Pravda

Snouden je u živom prenosu, odgovarajući na pitanja njegovih pristalica u Londonu, rekao da je nakon onog što je uradio javnost promenila mišljenje o nadzoru. Zahvaljujući tome što znamo „gomilu" podataka koje je NSA prikupila, javnost je promenila mišljenje o masovnom nadzoru“, naglasio je on. Snouden je rekao da američka vlada ne špijunira samo „negativce“, već sve one čije bi mišljenje moglo da se razlikuje od mišljenja većine. „Bez obzira na to da li ste uradili nešto pogrešno“, rekao je Snouden, kada vlast posmatra sve što uradite, uvek mogu da nađu nešto čime mogu da vas pritisnu.

#askSnowdenpic.twitter.com/mssZYTbBE1

— Nikolai vesbøstad (@Nikolaivestbozt) June 2, 2015

On je istakao i da NSA, ukoliko smatra da je nešto u interesu državne bezbednosti, nema problem sa tim da prekrši dogovore o ograničenjima špijuniranja, navodeći da je među metama posmatranja američke Državne bezbednosne agencije i britanski premije Dejvid Kamerun. Prema njegovim rečima, ograničenja oko kojih su se dogovorile Amerika i Velika Britanija da bi jedni druge zaštitili od nadzora, nisu bila zakonski regulisana. Uprkos svemu, Snouden je rekao da ga nada nije napustila. „Tražio sam azil od dvadeset jedne države širom sveta i danas imam više nade nego ikada ranije“. Na komentar savetnica za tehnologiju i ljudska prava „Amnesti internešenela“ Tanje O'Kerol da im je, pored pitanja, stigao i veliki broj poruka zahvalnosti Snoudenu, za sve što je učinio, on je rekao: „Sve što mogu da kažem na to je — hvala“.

I am so amazed to be listening to Edward Snowden speak at #AskSnowden@AmnestyUKpic.twitter.com/21G63IsA8R — Amber G (@TheRealAmberG) June 2, 2015

Film prikazuje britanski „Amnesti internešenel“, koji je neumorno radio na tome da se Snoudenu obezbedi ublaženje kazne zbog uloge koju je imao u razotkrivanju kršenja ljudskih prava. Snouden je izazvao veliku kontroverzu kada je u javnost izneo dokumente koji su pokazali postojanje velikog broja tajnih projekata nadziranja, poput PRISM i „Baundles informant“ i dokumente koji pokazuju da su SAD sprovodile hakerske napade u računare širom sveta, između ostalog i tokom sastanka G20 u Londonu 2009. godine, u Hongkongu i Kini. Snouden je predao dokumente novinarima „Gardijana“ i „Vašington posta“ u junu 2013. godine.

Pročitajte još:OTKRIVAMO: Naglo pogoršano stanje Vojislava Šešelja, stranka otkazala sve njegove aktivnostiŠULCOVA OSVETA: Ograničen pristup Rusima u zgradi Evropskog parlamenta

Izvor: rs.sputniknews.com