Pravda

- Jedini pozitivan efekat sunca na kožu je stvaranje vitamina D. On ima višestruku ulogu, a poslednjih decenija je sve više dokaza o blagotvornom delovanju vitamina D na mnoge organe i funkcije organizma. Neophodan je za normalno formiranje kostiju i zuba, sprečavanje pojave rahitisa kod dece, nastanka osteoporoze i osteomalacije kod žena u menopauzi i muškaraca u andropauzi, kada kosti postaju krte i lako lomljive. Nove epidemiološke studije ukazuju da bi sunčanje, ali umereno, zahvaljujući ovom vitaminu moglo da ima povoljan uticaj i na neke hronične bolesti, kao što su kardiovaskularne, maligne, autoimune, infektivne... Međutim, da bi se postigao željeni efekat, izuzetno je važna prava mera izlaganja suncu. Previše sunčanja veoma je opasno zbog negativnih efekata zračenja. Stručnjaci su jedinstveni u preporuci da je 15 minuta izlaganja suncu dnevno sasvim dovoljno za proizvodnju potrebne količine vitamina D i njegov pozitivan uticaj na celokupan organizam - ističe primarijus docent dr Suzana Miljković sa Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu. Koje opasnosti krije prekomerno sunčanje? - Mane, a možemo slobodno reći i opasnosti od prekomernog sunčanja su brojne i uključuju čak veoma ozbiljne posledice, kao što je rak kože, katarakta i makularna degeneracija oka koje su vrlo često i uzrok slepila. Tu je i fotodermatoze, odnosno teško lečiva promena na koži. U estetskom smislu dolazi do preranog stvaranja bora, pega i fleka po licu i drugim delovima tela. Sunčanje slabi imunitet i povećava rizik od nastanka infektivnih bolesti. Čak i umereno izlaganje uništava između 20 do 50 odsto ćelija imunog sistema u koži. Zračenje koje izaziva pojavu crvenila, uništava i više od polovine ovih ćelija, dok doza, tri puta veća od one koja izaziva crvenilo, uništava sve ćelije ovog tipa. A za njihov oporavak, potrebno je i do šest nedelja. Kada su UV zraci najopasniji? - Leti, jer je tada najviše UVB zraka sunca. To je zračenje koje ne osećamo, ali ono stvara opekotine, rak kože, kataraktu... Čak i kada je koža već preplanula moguće su opekotine. Ako se u letnje vreme sunčamo oko podneva, kada je UVB zračenje najjače, osetljiviji tipovi kože često dobiju opekotinu za svega nekoliko minuta. Podne je inače najopasniji deo dana, jer je tada sunce u zenitu, zraci padaju pod pravim uglom i imaju najjači intenzitet. Tada se treba skloniti u bezbedan hlad ili zatvoreni prostor. Inače je savet stručnjaka da se od 10 do 16 časova sklonite u bezbedan, dubok hlad, a za zaštitu koristite odeću dugih rukava i nogavica, šešire širokog oboda, kvalitetne naočare za sunce i odgovarajuće zaštitne kozmetičke preparate za površine kože koje se ne mogu zaštititi na drugi način. Opekotina nije preduslov za stvaranje tamnog tena, pa je bolje sunčati se ujutro ili kasnije popodne, kada je sunce slabije, a rizik od opekotina daleko manji. U tom periodu, dejstvo zraka je sasvim dovoljno da pokrene stvaranje pigmenta koji dovodi do tamnjenja kože. Da li koža u letnjem periodu trpi najviše u smislu starenja? - Najbrže se, zapravo, stari u proleće. U proleće su ljudi željni sunca i često borave u prirodi. S obzirom na to da su temperature uglavnom prijatne, a rizik od sunčanice i opekotina kože manji, obično se prepuste uživanju i zaborave na štetne efekte zračenja. Sunce, međutim, i tada deluje na kožu, ali su to UVA zraci koje takođe ne osećamo, a oni uništavaju vlakna kolagena i elastina, te na taj način stvaraju bore. Na nevidljive UVA zrake odgovorne za starenje kože treba uvek misliti, jer je intenzitet njihovog delovanja gotovo isti tokom cele godine. Ko je posebno osetljiv na neumereno sunčanje? - Deca do dve godine su posebno osetljiva, jer njihova koža još u potpunosti nije razvila zaštitne mehanizme. Starije osobe, takođe, koje se često preterano izlažu suncu da bi sprečile razvoj osteoporoze, moraju biti vrlo oprezne i pridržavati se preporuka o zaštiti na suncu i optimalnom izlaganju od oko 15 minuta dnevno. NJihovi zaštitini mehanizmi polako slabe, a količina zračenja koju je koža apsorbovala tokom života može dostići kritičnu granicu, kada počinje razvoj malignih promena. Takođe, zbog moguće interakcije sunca sa hemikalijama u koži, odnosno organizmu, osoba koje piju određene lekove pre odluke da se sunčaju moraju da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom. Ko najlakše tamni, a ko crveni i dobija opekotine? - Na osnovu sklonosti ka pojavi opekotina i sposobnosti kože da tamni, izvršena je podela na šest fototipova kože. Među njima, najosetljivija je koža prvog i drugog fototipa, koja nikada ne tamni, čak ni u solarijumu, a lako i vrlo brzo gori. Samo nekoliko minuta je dovoljno da se ova neprijatna pojava dogodi. To je koža koja se najčešće viđa kod Skandinavaca, Engleza, Iraca, Rusa. Zato osobe izrazito svetle puti, treba da zaborave na sunčanje, radi dobijanja lepe, pigmentisane boje. Svi drugi gore i tamne, zavisno od količine melanina koji imaju u koži. Zavisno od količine ovog pigmenta svrstavaju se u određeni fototip. Što se tiče sunčanja, najbolje prolaze osobe sa vrlo tamnom puti, koja ređe gori. Ipak, i oni mogu dobiti opekotine, ali je za tako nešto potrebna mnogo veća doza zračenja.

Zaštitite kosu

Od štetnog uticaja sunca treba štititi i kosu. Iako nije živo tkivo, kosa, a naročito ona koja je tretirana hemikalijama radi promene boje ili oblika, pod dejstvom UV zračenja postaje suva, ispucala i "rascvetala". Tada se teško raščešljava i oblikuje, menja boju i gubi sjaj. Osim UV zračenja na kosu negativno deluje i visoka temperatura, more ili voda iz bazena, vetar... Da bi je zaštitili, trebalo bi koristiti odgovarajuće kozmetičke preparate sa UV filtrima, ali je neophodno nositi i šešir, kako bi se sprečio direktan, štetan uticaj sunca.

Pročitajte još:Pijete dva gazirana pića na dan? Evo šta vam se može desitiBUDITE PAŽLJIVI: Ove namirnice su zdrave, ali ipak goje

Izvor: Večernje novosti