- Kada su srpski predsednik Aleksandar Vučić te premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev, u septembru zajednički formulisali uvođenje “četiri slobode” na Balkanu, koje već važe u EU - slobode kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi - niko nije očekivao da će ta inicijativa izazvati sukobe bliskih saveznika Albanije i Kosova.

Srž ove “balkanske EU”, prozvane “mini šengen” nova je osovina Beograd-Tirana, a insceniranjem “istorijskog pomirenja Srba i Albanaca” pre tri godine koristi su imali i Vučić i njegov albanski kolega Rama. U tom su razdoblju mediji u Srbiji, koji su pod apsolutnom Vučićevom kontrolom, stvarali sliku prema kojoj bi između Beograda i Tirane vladala idila kada ne bi smetali kosovski Albanci koji odbijaju da se vrate u sastav Srbije i ne pristaju na Vučićeve predloge o zameni teritorija.

Zajedničke radne dozvole

U takvim su okolnostima Vučić, Rama i Zaev 10. novembra u Ohridu postigli sporazum koji bi trebao osigurati putovanje između tih zemalja samo sa ličnim kartama, zajedničke radne dozvole koje će omogućiti rad u sve tri zemlje bez dodatnih procedura te skraćenje vremena za kamione na granicama.

- Osnovna je karakteristika da je ovaj dokument unutrašnja želja, a ne pod spoljnim uticajima - rekao je Rama koji je najavio da će se sledeći sastanak održati 21. decembra u Draču, a na tom će sastanku biti i predstavnik EU.

No, odmah se videlo da tzv. mini šengen ima jedan veliki nedostatak, a to je Kosovo, koje je odbilo učešće. Razlozi su prilično racionalni: Srbija snažno lobira protiv kosovske nezavisnosti i dosad je desetak azijskih i afričkih država povuklo priznanje, a Beograd preko zastupnika Srpske liste u Skupštini Kosova onemogućava integraciju kosovskog severa pod vlast Prištine.

Uz to, na nedavnim izborima pobedila je lista Samoopredjeljenje Albina Kurtija koji je, najblaže rečeno, žestoki protivnik bilo kakvog popuštanja Srbiji. Kurti je - ali i svi važniji kosovski političari - odbacio bilo kakav ulazak u asocijaciju u kojoj se nalazi Srbija, pa još govorio o ukidanju granice između Kosova i Albanije, a tako radikalno odbijanje izazvalo je reakciju, i to ne u Srbiji nego u - Albaniji.

Albanski premijer Edi Rama uzvratio je optužbom da političari u Prištini suprotstavljanjem zajedničkoj inicijativi za stvaranje balkanskog “mini šengena” “zbog svojih unutrašnjih političkih interesa” ugrožavaju spoljnu politiku Albanije. I na tome se nije zaustavio.

Nekoliko dana posle Rama je izjavio da kandidat za kosovskog premijera Albin Kurti ne može razmišljati o brisanju granice između Albanije i Kosova bez sporazuma s drugim zemljama, uz sugestivno upozorenje da se tako nešto ne može učiniti bez pristanka Srbije.

Ramina javna razmišljanja

- Ako Kurti želi da otvori granice, onda se mora složiti sa svim državama - izjavio je Rama. Albanski premijer je rekao da ga rukovodstvo u Prištini nije pitalo za mišljenje kada je odlučilo da uvede carine na robu iz Srbije, ali je on tu odluku iskreno podržao, pre svega kao akciju koja bi trebalo da ima politički, a ne ekonomski rezultat. S Kosova nisu odgovorili, ali Ramina javna razmišljanja izazvala su priličnu konsternaciju te potvrdila kako odnosi između dve zemlje, u kojima su Albanci apsolutna većina, nisu preterano bliski.

Iz Srbije skoro svakodnevno stižu propagandna antialbanska upozorenja o planovima za stvaranje Velike Albanije, ali najnoviji događaji pokazali su kako se strateški interesi Albanije i Kosova prilično razlikuju. Barem kada se radi o odnosima sa Srbijom, s kojom Rama pokušava da stvori uslove za dugoročnu saradnju, od čega se Kosovarima diže kosa na glavi.

Prema mišljenju nekad najpoznatijeg kosovskog političara Azema Vllasija, očito je da Srbija nastoji, pa i uspeva, izazvati razdor između Tirane i Prištine.

- Srbija je itekako zainteresovana za takav razdor. Srbija bi htela jedino Albaniju priznati kao državu albanskog naroda, a Kosovo kao neku nedefinisanu teritoriju. Zato Vučić stalno govori o dijalogu s kosovskim Albancima o nekakvom kompromisu, ali ne dijalogu s predstavnicima Kosova kao države. Hteo bi neko “rešenje” bez državnog statusa Kosova, a uz to da se ništa ne menja u Ustavu Srbije u kojem se Kosovo tretira kao i Vojvodina, baš onako kako su u vreme Miloševićevog režima tu na silu strpane.

Ako popustimo na Kosmetu, sledi strašan scenario! Više o tome OVDE.

Izvor: jutarnji.hr