Pravda

Jedan po onih čija je rehabilitacija zatražena je i Dimitrije LJotić. On je jedna od najkontroverznijih ličnosti u Drugom svetskom ratu, bio je  vođa ZBOR-a i"ljotićevaca" koji su bili neka vrsta narodne milicije u okupiranoj Srbiji. Komunistička vlast ga je proglasila narodnim izdajnikom i koloboracionistom koji je sarađivao sa okupatorom. LJotić je poginuo 23. aprila 1945. godine u saobraćajnoj nesreći na putu iz Ilirske Bistrice ka Gorici. On je išao u štab vojvode Momčila Đujića da se pozdravi sa episkopom Nikolajem Velimirovićem uoči njegovog odlaska iz Slovenije. Mrtvo telo Dimitrija LJotića preneseno je u kapelu Dinarske četničke divizije gde je posle pomena episkop Nikolaj održao govor. Evo kakav je govor održap vladika Nikolaj na sahrani Dimitrija LJotića: "Da je odsečena samo jedna grana, stablo ne bi mnogo osetilo, ali stablo je odsečeno do korena, i nama je nanesen veliki bol. Aj, Bože! To je bolja Tvoja i mi joj se moramo pokoravati. Kada se jedan kamen baci u vodu, on pravi koncentrične krugove koji se šire. Tako i smrt Dimitrija LJotića ide tugom njegovoj porodici, njegovoj majci LJubici, tamo daleko u Smederevu, njegovoj supruzi Ivki, njegovom bratu Jaši, njegovim sinovima i kćeri. Drugi krug ide njegovim dobrovoljcima, njegovim saputnicim i jednomišljenicima u miru i ratu, u dobru i u zlu, u radosti i žalosti. Treći krug ide sa dičnim četnicima, k onome kome je već četiri godine zemlja prostirač a nebo pokrivač. I sad dolazi i četvrti krug, koji obuhvara ceo svet, jer LJotić nije bio samo naš, on je pripadao čovečanstvu, Evropi, svetu. Dimitrije LJotić je bio državnik, učitelj i hrišćanin. On nije bio samo državnik on je bio hrišćanski državnik. Za poslednjih sto pedeset godina, mi smo imali velikih političara, velikih ljudi kao što su Garašanin, Jovan Ristić i Nikola Pašić, ali to su ljudi bili veliki za svoje vreme, i u granicama Srbije dok je Dimitrije LJotić zašao u velike krugove svetske politike. To je bio političar sa Krstom. Imao sam priliku da ga jednom čujem u manastiru Žiča kada je rekao: "Srpski narod neće biti srećan dok sav svet ne bude srećan". On je bio učitelj koji je pre svega učio delima, pa tek onda rečima, upućivao je, i sam je bio primer. Nikad nije govorio a da delom nije pokazao. Ništa nije bilo da je govorio, a da nije delom ostvario. O, da su takvi bili svi naši učitelji! Hristos je rekao: "Treba raditi pa učiti, a ne samo učiti". O njemu će se govoriti kao čoveku, državniku i dubokom hrišćaninu, i to je on bio najveći. On počinje od sebe, a to koristi svetu. Ako počinješ od periferije, od drugog, a ne od sebe onda ne koristiš nikome. To je bilo njegovo geslo, Dimitrije LJotić je bio čovek duboke vere. On je, kao ministar Pravde dodavao kadionicu svešteniku u crkvi. Mnogi su mu se rugali, ali on se nije stideo. On je govorio: "Ja idem da ispitujem volju Gospodnju, pa kad je saznam, ići ću za njom, ne obazirući se ni levo ni desno". Bez Dimitrija LJotića oseća se velika praznina, a to je praznina koja se ne može lako popuniti! Drvo je odsečeno, ali Bog zna šta radi i mi se moramo pokoravati NJegovoj volji. Ako je drvo odsečeno, ali