „Kajman pejpers“. Za informisane strance, potrebno je da se vratimo samo tri meseca unazad na članak koji je za Blumberg napisao Endrju Peni, generalni direktor Rothschild & Co, u kojem je sve objašnjeno: „SAD su suštinski najveći poreski raj na svetu“. Krug je konačno zatvoren; Panama je razgolićena kao žrtva i puka kolateralna šteta u ovoj operaciji „DŽinovski kamion“, u kojoj je puštena ograničena količina podataka. Prava stvar su domaći poreski rajevi, poput Rotšildovih. Učinimo Ameriku ponovo velikom (Trampov slogan u predsedničkoj kampanji; prim. prev.)? Ona to već jeste, jer najveće sklonište najsumnjivijeg kapitala to mora biti. Izuzetnistan je džinovska Panama. A sad plešite, budale. Izvor: RussiaInsider (preveo: Aleksandar Vujović/standard.rs)

Russia Insider