Pravda

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić na Samitu predsednika regiona pod nazivom “Brdo-Brioni” koji se ove godine održava u Budvi u hotelu Avala, a na plenarnoj sednici ovog skupa izjavio je da čitavom Balkanu preti opasnost od nabujalog albanskog terorizma i dodao da sve zemlje bivše Jugoslavije ovu pretnju moraju ozbiljno shvatiti i protiv nje se boriti svim silama! “Brdo-Brioni” je praksa odrzavanja skupova, koja je počela na Brdu kod Kranja u Sloveniji i na Brionima u Hrvatskoj, a ima za cilj jačanje regionalne saradnje i podsticanje političkog dijaloga regiona i EU. Samit “Brdo-Brioni” počeo je večerom koju je u čast visokih gostiju, šefova država iz regiona, priredio predsednik Crne Gore Filip Vujanović, koji i presedava plenarnim zasedanjem. Govor predsednika Srbije Tomislava Nikolića prenosimo u celosti: "Drago mi je što smo se ponovo okupili, ovoga puta u Crnoj Gori. Izuzetno je značajno što smo na ovakvim susretima u prilici da neposredno razgovaramo o pitanjima od zajedničkog interesa za region koji delimo. Važan je otvoren i iskren dijalog, međusobna razmena misli o tome kako vidimo razvoj odnosa u regionu, unapređenje naših međusobnih odnosa, ali i kako promišljamo razvoj regiona u budućnosti i njegovo mesto u široj evropskoj i svetskoj zajednici. Ovde bi, razume se, trebalo da govorimo i o tome šta nas pojedinačno, a i zajednički raduje, ali i tišti. Nažalost, u poslednje vreme se umnožavaju nevolje. Ceo region deli uznemirenost povodom pojedinih incidenta i nedavnih brutalnih terorističkih akata. Ovakva iskušenja moramo da shvatimo najozbiljnije i da uvek i u svakoj prilici zajednički dogovaramo kako da se postavimo prema njima, šta da radimo da bismo očuvali bezbednost ne samo svake naše zemlje pojedinačno, već čitavog regiona. A bezbednost regiona, razume se, biće osnovna tema i krajem ove godine na skupu na Brionima, što Srbija zdušno podržava. Naime, u odnosu na naš prošlogodišnji skup u Dubrovniku, danas se suočavamo sa daleko većim bezbednosnim problemima. Razlog tome su „incidenti“, kako, nažalost, pojedine zemlje blago nazivaju najsvirepije akte ekstremista, koji terorom žele da postignu političke ciljeve. Zaprepašćeni smo i vrlo zabrnuti poslednjom surovom akcijom albanskih terorista u Kumanovu u Republici Makedoniji. Nedopustivo je to što se desilo. Po novinskim izveštajima, u vršenju dužnosti ubijeno je 8 čuvara reda, 8 policajaca. Zastrašuje činjenica da se takav zločin povremeno naziva „urbanom gerilom“. Može se lako zamisliti kakve bi salve optužbi usledile, a za njima pretnje i akcije, protiv nekih drugih počinioca i za dela daleko manjeg obima. Sve nas u budućnosti može istinski da zbliži samo pravdoljubiva osuda i reagovanje na ovakve događaje. Posebno ako su nam aršini uvek isti. Ako se to ne uvažava, neće ni biti međusobnog poverenja tako neophodnog za budućnost regiona. Zato smatram da bi objektivna i stručna istraga trebalo svima nama da obelodani šta se to stvarno dogodilo i šta se preduzelo u sankcionisanju počinilaca zločina. Poslednja uznemirujuća događanja na unutrašnjoj sceni Makedonije još više potvrđuju potrebu da reagujemo politički zrelo, kao dobronamerne komšije i da pružimo podršku svemu onome što vodi stabilizaciji prilika u Republici Makedoniji. Srbija iskreno želi sve najbolje svojim južnim prijateljima i veruje da će naći snage da mudrim i odlučnim potezima prevaziđu sadašnju krizu. Želim da naglasim da je Srbija čvrsto opredeljena da odgovori savremenim bezbednosnim izazovima, među kojima borba protiv terorizma, svih vidova ekstremizma i radikalizma predstavlja zadatak od prioritetnog značaja za sve nas. Borbi protiv terorizma nastojimo da doprinesemo i sa pozicije aktuelnog predsedavajućeg OEBS-u. Sa te odgovorne funkcije koju smo preuzeli u geopolitički vrlo kompleksnom i izazovnom momentu, posebno imamo u vidu da bezbednost u Evropi i na širom prostoru OEBS-a značajno zavisi i od situacije u susednim regionima. Smatramo da bi, nakon tragičnih događaja u Parizu i Kopenhagenu, punu pažnju trebalo da posvetimo ovom fenomenu, kao izuzetno pretećem za evropsku i širu međunarodnu bezbednost. Sa bezbednošću su neraskidivo povezana pitanja snabdevanja energentima. To je jedna od oblasti u kojoj bi trebalo najtešnje da sarađujemo. U toj saradnji ne bi trebalo da polazimo tek od svojih uskih interesa, već da posmatramo širu sliku koja podrazumeva energetsku sigurnost čitavog regiona. Naša je odgovornost da obezbedimo stabilan život sugrađanima i izvesnu, energetski