odsečenog drveta nikle su mnoge mladice, a to su mnogi i mnogi LJotići. Ako je pao Dimitrije LJotić, desetine hiljada srpskih junaka pod oružjem zajednički sjedinjeni, ne pojedinci, nego zajednički su zamenici Dimitrija LJotića. Dimitrije LJotić je čovek koji je nadahnjivao je ljude. Nosio je teški Krst i u ratu i u miru, jer ni u miru mu ljudi nisu hteli dati mira. A u ratu je izvršio svoju dužnost i kao vojnik i kao građanin. Baš i oni koji su bili na površini i koji su bili glava naroda nisu ga razumeli. Zato smo i propali što nismo znali ceniti takve vrednosti. Bog ga je uzeo baš u svoje vreme. Reći će neko: uzeli su nam ga. Ali nisu nam ga uzeli, jer on je dao uput svojim životom i svojim trudom do sada. Kolika poniznost, kakav asketizam, isposnik Svetogorski, kakve molitve, dečije miline! Mi blagodarimo njemu, njegova svetost i ja, zahvaljujemo mu se što smo došli iz zatočenja do Beča, a iz Beča ovamo. Mi ne možemo to zaboravit to nikad zaboraviti najvjernijem sinu Srpstva. Kada sam govorio sa njim u Beču o sjedinjenju naših narodnih nacionalnih snaga, on je, govoreći o onome za koga sam rekao da mu je već četiri godine zemlja prostirač, a nebo pokrivač, smerno odgovorio: ,,On neka zapoveda, ja ću slušati. On neka bude na vrhu, ja ću na dnu. Ja ću mu noge prati". I došlo je jedinstvo. Koje poznavao toga čoveka, morao ga je voleti. On je bio ideolog, svetski, široke duše, lav u hrabrosti a jagnje u krotkosti. Govorio je: ,, Ako učinimo sve narode srećnim, bićemo i mi srećni". Čedo Milić, veliki mostarski  junak, rekao je: ,,Još sam video junaka, ali junaka kao LJotića nigde." O njemu će se zato pisati knjige. Pisaće ne samo Srbi, nego i svi Evropljani koji su ga poznavali. Bilo je ljudi koji su govorili da on voli da prima od nekud, da sakuplja, da gomila. Ali gde su njegove kuće? Gde mu je imanje? Gde su mu kule? Gde su mu polja? Ja toga ne vidim. Ali je bio veliki bogataš duhom, poštenjem, verom. Duhovan čovek, karakteran, pošten, odlučan i religiozan. On je bio toliko bogat dušom, da je od nje mogao dati i drugom, pazajmiti i ostalima, uvek spreman da dadne savet i lepu reč. Za njega politika nije bila akrobatika, nego etika. On je bio reprezentator duše i srca srpskoga, čari i istine srpske.  On je bio ideolog hrišćanskog nacionalizma. On je veleo sve vojvode. On je to meni pričao, a isto o njemu su mi i vojvode, i kružile pohvalnice o njemu. Jedan veliki vojvoda, koji je ovde među nama, rekao mi je jednom prilikom pre kratkog vremena: ,, Ne mogu se od njega odvojiti. Reči iz njegovih usta teku kao med. On je pravireprezentator srpske politike". On je dao toliko od sebe, pa da je živeo još pedeset godina, on ne bi imao šta više da da. On je dao odgovore na sva pitanja. On je dao odgovore na sva pitanja. On je  u svojoj ideologiji obuhvatao sve grane narodnog života", rekao je vladika Nikolaj o LJotiću. Tekst ovog govoraje objavljen u nekoliko keiga o Dimitriju LJotiću, međutim ima i onih koji tvrde da tekst nije autentičan.

Pročitajte još:Šveđani bili šokirani istinom o JasenovcuDOKUMENT STAR 5 VEKOVA: Neoborivi dokaz da je Kosovo srpsko i da je uvek bilo!

Izvor: Pravda