Pravda

Da li ste bili uvereni u oslobađajuću presudu kada ste se predali Tribunalu? Nisam se predao Haškom tribunalu, nego sam otišao dobrovoljno da dokažem nevinost. Nisam bio uveren u oslobađajuću presudu, ali sam se njoj nadao, jer sam znao da nisam kriv. Kao što sam išao na front da branim čast i ugled vojske i države, tako sam otišao u Haški tribunal da u njemu branim, i odbranio sam, čast, dostojanstvo i države, i naroda i vojske, i svoje lično. To nisam mogao da branim na ulici, niti na mitinzima, niti pred našim sudovima, već pred međunarodnim sudom, jer on me je optužio. Žao mi je što mnogi to ne razumeju, i neće da znaju. Znali ste da će vas Haški tribunal tražiti i pre zvaničnog podizanja optužnice 2005. godine? Da. Glavni tužioci su započeli razgovore sa mnom dve godine pre toga u Beogradu. Želeli su da svedočim protiv Slobodana Miloševića pred Tribunalom. Nisam hteo da govorim neistinu i to što sam im rekao nije bilo upotrebljivo protiv Miloševića. Da bi me prisilili, optužili su me. Kada je optužnica podignuta, nudili su mi nagodbu - da svedočim protiv Miloševića, a zauzvrat bih dobio minimalnu kaznu od 11 godina, koja bi posle bila smanjena na sedam. To sam odbio i sa timom vrsnih advokata na čelu sa Novakom Lukićem dokazao da nisam kriv. Kakav je bio vaš odnos sa Slobodanom Miloševićem? Prilikom mog izbora za načelnika Generalštaba VJ 1993, Slobodan Milošević je bio član Vrhovnog saveta odbrane. Mene je na mesto načelnika predložio tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić, ostali članovi VSO, pa i Milošević su se složili. Od prvog do poslednjeg dana na toj funkciji, dakle, pet i po godina, Milošević i ja smo korektno sarađivali, kao dva rukovodioca, intelektualca, na značajnim dužnostima. U toku te saradnje imali smo i identičnih stavova, ali i oprečnih. Borbom mišljenja i argumentacijom uvek smo pronalazili optimalna rešenja. Po pitanju Kosova niste uspeli da nađete kompromisno rešenje? Početkom 1998. nismo se usaglasili oko kvalifikacije oružanih grupa Albanaca na KiM. Insistirao sam da se oni u skupštini proglase za teroriste, da se preko prijatelja i lobista u svetu obezbedi takva kvalifikacija i od svetskog javnog mnjenja. Tražio sam da se u Saveznoj skupštini donese odluka o proglašenju vanrednog stanja na KiM i da se upotrebe sve snage, pa i VJ, da se terorizam, tada već sa elementima pobune, eliminiše. Milošević je bio protiv. Bez proglašenja vanrednog stanja nije se mogla upotrebljavati vojska na tom prostoru. Milošević je hteo da se delovi VJ nelegalno koriste. To je neprijateljski raspoložen međunarodni front iskoristio kao povod za NATO agresiju. Milošević me smenio neposredno posle govora na skupu u Gornjem Milanovcu, gde sam 11. oktobra 1998. rekao da će SRJ biti bombardovana iz vazduha, ako se ne ispoštuju odredbe rezolucije 1199. Pa zar nije bolje da se prihvati rezolucija i spreči bombardovanje, izbegnu razaranja i sačuvaju ljudski životi, nego prihvatiti odredbe gore od rezolucije posle ogromnih ljudskih i materijalnih žrtava? Nažalost, bombardovani smo, izgubili hiljade ljudskih života, pretrpeli užasna razaranja i prihvatili vojnotehnički Kumanovski sporazum koji je mnogo gori od odredbi rezolucije 1199 i znači uvod u konačan gubitak KIM, sa kojeg je policija i vojska neporažena, ali ponižena povučena, a nealbansko, posebno srpsko stanovništvo, ostalo nezaštićeno. Da li ste u to vreme spremali državni udar sa Jovicom Stanišićem? Sa Stanišićem sam dobro sarađivao od prvog do poslednjeg dana na čelnim funkcijama, on na čelu Državne bezbednosti Srbije, ja na čelu VJ. Stanišić i ja po pitanju puča - državnog udara, imamo identično mišljenje, a ono je da o tome mogu maštati samo avanturisti, neodgovorni ljudi ili ljudi van realnosti. Takođe, da smo izvršili državni udar, to bi dalo legitimitet NATO da izvrši agresiju, jer bi dobio punu saglasnost Saveta bezbednosti UN. Mladima govorim da je promena vlasti silom propast za izvršioce, narod i državu, i da o tome ne treba da razmišljaju.

Pročitajte još:TERORISTI NAPADAJU GUČU I EGZIT: Obaveštajci otkrili krvavi plan!Srebrenica u središtu geopolitičkih igara

Kako je tekla vaša dalja komunikacija sa Miloševićem? O smeni me je obavestio telefonom. Hteo sam da lično razgovaramo, ali je on rekao da nema vremena. Onda nećemo ni da razgovaramo, poručio sam mu. Odbio sam novu dužnost koja mi je određena - savetnik predsednika savezne vlade, tada Momira Bulatovića, jer sam na tu dužnost raspoređen bez mog znanja i konsultacije. Nakon toga su me isključili iz vojske. Prvi put posle tih događaja smo se sreli u haškom pritvoru, 2005. godine. Našalio se i rekao mi: "Lija, lija, Momo, pa dolija". A ja sam mu odgovorio: "Da si me u nečemu poslušao, ne bi ni ti ni ja bili ovde". Na privremenu slobodu sam pušten juna 2005. Milošević je umro godinu dana kasnije, a ja sam se u Hag vratio 2008. Kao razloge ulaska u politiku 1999. godine naveli ste da želite da date svoj doprinos u borbi za demokratske promene, ali i zbog straha za sopstveni život. Da li ste imali neka saznanja da vam je život ugrožen? Više od 20 značajnijih ljudi u to vreme je ubijeno, a mnogi od tih slučajeva ni danas nisu rasvetljeni. Ne zna se ni ko je naručilac ni ko je ubica. Želeo sam da svoju porodicu i sebe zaštitim od svih tadašnjih represalija. Mislite li da će se otkriti politička pozadina ubistva Zorana Đinđića? Sigurno da hoće. Hoćemo li nešto o tome saznati kada se okonča proces oko "špijunske afere"? Rekli ste da su vam je napakovali neki čelnici DOS-a, i to u vreme već otvorenog sukoba između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice. Suđenje je u toku i o detaljima ne mogu da pričam. Jedino se nadam da će biti otvoreno za javnost. Tada ćete imati odgovor i na to pitanje. Dosta vremena provodite u rodnim Koštunićima. Viđate li Vojislava Koštunicu? Koštunica nije rođen u Koštunićima, veoma retko dolazi u Koštuniće. Tražio sam da kao bivši predsednik SRJ i predsednik VSO, doktor prava, bude svedok pred Haškim tribunalom. Nije hteo. Nakon toga nismo imali nikakav kontakt. Imate li nameru da se vratite u politiku? Dok je u glavi, reč je rob ličnosti. Kada izađe iz glave, čovek od integriteta mora biti rob te reči. Po povratku iz Haga sam rekao da se neću vratiti politici i ostajem pri tom stavu. Izvor: Danas