Pravda

SNSD se tako u deklaraciji usvojenoj krajem aprila najvećim delom bavio vraćanjem na dejtonske pozicije i povratom nadležnosti RS, ističući da, ukoliko do kraja 2017. ne bude vidljivih procesa i merljivih rezultata uspostavljanja pozicija Srpske u skladu Ustavom BiH, Narodna skupština RS treba da u toku 2018. raspiše referendum o samostalnosti RS. „Da se na prostoru BiH od tada samostalnih država formira unija država BiH, sa otvorenim granicama, slobodnim kretanjem ljudi i robe”, navodi se između ostalog u deklaraciji SNSD-a. Iako analitičari cene da trenutne svetske okolnosti ne idu naruku referendumu o nezavisnosti RS, zbog čega je on malo verovatan, skreću pažnju na odredbe ove deklaracije, koje zapravo kroz igru reči predviđaju indirektni ostanak u BiH, ali sa daleko većim stepenom samostalnosti RS. „Na izvestan način deklaracija je na tragu uspostavljanja BiH kao konfederacije, što, po oceni mnogih pravnih stručnjaka, ona sa svojim uređenjem zapravo i jeste, iako to ne piše u Ustavu BiH. Pojednostavljeno, ova deklaracija u slobodnijem tumačenju predviđa referendum koji bi stvari vratio na izvorni Dejtonski sporazum. Stoga ona i nije nazvana deklaracija o nezavisnoj – nego o slobodnoj i samostalnoj Srpskoj, što su zbog jezičke dvosmislenosti čak i pojedini stranci teško razumeli”, kažu analitičari, koji podvlače da joj se u tom kontekstu gledano teško može prišiti antidejtonska etiketa. Deklaracija, kažu, podrazumeva vraćanje desetina nadležnosti koje su godinama oduzimane od Banjaluke, uglavnom u vreme visokog predstavnika Pedija Ešdauna, na nivo RS. Upravo u činjenici da ova deklaracija predviđa primarno vraćanje dejtonskim principima – dok rezolucija donesena u Sarajevu na Kongresu SDA u dugoročnom planu ima uspostavu BiH od pet regija, dakle bez RS, čime se direktno udara na član 1 Ustava BiH, u kom se navodi da se BiH sastoji od RS i FBiH – analitičari vide da je ona skovana u SDA zbog antidejtonskog karaktera ipak opasnija po BiH. Podsećaju da je situacija još napetija ako se zna da Sarajevo već godinama po svetu lobira u nastojanju da vrati fokus na BiH kako bi kroz neku novu međunarodnu konferenciju izdejstvovali uređenje BiH upravo po modelu pet regija. Ali da je interesovanje sveta, pre svega Amerike, za novo uređenje BiH izuzetno malo, pokazalo se na nedavnoj debati u Vašingtonu, održanoj u Institutu „DŽon Hopkins”, na kojoj su, između ostalih, učestvovali Lars Vigemark, šef delegacije EU u BiH, i Hojt Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, na kojoj je jasno poručeno da BiH više nije u fokusu SAD i međunarodne zajednice. Ambasada BiH u Vašingtonu je 13. i 14. maja 2015. zajedno sa Američko-bosanskom fondacijom organizovala dvodnevnu konferenciju pod nazivom „Pre i posle Dejtona: Prošlost BiH i njena evropska budućnost”. Odgovarajući na pitanje zašto u fokusu EU nije ustavna reforma, Vigemark je rekao da je iskustvo sa nesprovođenjem odluke „Sejdić i Finci” pokazalo kako je teško rešiti čak i samo jedno osetljivo pitanje dejtonskog uređenja, ali da je očekivanje da će se BiH kretati od Dejtona ka Briselu. „Bošnjački lobisti bili su razočarani hladnim porukama učesnika debate. U najkraćem, poručeno je da BiH nije u fokusu SAD”, svedoče naši sagovornici koji su učestvovali na debati.

Pročitajte još:Saradnik Hilari Klinton pregovarao s Karadžićem

Milorad Dodik, predsednik RS, govoreći o različitom viđenju BiH iz Banjaluke i Sarajeva podsetio je da Dejtonskim mirovnim sporazumom BiH nije bila predviđena kao država, jer nije imala policiju, vojsku, fiskalni sistem i sudstvo. „BiH je bila predviđena kao savez država. Borimo se za taj sporazum, a ne za ono što je u međuvremenu nametnuto”, naglasio je Dodik. On je istakao da je tu osnovna razlika između onog što je viđeno na Kongresu SDA i onog što traži SNSD sa koalicionim partnerima. „Tražimo raspravu o vraćanju na nivo izvornih dejtonskih ovlašćenja, a SDA traži da bude prekomponovana cela BiH”, kaže Dodik. Ideja koju je inicirala Kancelarija Evropske komisije u BiH o uređenju BiH sa pet ekonomskih regija pojavila se 1999. Regije su po njima bile mimo entitetskog teritorijalnog uređenja. Vlada RS je 2004. odbila bilo kakvo učešće u takvoj regionalizaciji po cenu da Evropska komisija ne finansira projekte u RS, posle čega je i Evropska komisija odustala od ovakve regionalizacije. Izvor: Politika