Pravda

Povelju je ispisao pisar Lukač na hartiji, brzopisom druge polovine četrnaestog veka. Original je dosta oštećen. Prilikom posete Hilandaru u prvoj polovini devetnaestog veka Dimitrije Avramović je video ovaj dokumenat i ostavio belešku da je pisan na hartiji plavim mastilom, a da je potpis izveden crvenom bojom. Prenosimo tekst povelje u celini: Po želji i milosti moga Vladike, slatkog mi spasa Hrista, i po neizrečenom njegovom čovekoljublju, ja rob vladike moga Hrista, Vuk, sin sevastokratora Branka, unuk vojvode Mladena, pišem neka je poznato svakom čoveku, kako sklopih mir sa Turcima i priložih velikom gospodinu caru Bajazitu i sklopih s njim mir. Kada s njim sklopih mir popisah celu zemlju koliko je u mojoj vlasti kako ćemo plaćati danak Turcima. Tada dođe gospodstvu mi svečasni starac hilandarski kir Gervasije koga je poslao sveti manastir Hilandar. Priložih Hilandarsku metohiju koliko je u mojoj vlasti, u metohiji hilandarskoj dvesta unči, i to uzeh na sebe, da ja to od sebe plaćam Turcima, od moje kuće dok sam živ, a metohija hilandarska da je oslobođena od tog danka, da ne daje ništa.

Pročitajte još:Lazanski: Od Kalinjingrada do Varšave „iskander“ stiže za 2 minuta i 27 sekundi (VIDEO)Kusturica povodom spomenika Nikole Tesle: Srpska kultura će živeti!

Ovu milost učinih ja, Vuk Prečistoj Materi Božjoj hilandarskoj tako da je ovo moje zapisanije tvrdo i neuništivo metohiji hilandarskoj do kraja moga života i dokle dajem danak Turcima i posle mene koga odabere Bog i Prečista Mati hilandarska da vlada ovom zemljom ili nekog od mojih sinova - ili od srodnika mojih ili nekog drugog, molim i naređujem hilandarskoj, i da priloži dvesta unči danka za hilandarsku metohiju. Ko se drzne po nagovoru đavola da ovo uništi i razori neka takvoga razori Bog i Prečista Mati Božja Hilandarska i umesto pomoći neka mu je osvetnik u ovom, a i u budućem veku. Ovome su milosnici sinovi Vukovi Grgur, Đurađ i Lazar. Po naredbi gospodina Vuka Lukač pisa u Prištini meseca novembra 21. dana, 6901. godine. U Hrista Boga blagoverni Vuk Branković, gospodar Srblja i Podunavlja. Izvor: Rastko / Pravda