Zapad ne veruje u potpuno neutralnu poziciju Srbije kada je reč o ponašanju Rusije oko rezolucije i očekuju da će o ovom pitanju imati šta da kaže i Angela Merkel, koja u Beograd dolazi 8. jula.
Srbija i Rusija nisu napravile nikakav aranžman i dogovor o međusobnoj pomoći oko važnih pitanja dve zemlje na međunarodnom planu, tvrde izvori u državnom vrhu Srbije povodom vesti da je ruska delegacija u Ujedinjenim nacijama podelila svim članicama Saveta bezbednosti nacrt svoje rezolucije o Bosni i Hercegovini, kao kontrapredlog britanskom dokumentu o Srebrenici. S druge strane, diplomatski izvori pak kažu da Zapad ne veruje u potpuno neutralnu poziciju Srbije kada je reč o ponašanju Rusije oko rezolucije i očekuju da će o ovom pitanju imati šta da kaže i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja u Beograd dolazi 8. jula. Na pitanje da li će Rusija zauzvrat od Srbije tražiti neku uslugu, izvori u vlasti su odgovorili da veruju da se to neće dogoditi, da Moskva može to da pokuša, ali da to ni za nju ne bi bilo dobro, i da Beograd nije imao nikakvih indicija da će se Rusija odlučiti za ovaj korak. U razmatranju toga šta bi Rusija zauzvrat mogla da traži od Srbije, treba uzeti u obzir ono što je prilikom nedavne posete Beogradu govorio predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne dume Ruske Federacije Aleksej Puškov. On je rekao da je Srbija jedna od retkih zemalja koja nije podržala uvođenje sankcija Rusiji i izrazio nadu da će Rusija imati podršku Srbije kada se u januaru 2016. bude odlučivalo o ukidanju sankcija. Puškov je preneo da Rusija takođe očekuje podršku Srbije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a u Helsinkiju, na kojoj će biti predstavljeni nacrti rezolucija o suprotstavljanju neonacizmu i o ukidanju sankcija EU Rusiji. Kako je tada saopšteno iz srpskog parlamenta, Puškov je istakao da je za Rusiju prioritet poštovanje Minskog sporazuma i normalizacija situacije na istoku Ukrajine, što je preduslov za otpočinjanje procesa ukidanja sankcija. Prema spekulacijama koje su se mogle videti u medijima, pomoć Rusije oko rezolucije o Srebrenici povlači za sobom i određena očekivanja Moskve i to da se Srbija ne priključi NATO-u, da dozvoli nove ruske investicije i da, kao predsedavajuća OEBS-a, pruži pomoć Kremlju u rešavanju ukrajinske krize. Stav Zapada, odnosno Nemačke kao najmoćnije zemlje EU, o odnosu Srbije prema "genocidu u Srebrenici" mogao se videti još 2012. kada je u Beograd stiglo takozvanih "sedam uslova Bundestaga za početak pregovora sa EU". U jednom od njih se jasno kaže da "iako je Srbija proteklih godina preduzela vidljive korake u prevazilaženju prošlosti, potrebno je dalje napredovanje", a da je "korak unazad" izjava da u Srebrenici nije bilo genocida. Bundestag očekuje jasne signale u pravcu nastavka pomirenja u regionu. Kako Bundestag daje saglasnost svojoj vladi u donošenju pozitivnih odluka koje se odnose na dalje proširenje EU, u ovom slučaju napredak Srbije u integracijama, osim "normalizacije odnosa sa Kosovom", na način kako ga definiše Berlin, jasno je da se od Beograda još tada očekivalo jasno određenje Srbije i po pitanju "genocida u Srebrenici". Sadašnju inicijativu Moskve da podnese kontrapredlog rezolucije u SB UN indirektno je medijima potvrdio savetnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova Anatolij Kapustin. On je za ruski portal Sputnjik izjavio da do 7. jula može biti još predloga rezolucija. "Gleda se zavisno od toga kad su i kojim redom stizali nacrti rezolucija, ali može biti još nekoliko predloga rezolucija. Cilj nekoliko nacrta je uvek jedan - da se skine onaj koji je neprihvatljiv, a ako se pojavi još predloga, da se oni objedine u jedan. U takvoj situaciju može se desiti da u glasanju nijedan neće dobiti većinu glasova. To je smisao predlaganja takvih projekata, kojih može biti nekoliko", kaže Kapustin. Britansku rezoluciju o Srebrenici osporile Kina, Rusija i Venecuela, a konsultacije se nastavljaju ove nedelje. Saradnici Samante Pauer, ambasadorke SAD u UN, rekli su da se detalji konsultacija neće iznositi u javnost do 7. jula, kada je zakazan brifing u SB UN. Ipak, nakon toga su beogradski mediji objavili nezvaničnu informaciju o tome da je Moskva uložila kontrapredlog, te da je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ponovo poslalo pismo stalnim članicama SB. Takođe se spekuliše i da britansku rezoluciju podržava osam od petnaest članica SB, kao i da Britanija očekuje pomoć od Novog Zelanda, koji 1. jula preuzima predsedavanje SB.
Podrška Dejtonu
Ideja Rusije je da SB UN još jednom potvrdi podršku Dejtonskom sporazumu i da se najoštrije osude svi zločini počinjeni tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Stalne članice SB-a bi, prema pisanju medija, odmah trebalo da počnu konsultacije o nacrtu koji je Moskva dostavila. Kako mediji saznaju, u ruskoj rezoluciji se poimence ne navodi Srebrenica niti bilo koji drugi zločin, već se osuđuju svi ratni zločini počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina.
Ivanić uputio pismo
Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić izjavio je u Banjaluci da je kao srpski član kolektivnog šefa države uputio pismo ambasadorima zemalja članica SB UN i zatražio da se ne usvoji rezolucija o Srebrenici. Kazao je da se na ovaj korak odlučio jer o rezoluciji nema konsenzusa u Predsedništvu BiH te da stoga ne vidi ni smisao njenog sazivanja.
Pročitajte još:
Izvor: Kurir
