Pravda

U poslednja tri meseca ove godine najmanje trećina poslanika iniciraće promene Ustava i usvajanje predloga za promenu najvišeg državnog akta, a javna rasprava bi trebalo da bude gotova do septembra 2016, navodi se u Akcionom planu Srbije za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava). U trećem Nacrtu akcionog plana za Poglavlje 23, napisanom posle okončanog konsultativnog procesa sa Evropskom komisijom, koji je postavljen na sajtu Ministarstva pravde, navode se svi koraci koje Srbija treba da preduzme oko usvajanja novog Ustava. Tako je predviđeno da u četvrtom kvartalu 2017, odnosno u poslednja tri meseca te godine, Narodna skupština usvoji novi Ustav nakon sprovedenog referenduma. Pre usvajanja tog akta, kako je navedeno, u četvrtom kvartalu ove godine Komisija za reformu pravosuđa, odnosno Radna grupa za izradu analize izmene ustavnog okvira, treba da uradi analizu postojećih odredbi Ustava i predloži moguće izmene u svetlu mišljenja Venecijanske komisije i u skladu sa evropskim standardima. Ta analiza treba da bude predata Vladi i Narodnoj skupštini. U Akcionom planu se navodi da je ovo već delimično urađeno. Kako piše, "prva faza u vezi sa načelnim pitanjima je završena i do kraja godine sledi njeno okončanje sa konkretnim predlozima u pogledu izmene pojedinačnih članova". Sledeći korak je iniciranje promene Ustava i usvajanje predloga za njegovu promenu u Narodnoj skupštini. Ovlašćeni predlagač biće u skladu sa članom 203 Ustava, a to je najmanje jedna trećina narodnih poslanika. Rok za ovu aktivnost je četvrti kvartal 2015. Nakon ovoga, sledi izrada radnog teksta Ustava i javna rasprava. Zatim Vlada predlog Ustava upućuje na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Predviđeni rok za ovu aktivnost je treći kvartal 2016. Posle usvajanja Ustava u Skupštini Srbije sledi donošenje Ustavnog zakona. Zanimljivo je da u prve dve verzije akcionog plana za ovo poglavlje, koje je EK vraćala, nisu navedeni tačni rokovi aktivnosti oko usvajanja novog Ustava Srbije. Ministar pravde Nikola Selaković je u ponedeljak, na sastanku sa direktorom za "Zapadni Balkan" u Generalnom direktoratu za politiku susedstva i pregovore o proširenju Žan Erik Pakeom, rekao da je izrada Akcionog plana predstavljala transparentan i inkluzivni proces u koji je bilo uključeno više od 30 institucija i preko 60 nevladinih organizacija, u cilju dolaženja do što kvalitetnijih rešenja. On je naglasio da unapređenje vladavine prava u Srbiji zavisi od spremnosti svake od nadležnih institucija i organizacija da implementiraju mere i aktivnosti, koje su definisane Akcionim planom za Poglavlje 23.

Pročitajte još:

• Babić: Ne treba biti ostrašćen o delu Ustava koji kaže da je Kosovo deo Srbije
• Formiran tim za promenu Ustava Srbije
• Šarović: Nećemo dozvoliti da nam EU i Zapad kroje Ustav Srbije

Izvor: Danas