sigurnu budućnost na našem zajedničkom prostoru. Zato sam uveren da svaki račun koji polazi od uskih interesa neće u konačnom zadovoljiti onog koji se prikloni kratkovidim rešenjima. Razume se da ćemo svi uvažavati postojeće regulative u ovoj oblasti, ali iščekivanje da nam neko drugi obezbedi postojano snabdevanje energentima je ne samo rizično, nego i najčešće neostvarivo. Dakle, bilo bi dobro da se u našoj regiji ukrštaju, spajaju, dupliraju razni tokovi i gasovodi. Naš geostrategijski položaj, naš region koji jeste raskrsnica, dozvoljava nam ovakva razmišljanja. Mudrom politikom, pre svega sigurnim i bezbednosno stabilnim regionom, možemo se nadati da će zemlje kojima su energenti – gas pre svih – deo prirodnih resursa, pronaći interes da transport energenata ne zaobiđe naše područje. Nema stvarnog spokoja i razvoja Evrope bez svih zemalja Jugoistočne Evrope u jedinstvenoj porodici Evropske unije. Srbija već godinama nastoji da postane član EU. To isto čine i druge zemlje iz ove naše regije. Primećujem da svi mi pomalo osećamo neku vrstu indiferentnosti aktuelnih članica u pogledu uključivanja svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Predlažem da se i sa ovog skupa snažno apeluje da Brisel posveti veću pažnju proširenju Evropske unije i da pruži konkretnu podršku nastojanjima da i mi, koji to još nismo, postanemo punopravne članice. To je jednako dobro ne samo za nas koji čekamo pred vratima Evropske unije, već i za samu Evropsku uniju koja, kako sam već naglasio, neće moći istinski da napreduje bez svih zemalja Jugoistočne Evrope u svom sastavu. Više puta svako od nas u svojim govorima pominje reč budućnost: i kada govorimo o bezbednosti, o energentima, o Evropskoj uniji. Nikome ta reč više ne pripada nego mladima u našim zemljama. Investiranje u njih jeste investiranje u budućnost. I u tom smislu, možda više nego i u jednom drugom, zemlje Zapadnog Balkana mogu da pokažu zajedničku brigu i inicijativu. Već postoje regionalni projekti u kojima učestvuju mladi iz svih naših područja. Ujedinjuju se u naučnim, obrazovnim, kulturnim, a oni najhrabriji i u privrednim projektima. Oni su prepoznali da je jedini način da opstanu na svetskom tržištu svake vrste ujedinjena pamet, kreacija, inicijativa, razvojni proces. Naše je da ih u svim tim nastojanjima podržimo, da ih podstičemo i da im stvaramo uslove da razviju sve svoje potencijale. To je jedini put da nas u svetu ne prepoznaju kao zemlje čiji su mladi, naročito školovani ljudi, najbrojniji izvozni proizvod. U tom smislu, Srbija je usvojila Nacionalnu strategiju za mlade 2015-2025 kojoj je osnovni cilj zapošljavanje mladih, razvijanje preduzetništva, ali i visoko obrazovanje, doživotno školovanje i stručno usavršavanje. Saradnja na ovim poljima trebalo bi da postane imperativ za sve nas u regionu. Da povezujemo ne samo mlade ljude međusobno, već i mlade osposobljene kadrove sa privredom. Šira slika ovakvih nastojanja je i krajnji cilj svih naših susreta a to je poboljšanje odnose među nama, saradnja i istinski dobrosusedski odnosi. i smo se u ovom ili sličnim sastavima prethodnih nekoliko godina nalazili, ponekad i vrlo učestalo, ne bi li ubrzano išli u pomirenje, sređivanje i jačanje dobrosusedskih odnosa. Prošlo je vreme dokazivanja svetu da smo iskreni u nastojanjima da u našim međusobnim odnosima i čitavoj regiji prevladaju saradnja i razumevanje. Posle svih konflikata ušli smo u period smirivanja, političke zrelosti i izgradnje Balkana na osnovama na kojima počiva Evropska unija. Mostovi među nama i jačanje veza, imperativ su budućnosti. Možda je trenutak da se na ovom nivou ređe nalazimo, odnosno da se okupljamo kada za to postoje stvarne potrebe. Verujem da bi, između naših samita, trebalo više prostora i vremena da omogućimo našim vladama kako bi izabrale i sprovovele projekte od zajedničkih interesa u svim oblastima života naših država. Vreme je za što konkretnije akcije koje će ovo područje isprepletati privredno, infrastrukturno, energetski, tehnološki, ali i u oblastima kulture, obrazovanja, nauke, sporta, turizma... Sve to se može postići dobrim odnosima među nama, koji prevashodno podrazumevaju potpuno poverenje, opštu bezbednost, zaštitu prava pojedinaca i grupa, naročito manjinskih zajednica, razmenu obaveštajnih podataka i sl. Rečju, trebalo bi da vodimo računa jedni o drugima, kao što to čine članovi složnih porodica", zaključio je Nikolić.

Pročitajte još:Kirbi: Vučićeva poseta SAD veoma uspešnaSRS: Ne prihvatajte nove uslove EU!

Izvor: Telegraf