Pravda

Ona je na skupu „Evropska bezbednosna politika na raskršću“ rekla da je to obaveza države koja se priprema za otvaranje pregovora i članstvo i dodala da u budućnosti korelacija srpske diplomatije sa evropskom mora biti bolja. Miščevićeva je podsetila i da ne treba zaboraviti na poglavlje 30, koje se odnosi na spoljnotrgovinske odnose, koje kaže da će svi sporazumi o slobodnoj trgovini sa svim onim državama sa kojima Srbija ima sklopljene ugovore, članstvom u EU prestati da važe. „U tom momentu Srbija postaje deo spoljne politike EU i moraće da sarađuje sa partnerima sa kojima nije navikla da radi, a to su, na primer, zemlje Kariba, Afrike i Pacifika“, rekla je ona i dodala da je potrebno unapred razmišljati o tome kako bi naša privreda spremno dočekala taj trenutak. Na skupu je govorio i šef nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove u Briselu Dušan Reljić, koji smatra da članstvo u EU nije jedino najbolje rešenje za probleme koje ima Srbija. „Postoji mogućnost da će za 10 godina i Srbija i svi ostali koji teže ka članstvu i dalje želeti da budu deo EU, ali postoji i druga mogućnost, a to je da će za 15 godina EU biti takva da neće biti toliko atraktivno postati njen član“, rekao je Reljić i dodao da nije članstvo u EU rešenje svih ekonomskih, političkih i drugih problema, što se može videti na primerima Hrvatske, Bugarske, Rumunije, ali i Grčke. Profesor političkih nauka Ivo Visković istakao je da kada se kaže da Evropa nema alternativu — to u našem slučaju znači da nema bolje alternative od učlanjenja. Visković je naveo da se zalaže za ideju politike koncentričnih krugova, dodajući da samo zajedno sa regionom možemo da igramo neku ulogu unutar EU i da treba iskoristiti prednosti koje imamo u saradnji sa trećim svetom. Visković je istakao da postoji opasnost da u javnom mnjenju stagnira ili čak opada podrška evropskim integracijama, te da bi ponovno uvođenje viznog režima, za šta se zalažu konzervativni krugovi na Zapadu, dovelo do potpunog gubitka podrške, što bi se odrazilo i na predanost političara evropskom putu. Na skupu se obratila i direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, rekavši da tranzicija u Srbiji traje predugo i da je upravo to problem što u javnosti opada podrška evrointegracijama. Srbija je uradila puno stvari, a za neke stvari nije kriva, kazala je Milićeva i dodala da je našoj zemlji trenutno neophodna jedna doza podsticaja i energije od EU.

Pročitajte još:Ambasada: Nema poginulih ni povređenih Srba u TunisuORIĆ MONSTRUM: Trudnici sekao ruku zbog narukvice, pa je rasporio i izvadio nerođeno dete!

Pripreme akcionog plana za poglavlja 23 i 24 do sredine jula Pripreme na akcionom planu za poglavlja 23 i 24 bi trebalo da budu završene do sredine jula, izjavila je šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević. Prema njenim rečima, trenutno se radi na ispravkama prema komentarima iz Evropske komisije koji nisu preveliki i tiču se uglavnom tehničkog usaglašavanja. Ona je podsetila da je premijer Srbije Aleksandar Vučić treću verziju akcionih planova za poglavlja 23 i 24 predao evropskom komesaru Johanesu Hanu pre više od mesec i po dana, i da se od tada nastavlja rad na popravkama srpske verzije. Izvor: rs.sputniknews.com