Pravda

U razgovoru za „Blic”, koji prenosimo u celosti, on kaže da u vreme njegovog dolaska u Srbiju 2012. očekivanja Berlina i drugih evropskih prestonica nisu bila visoka. - U Berlinu su bili prilično skeptični prema Vladi koju predvodi SNS. Međutim, ova skrepsa se nije obistinila i, naprotiv, mnoge dobre stvari su urađene. Pre svega mislim na početak dijaloga sa Prištinom. Nadam se konkretnim rezultatima, naročito kada je u pitanju Zajednica srpskih opština na Kosovu. Drugi veliki uspeh je otvaranje pregovora o pristupanju EU. A u kakvoj je poziciji Srbija danas? - Srbija je sada vrlo aktivan i konstruktivan igrač u regionu. Najveća je država i za nas ključna. Ova vlada je uradila mnogo za poboljšanje imidža Srbije, i to je zaista veliki napredak. I bilateralni odnosi Nemačke i Srbije su napredovali, veći je obim i trgovine i investicija, povećano je interesovanje nemačkih kompanija zainteresovanih za ulaganje u Srbiju. Veliki broj nemačkih zvaničnika je posetio Srbiju, a uskoro stiže i kancelarka Angela Merkel. Da li nam kancelarka Merkel donosi konkretne vesti o otvaranju poglavlja? - Naš stav o otvaranju poglavlja je dobro poznat i umnogome zavisi od pregovora Beograda i Prištine koji se trenutno dešavaju u Briselu. Ipak, poseta kancelarke Merkel je značajna jer je ona zapravo priznanje svemu onome što je Srbija do sada radila. Da li je tačno da će Nemačka tražiti od Srbije da omogući ulazak Kosova u UN? - To nije tema u dijalogu Beograda i Prištine. Briselski sporazum govori o tome da se Kosovo i Srbija međusobno ne blokiraju kada je u pitanju ulazak u EU, dok se UN ne pominje. Da li je moguće da Beograd i Priština probleme reše po modelu „dve Nemačke”? - EU traži normalizaciju odnosa. Primer „dve Nemačke” jeste jedan od primera u istoriji, ali ne znači da se može primenjivati svuda. Možda može da bude model, ali mislim da okolnosti nisu iste. Da li Nemačka podržava britansku rezoluciju o Srebrenici? - Razgovori o tome se nastavljaju u NJujorku. Dvadesetogodišnjica masovnog ubistva u Srebrenici je važan datum i nije neuobičajeno da na takve dane UN usvaja rezolucije. Ipak, diskusija o rezoluciji pokazuje teškoću da se na zapadnom Balkanu pronađe zajednička interpretacija istorije. Iz našeg iskustva znamo da najviše uspeha u pomirenju obećava ponašanje koje priznaje sopstvenu odgovornost, a ne ukazuje toliko na greške drugih. Danas je važno da se ljudi u regionu, uprkos ranijim sukobima, aktivno založe za saradnju. Tu je vrlo važna uloga političkog rukovodstva svih država u regionu. Da li premijer Vučić treba da ide u Srebrenicu? - Mislim da bi to bio jako dobar i važan gest. Za koga? - Za sve, za ceo region, za pomirenje. Važno je da svako bude spreman da prizna svoje greške. Mi smo to uradili posle Drugog svetskog rata. Priznali smo krivicu. Sve zemlje na Balkanu treba da priznaju svoje greške i da prihvate svoju odgovornost. Ambasador Vilhelm kaže da za Srbiju predviđa svetlu budućnost, a premijeru Vučiću poručuje da je dobro što se koncentriše na ekonomiju. - Mnogo je tužno što veliki broj mladih i obrazovanih ljudi odlazi odavde zato što ne može da nađe posao, a mnogi od njih ne bi otišli da ne moraju. Jednostavno, sve zavisi od ekonomske situacije - kaže Vilhelm. Na kraju trogodišnjeg mandata, i pre odlaska u penziju, Vilhelm kaže da ide iz Srbije sa dobrim osećajem i da zna da zemlja ide u dobrom pravcu. „Tužan sam, ali ću se uvek privatno rado vraćati. Stekao sam mnogo prijatelja, svi su bili divni, nisam imao nijedno loše iskustvo. Iako prošlost naše dve zemlje nije bila uvek sjajna, nikada nisam čuo nešto protiv Nemaca, Nemačke ili mene lično. Balkanski region je vrlo zanimljiv i bila je sjajna prilika, ali i izazov, biti ambasador ovde.“

Pročitajte još:Dovitljivi Rusi: I bez veta blokirali britansku rezolucijuKandić: U Srebrenici se dogodio dugo planirani genocid, Srbija ne sme da ga negira!

Izvor: Blic