Pravda

Pismo od 19. maja koje je objavio novinar Erik Zuese otkriva da se predsednik ukrajinskog parlamenta Vladimir Grojsman obratio otpravnici poslova američke ambasade u Oslu i vršiocu dužnosti američkog ambasadora u Norveškoj DŽuli Furuta-Toji. Iz objavljenog dokumenta se vidi da postoji dogovor između Ukrajine i SAD da se izvrši pritisak na norveški Nobelov komitet da nominuje Porošenka za Nobelovu nagradu za mir za 2015. godinu, ali i izvesno nezadovoljstvo Ukrajine naporima koje su do sada učinile SAD. „Cenimo napore koje ste učinili da Petro Porošenko bude nominovan za Nobelovu nagradu za mir”, navodi se u pismu. Međutim, dodaje se: „Ipak, mi smatramo da podrška dva člana Nobelovog komiteta nije dovoljna i nije u potpunosti u skladu sa našim prethodnim dogovorima.” „Osim toga, postoji pet članova odbora, a za nominaciju je neophodna podrška njih troje.” „Očekujemo dodatne napore u cilju pridobijanja podrške Berit Reis-Andersen, Inger-Mari Iterhorn i naročito predsedavajuće Nobelovog komiteta Kasi Kulman Five. Preporučujemo vam da iskoristite informacije koje ćete dobiti iz Nemačke. Vaše kolege u Berlinu su nas uverili da će uskoro biti dostavljen dosije američkoj ambasadi u Oslu. Od izuzetnog značaja je za gospodina Porošenka da dobije čvrste garancije da će 2015. biti nagrađen Nobelovom nagradom za mir jer bi to pokazalo da svetska demokratska zajednica pruža jednoglasnu podršku ukrajinskom integritetu. Pomoćnik državnog sekretara Viktorija Nuland je visoko ocenila vaš napor tokom njene posete Kijevu”, navedeno je u pismu upućenom američkoj otpravnici poslova u Oslu. Novinar navodi da su tri navedena člana komiteta za dodelu Nobelove nagrade za mir politički raznolika grupa. Gospođa Reis-Andersen je iz norveške Laburističke stranke, gospođa Iterhorn je iz Progresivne partije, a gospođa Five je iz Konzervativne partije. Dva člana koji nisu spomenuti u pismu su Torbjern Jagland, članovi Laburističke partije (koji je ostao član Komiteta) i Henrik Sise iz Konzervativne partije. Novinar je zaključio da, „ako je ovo pismo tačno, onda su ta dvojica osobe na koje se odnosi rečenica iz pisma ’da je obezbeđena podrška dva člana’”. U pismu predsednika ukrajinskog parlamenta se navodi i aluzija na loš ugled koji je vezan za komitet, a odnosi se na period od 2009. godine, kada je Nobelovu nagradu za mir dobio predsednik SAD Barak Obama. Posle samo devet meseci koje je proveo na dužnosti predsednika SAD, u vreme kada su SAD bile angažovane u dva rata – u Avganistanu i Iraku, kao i tokom pojačanih napada dronovima u Pakistanu i Jemenu – Jagland je Obami dodelio svetsku nagradu za mir. Obrazloženje je glasilo da mu se dodeljuje „za izuzetne napore u cilju jačanja međunarodne diplomatije i saradnju među narodima”. U martu ove godine predsednik norveškog Nobelovog komiteta Torbjern Jagland, koji je i generalni sekretar Saveta Evrope, nije reizabran na funkciju predsednika komiteta, što je bio presedan koji se nije dogodio nijednom tokom 114 godina, koliko se ova nagrada dodeljuje. Do tada, naime, nijedan predsednik Nobelovog komiteta koji je želeo da i dalje obavlja tu funkciju – nije bio smenjen. Jagland je na čelu Nobelovog komiteta bio od 2009. godine, a od te godine vođene su polemike povodom dodele nagrade za mir Obami, kineskom disidentu LJu Sjabou i Evropskoj uniji. U to vreme je nekoliko skandinavskih mirovnih aktivista podnelo zahtev za krivičnu istragu protiv članova komiteta zbog nepoštovanja legata njenog osnivača. U pismu koje je u ime Ukrajine upućeno ambasadi SAD u Oslu čak se navode i preporuke u vidu podsećanja kako bi SAD mogle da uspeju u onome što su, navodno, obećale Ukrajini. „Mi razumemo teškoće s kojima ste suočeni kada predlažete kandidaturu predsednika Ukrajine, zato vas molimo da angažujete one američke senatore koji su efikasno sarađivali sa komisijom 2009. godine.” Portparol predsednika ukrajinskog parlamenta je, međutim, odbacio ovaj dokument, nazvavši ga „100 posto lažnim”. „Objavljena informacija je neistinita. Ne postoji pismo sa tim registarskim brojem koje je zavedeno u sekretarijatu ukrajinskog parlamenta”, rekao je Dmitrij Stoljarčuk. Novinar „Global riserča” podseća da je Porošenko stupio na dužnost 25. maja 2014, pošto su „SAD sponzorisale puč u Kijevu i postavile Arsenija Jacenjuka za premijera 26. februara te godine”. On je podsetio na prisluškivani razgovor, koji je kasnije objavljen, u kome je pomoćnik američkog državnog sekretara za Evroaziju Viktorija Nuland naložila američkom ambasadoru u Kijevu 4. februara 2014. da se „Jac” imenuje za lidera hunte. Ona je izdala tu instrukciju telefonom 4. februara, a puč se dogodio 22. februara, Jacenjuk je postavljen 26. februara i do danas je na vlasti.

Pročitajte još:Desni sektor zatražio da se zabrani gej-parada u KijevuSnouden: Isplatilo se sve što sam uradio (VIDEO)

Izvor: Politika