Pravda

Prema proceni Mirke Velinovske, jednog od vodećih političkih analitičara Makedonije, zemlja je u krizi već 25 godina. Formiranje mlade države koja se pojavila posle razbijanja Jugoslavije ide zaista teško. Druga dva dela istorijske Makedonije (Pirinska Makedonija i -Egejska Makedonija) nalaze se u Bugarskoj i Grčkoj. Bugari uglavnom ne priznaju postojanje makedonskog naroda kao takvog, a Grci se protive imenu nove države „Makedonija“, jer isto ime nosi najveća oblast u Grčkoj (UN Makedoniju zvanično zove „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“). Druga dva suseda – Albanija i „Republika Kosovo“ – ne skrivaju svoje pretenzije na sever Makedonije, gde dominira albansko stanovništvo. Ponekad se kaže da duh „Velike Albanije“ preti Evropi. To nije sasvim tačno. Projekat „Velika Albanija“, ili „Republika Ilirida“, izvodi se veoma uspešno – bez suvišne buke i uz prijateljsko ćutanje zapadnih medija. Izvodi se na račun Makedonije, čiju granicu sa Albanijom kontrolišu policajci Albanci. Albanska zajednica postepeno obeležava teritoriju Balkanskog poluostrva u skladu sa velikoalbanskim interesima. Istovremeno se pojačava informaciona ofanziva samozvane „Republike Kosovo“. Tako, se TV kanal RTK 1 iz Prištine slobodno emituje u Makedoniji, a žestoka antislovenska propaganda na tom kanalu je uobičajena pojava. Albansko pitanje u Makedoniji je delikatna tema. Procenjuje se da u zemlji sa populacijom nešto većom od dva miliona ljudi živi između 17 i 30 odsto Albanaca. Poslednji popis stanovništva je otkazan zbog falsifikovanja od strane organa EU i albanske zajednice. O tome je zvanično izveštavala makedonska vlast. U unutrašnje stvari zemlje energično se mešaju države Zapada. Prethodni američki ambasador u Skoplju Filip Riker kontrolisao je izbore, a sadašnji DŽes Bejli optužuje premijera Nikolu Gruevskog za „nedolično ponašanje“ i daje podršku zahtevima opozicije, na čelu sa Zoranom Zaevom (Socijaldemokratski savez Makedonije).

Trockisti i profesionalni revolucionari

Interesantan je sastav demonstranata koji kampuju u centru makedonske prestonice, ispred vlade. Prva stvar koja susreće posetioca na ulazu u šatorski gradić su tri zastave – makedonska, američka i albanska. Sudeći po izgledu stanovnika šatora, jezgro čine „profesionalni revolucionari“, koji rade za novac. Mnogo je stranaca. Zaev i njegova partija ovde služe kao dekorativni elemenat, koji je nephodan da demonstrantima obezbedi političku pozadinu. Kod mlađeg dela demonstranata izdvajaju se trockisti-antiglobalisti, moda koja se sa Zapada širi na Makedoniju. Međutim, većinu mase čine ljudi na čijim se licima može pročitati potpuno nerazumevanje onoga šta se dešava. Oni sede na travnjacima i radoznalo gledaju sve prolaznike. Stiče se utisak da oni ovde nisu po svojoj volji. Sam kamp čuva policija, koja je uspostavila patrole na oba kraja ulice koja je blokirana šatorima. Na trgu ispred makedonskog parlamenta formiran je kamp demonstranata koji podržavaju vladu. Razume se, postojanje makedonskog Majdana, kao i u desetinama sličnih akcija organizovanih u poslednjih petnaest godina u raznim zemljama sveta obezbeđuje se pomoću masovnih medija koji neprekidno bombarduju svest stanovnika Makedonije. Izdvajaju se štampana izdanja Sloboden pečat i Fokus, televizije 24 Vesti i Alsat, Radio 77 kao i Udruženje novinara Makedonije, koje definiše format „pravilnog“ (antivladinog) pogleda na dešavanja. Poznati makedonski tv-voditelj Milenko Nedelkovski kaže da je „obojena revolucija“ osuđena na propast jer je narod više zabrinut zbog spoljnih pretnji, pa akcija demonstranata ne nailazi na širok odziv. Istovremeno, nema mogućnosti za proširenje socijalne baze „revolucionara“. Sve što oni mogu da urade je da nastave da sede ispred vlade i izvode svoj performans, dok sponzori daju novac. Kao i svaka novonastala država, Makedonija se susreće sa problemom nacionalnog identiteta. U istorijskom centru Skoplja traje burna izgradnja. Već su podignuti ogromni spomenici Aleksandru Makednonskom i njegovom ocu Filipu II. Tu je spomenik vizantijskom caru Justinijanu, koji je rođen u Tauresiumu – sada malom selu Taor u blizini Skoplja. U isto vreme, u makedonskoj prestonici u oči upada naglašeno prisustvo Zapada. Iako zemlja nije članica Evropske unije i NATO, EU zastave se mogu videti na mnogim mestima, a zastava Severnoatlantske alijanse vijori se na jarbolu Generalštaba Vojske Makedonije. Ovim su zbunjeni ne samo stranci već i lokalno stanovništvo.

