Potvrda Dejtonskog sporazuma i upotreba termina genocid - glavne su tačke razmimoilaženja Rusije i Velike Britanije.
Zbog njih su male šanse da dođe do kompromisa oko rezolucija o BiH i Srebrenici, koje su ove dve zemlje predložile u Savetu bezbednosti. U ovom trenutku teško je predvideti epilog višenedeljnog diplomatskog rata koji se poveo oko srebreničkog jubileja, jer i Moskva i London, prema informacijama beogradskog lista, vode široke konsultacije na Ist Riveru kako bi opipale puls članica Saveta bezbednosti i obezbedile što širu podršku za svoj predlog. Ukoliko odnos snaga u SB bude tesan, prema ocenama u diplomatskim krugovima UN, izlazna strategija mogla bi da bude da ne prođe nijedna rezolucija, već da se usvoji zajednička izjava, koju bi potpisao predsedavajući SB, a u kojoj bi bile izbegnute sve "kontroverzne tačke". Najekstremnija, ali manje izgledna varijanta, jeste da nijedna od strana ne odustane od svog dokumenta i da, kao stalne članice SB, pribegnu pravu veta. Kako je "Novostima" rečeno u vrhu srpske vlasti, čitava diplomatska aktivnost Beograda trenutno je usmerena na sprečavanje usvajanja britanske rezolucije, koja je i u dorađenoj varijanti izrazito antisrpska i ne doprinosi pomirenju, već povećanju napetosti u regionu. Zbog toga je svim članicama SB poslato još jedno pismo, u kojem se ukazuje na pogubnost i štetnost britanskog dokumenta o Srebrenici. Ruski tekst, kao kontrapredlog britanskom, mnogo je odmereniji. U njemu se traži osuda svih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, ali i poziva da SB još jednom potvrdi "Dejton". Po mnogima, upravo slabljenje Dejtonskog sporazuma indirektno za cilj ima rezolucija Londona.
Pročitajte još:Dodik: Nikolić je manifestovao jedinstvo dve vladeHAG ZATAŠKAVAO ZLOČINE NAD SRBIMA: Želeo da svedoči protiv Orića, Hag tražio dokaze protiv Srba!Tri uslova Angele Merkel za Kosovo
Izvor: B92