Pravda

Velika Britanija priprema rezoluciju za usvajanje u Ujedinjenim nacijama kojom će 11. jul biti proglašen za "Dan sećanja na više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka koje su srpske snage ubile 1995. godine", potvrđeno je u diplomatskim krugovima u Beogradu. Plan je da ova rezolucija bude usvojena uoči obeležavanja dvadeset godina od genocida u Srebrenici. Takođe, nezvanično je potvrđeno da u ovoj inicijativi, osim Velike Britanije, učestvuju i Holandija i Sjedinjene Američke Države. Potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić izjavio je da Srbija ima saznanja o usvajanju rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. "Mi sada imamo informaciju da jedna velika sila sprema rezoluciju o Srebrenici a pitanje je šta će tu pisati", rekao je Ivica Dačić. Odgovarajući na pitanje da li je bilo pritisaka iz međunarodne zajednice na predstavnike vlasti u Srbiji u vezi njihovog prisustva na predstojećem obeležavanju 20. godišnjice zločina u Srebrenici, Dačić je kazao da Srbija "ima jasan stav prema tom zločinu kao i da je stvar procene na kom nivou će Srbija biti predstavljena na toj godišnjici". Dačić je podsetio da je parlament Srbije doneo rezoluciju o Srebrenici i da je predsednik Srbije pre par godina bio u Srebrenici. Nataša Kandić, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo, ističe da bi usvajanje ove rezolucije u Ujedinjenim nacijama imalo veliku snagu i moć nad načinima na koje se genocid u Srebrenici predstavlja u pojedinačnim državama. "Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ima političku snagu koja otvara prostor za pravnu regulativu, za razliku od nacionalnih deklaracija i rezolucija. U ovom trenutku, Republika Srpska je 'ljudskija' prema žrtvama Srebrenice, ali to nije priznanje sudskih činjenica o genocidu. Ako premijer Srbije Aleksandar Vučić ode u Srebrenicu, Srbija će morati da otvori pitanje poštovanja sudskih činjenica", zaključuje Nataša Kandić. Mediji spekulišu da bi pored proglašenja 11. jula međunarodnim "danom pomena na žrtve genocida", rezolucijom bilo definisano da se u obrazovni sistem BiH i drugih zemalja uvrsti gradivo koje će srebreničke zločine okarakterisati kao genocid. Da podsetimo, Skupština Srbije usvojila je 2010. godine, tokom vlasti koalicije DS - SPS o osudi zločina u Srebrenici. Tekst Deklaracije napisali su predstavnici DS-a izbegavajući da masakr u Srebrenici definišu kao genocid, navevši da je to urađeno "zbog protivljenja SPS-a", odnosno da je Deklaracija "plod kompromisa" sa tom strankom. U tekstu Deklaracije poziva se na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. izvršen genocid, i u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, bez pominjanja termina "genocid".

Pročitajte još:

• ISKORENITI PRAVOSLAVLJE: Srbija u čeljustima britanske Imperije
• Uzburkao javnost: Nova Šešeljeva knjiga će izneti dokaze da u Srebrenici nije bilo genocida
• Dodik: U Srebrenici nije bilo genocida
• Nikolić odbio poziv da ide na srebreničku komemoraciju

Izvor: Danas