Pravda

Crkva daje pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici s Turcima na Kosovu polju 1389. godine. Srpsku vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju. Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove. U Srbiji će ovaj datum biti obeležen iz više razloga i nizom manifestacija. Predsednik Republike Tomislav Nikolić predvodiće ceremoniju odavanja državnih i vojnih počasti i polaganja venaca na Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu. Povodom 626. godišnjice boja na Kosovu i kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine, vence na Spomenik kosovskim junacima položiće i gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović i predstavnici Ministarstva odbrane. Na 101. godišnjicu sarajevskog atentata, svečano će biti otvoren spomenik Gavrilu Principu u Finansijskom parku u Beogradu, a otkriće ga predsednici Srbije i Republike Srpske, Tomislav Nikolić i Milorad Dodik. Spomenik Gavrilu Principu, na uglu Nemanjine i Sarajevske, visok je dva metra i težak oko 350 kilograma, a to delo vajara Zorana Kuzmanovića je poklon Republike Srpske. Vidovdan će biti obeležen i defileom kulturno umetničkih društava "Vidovdanski sabor" na platou ispred Starog dvora u Beogradu. Sabor "Beogradski pobednik - Domaćine, otvaraj kapiju" organizovaće KUD "Srbija" u saradnji sa SPC. Vidovdan će biti obeležen i u Obrenovcu, gde će biti održana Međunarodna vidovdanska regata u kajaku i kanuu na mirnim vodama. Muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu Vesna Marjanović objasnila je da je u novijoj istoriji Vidovdan povezan sa Kosovskim bojem i stradanjem muškaraca u svim ratovima koji su dali živote za otadžbinu. Navodeći da se tog dana u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima, ona je Tanjugu rekla da je narod Vidovdan vezao sa jedne strane za kneza Lazara i Kosovski boj, a sa druge, u arhaičnijoj varijanti, za izmišljenog sveca svetog Vida. ''Obavljani su određeni običaji posvećeni tom zamišljenom svetitelju obično zbog izlečenja od bolesti očiju'', rekla je Marjanović. Kako kaže, ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi svo tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno. ''Ima sredina poput Mačve gde su na taj dan velike zadušnice. Izlazi se do podne na groblje i donosi hrana, a riba obavezno'', rekla je Marjanović dodajući da je riba simbol, vrsta žrtve, svetom Vidu. Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića. Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića. Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke. Na polju Kosovu 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu. Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca. Među borcima nije bilo kraljevske kuće Mrnjavčevića, čije zemlje srpski velikaši nisu ni pomislili da brane osamnaest godina ranije u Maričkoj bici, kada su poginuli kralj Vukašin i brat mu despot Jovan Uglješa, zapravo Turci načeli srpske zemlje. Osvajanje je završeno drugim padom srpske despotovine 1459. godine i okupacija je potrajalo nekih 340 godina, do Srpske revolucije (1804-1835).

Pročitajte još:Sramno: Građanima poskupljuje struja, a EPS podiže plate zaposlenima!210 stručnjaka iz celog sveta Vučiću dostavili apel: Ne prodajte Telekom!!!

Izvor: Mondo