U senci velikog uva

Ogroman prostor na brdu koje dominira gradom zauzima američka ambasada. Pored vidljivih objekata impresivne veličine, zgrada ambasade prostire se na još osam spratova pod zemljom, i sagradili su je Amerikanci. Stanovnici Skoplja kažu da skromna dvospratna zgrada ambasade Ruske Federacije, koja je smeštena između stambene zgrade i hotela u jednoj sporednoj ulici, podseća na motorni čamac naspram nosača aviona. Lokalni novinari veruju da je upravo u Skoplju – u okviru američke ambasade – smeštena obaveštajna jedinica koja presreće televizijske i radiokomunikacije celog balkanskog regiona. Teško je reći zašto su Amerikanci za ovo izabrali upravo Makedoniju. Možda stoga što je nad Albanijom i Kosovom kontrola već ustanovljena, Rumunija, Grčka i Bugarska su ionako u NATO, a Srbiju ne žele prerano da iritiraju demonstrativnim aktivnostima. skopljeambasadasadU makedonskoj eliti, naročito među mlađim generacijama, dominira zapadni uticaj. Alternativa zasad nije vidljiva. U zemlji, na primer, postoje proameričke NVO, ali nema proruskih. Štaviše, ako ruski građani mogu posetiti Makedoniju bez viza, makedonski građani su lišeni bezviznih poseta Rusiji. Mnogi Makedonci su zainteresovani za proširenje saradnje – kulturne, naučne, ekonomske – sa Rusijom. Lokalni zakoni, koji su potpuno liberalni, to dozvoljavaju. Istovremeno, posle raspada Jugoslavije i Sovjetskog Saveza sa učenjem i upotrebom ruskog jezika u Makedoniji se prekinulo. Sada mladi ljudi uče engleski jezik. Istina, još uvek postoji Institut Konfučije, gde može da se nauči kineski jezik. Smatra se da je to i perspektivno. Prisustvo Kine kao moćne države u Makedoniji je primetno. Peking ovde gradi tri autoputa i spreman je da investira u druge sektore privrede. Svako ko pažljivo pogleda na kartu, videće, da, čak i bez izlaza na more, Makedonija zauzima strateški važan položaj u Jugoistočnoj Evropi. U svoje vreme je mudri Oto fon Bizmark govorio da „onaj ko kontroliše dolinu reke Vardar – postaje gospodar Balkana“. A basen reke Vardar zauzima dve trećine teritorije moderne Makedonije.

Pročitajte još:Zašto je Vatikan naoko naprečac „zavoleo” pravoslavnu Srbiju?Scenario Bejrut: Ovo je plan Kanvasa i Albanaca za Makedoniju

Izvor: fakti.org