SAD - Pritisnut između dve vatre, to jest „jastrebova”, koji od njega zahtevaju da pošalje vojsku u Irak, i većine građana, koji traže da se drži podalje od sukoba između šiita i sunita, Barak Obama i dalje ne otkriva šta je njegova strategija za novu krizu na Bliskom istoku, piše Politika.
Svakog dana u Vašingtonu izlaze sa novom mogućnošću: te neće biti nikakve intervencije, te biće je, te poslaće dronove ili možda avione za bombardovanje sunitskih ekstremista koji su preuzeli kontrolu nad mnogim delovima zemlje gde živi sunitska manjina, a prete i prestonici Bagdadu. Predsednik je dosad isključivao samo slanje kopnenih trupa, što je trebalo da umiri ne samo vašingtonske „golubove”, protivnike upotrebe američke vojne sile širom sveta, već i najveći broj građana SAD, koji se plaše da bi to značilo još jedan dug i skup rat u Iraku.
Tek petina građana SAD smatra da njihova zemlja treba da angažuje armiju u Iraku, rezultati su poslednjeg ispitivanja javnog mnjenja. Zato Obama insistira na tome da nevolje u Iraku ne mogu da eskaliraju i ponovo uvuku SAD u rat koji je on prekinuo pre tri godine.
Međutim, i pored toga što ponavlja da kopnene intervencije neće biti, jedan broj američkih vojnika već je vratio u Irak. Prvo je odobrio odlazak 275 vojnika za čuvanje američkih diplomata u Bagdadu, da bi prekjuče najavio da šalje još 300 „vojnih savetnika” kao pomoć šiitskoj vladi, koja ne uspeva sama da se izbori sa sunitskim pobunjenicima, borcima Islamske države Iraka i Levanta (Idil). Kako primećuju mediji od „Vašington posta” do Si-En-Ena, ti „savetnici” nisu ništa drugo nego vojnici, ma kako ih vlada krstila. Isti termin je korišćen i za prve američke snage u Vijetnamu. „Američke snage se neće vratiti borbama u Iraku, ali ćemo pomoći Iračanima da se bore protiv terorista koji prete iračkom narodu, regionu i američkim interesima”, poručio je Obama izveštačima iz Bele kuće, najavljujući novi plan sa vojnim savetnicima koji treba da pripreme iračku vojsku za obračun sa militantima.
Idil je organizacija bliska Al Kaidi. Za svoj cilj – stvaranje sunitske države na teritorijama Sirije i Iraka – već se borila i u Siriji kao deo snaga koji je ustao protiv režima predsednika Bašara el Asada.
Oni su pretnja američkim interesima jer mogu da podele Irak, ugroze proizvodnju i izvoz nafte i u širokom pojasu Sirije i Iraka naprave stecište terorista. Iako okuplja naoružane ekstremiste, u zapadnim sunitskim delovima Iraka i na severu, koji suniti dele sa Kurdima, Idil je stekao veliki broj pristalica među običnim građanima, koje šiitska vlada u Bagdadu tretira kao građane drugog reda.
Obama bi morao da vodi računa o tome da bi se napad na sunite mogao shvatiti kao (još jedan) američki rat protiv muslimana i Arapa. Mnogi komentatori i analitičari pozivaju na uzdržanost u korišćenju vojne sile u Iraku upravo zbog ovoga – mogao bi da se podstakne nastanak novog talasa i generacije terorista zbog kojih je Amerika i krenula u ratove protiv Iraka i Avganistana.
Bombardovanje sunitskih položaja iskomplikovalo bi i američke odnose sa njenim sunitskim saveznicima u regionu, poput Jordana i Saudijske Arabije. Rijad je već protestovao zbog moguće intervencije, posebno kada je čuo da SAD traže rešenje za Irak sa saudijskim protivnikom Teheranom. Čak i ako američke i šiitske trupe potuku Idil, to ne znači da će iskoreniti sunitsko nezadovoljstvo. Koren njihove pobune je ponašanje bagdadske vlade i premijera Nurija el Malikija, koji ih je isključio iz procesa donošenja odluka. Kritičari američke vojne intervencije ističu da je Iraku potrebno političko rešenje, to jest uključivanje sunita i Kurda, druge značajne manjine, u sve.
Vašingtonska administracija je podržavala Malikijevu vladu, ali sada sve češće pominje da je on krivac za haos u zemlji jer je vodio politiku koja uopšte nije vodila računa o interesima sunita i Kurda.
Dok apel Obami da se suzdrži od upotrebe kopnene vojne sile iznose bivši komandant američkih snaga u Iraku, general Dejvid Petreus i lider demokratske većine u Senatu Heri Rid dotle drugi tabor zagovara momentalnu akciju. Republikanski senatori DŽon Mekejn i Lindsi Grejam zahtevaju od predsednika da odmah pošalje vojnike u Irak i oštro ga osuđuju što ih je uopšte povlačio, navodi list Politika. Oni i neki njima naklonjeni mediji smatraju da je predsednik za sve kriv jer je vratio trupe kući pre vremena, što mu se sada obija o glavu. Tako polarizovani, Vašington i Bliski istok čekaju šta će Obama sledeće da odluči. Izvor: Politika (J.Stevanović)
