Pravda

Ugledni britanski „Gardijan” ukazuje da bi pucanj na nadvojvodu Franca Ferdinanda mogla zapravo biti Ciprasova odluka da traži od grčkog naroda da na referendumu glasa o uslovima stranih poverilaca za rešenje grčkog duga. Lari Eliot, urednik ekonomske urednika ovog lista, smatra da referendum, koji će biti održan 5. jula, ima veliki potencijal da postane novi „sarajevski momenat”. „Kriza nije samo u tome da li će doći do pražnjenja računa u bankama Grčke, iako je to sigurno glavna pretnja. Nije u pitanju ni to da li su preterali u pregovorima, iako sigurno jesu. U pitanju je budućnost samog evra”, ističe Eliot i, između ostalog, dodaje da sve što se dogodilo sa Grčkom predstavlja primer toga šta se dešava kada se politici dozvoli da nadglasa ekonomiju. Prema njegovom mišljenju, grčka kriza predstavlja pretnju za evrozonu, dodajući da će mnogi na to reći da je „Grčka mala, beznačajna zemlja i da zajednička valuta ima bolje mehanizme odbrane nego u leto 2012”. Na sve to Eliot ističe da su „diplomate u evropskim prestonicama imale isti takav stav krajem juna 2014. godine”. Pojedini komentatori su atentatora na evro i EU juče videli u predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru, čija je konferencija za novinare u Briselu bila svojevrsna melodrama, u kojoj je on, s jedne strane, žestoko napao vlast u Atini, a s druge se umiljavao Grcima i zvao ih da na referendumu glasaju za sporazum sa kreditorima. Junker je istakao da predlog sporazuma o uslovima isplate sledeće tranše kredita Grcima, koji su ponudili kreditori, „nije glupi paket mera štednje”, izjavivši da se posle svih preduzetih napora oseća „izdanim”, jer su svi ti napori „nedovoljno uzeti u obzir”. „Narod Grčke mi je vrlo blizak srcu”, rekao je Junker, apelujući na Grke da ne izvrše „samoubistvo”. Uzimajući u obzir da je od početka dužničke krize u Grčkoj dramatično povećana stopa samoubistava, ovaj Junkerov komentar naišao je na osudu ne samo Grka već i širom Evrope. Štaviše, čak je i izrazito konzervativni i evroskeptični britanski portal „Komentejtor” u jednom od komentara kritikovao Junkerovu netaktičnost u trenutku najveće krize u istoriji EU. Citirajući Junkerove jučerašnje izjave „kojima se vređa demokratski izabrana vlada”, ovaj portal ističe da je Junker polio 50 galona benzina na vatru i da je to „više nego što bi najzagriženiji evroskeptik, željan potpunog raspada EU, mogao da traži”. Prema trećima, pucanj u evro zapravo stiže iz Berlina, koji insistira na tome da nema otpisa dugova, a da za novu tranšu kredita Atina mora da prihvati, kako je juče istakla kancelarka Angela Merkel, „velikodušnu” ponudu institucija koje predstavljaju kreditore. Prema njenim rečima, postoje pravila i principi na kojima je izgrađen sistem zajedničke valute, ali ona je ipak spremna da posle referenduma ponovo pregovara sa grčkom vladom. Prema oceni levo orijentisanih ekonomista, filozofa i komentatora, upravo ovaj tvrdi nemački stav predstavlja opasnost za evro i Evropu. A da, ako propadne evro, može da propadne i EU, ističe i sama Merkelova. „Ako je izgubljena sposobnost za pronalaženje kompromisa, onda je Evropa izgubljena. Ako propadne evro, propada i Evropa”, izjavila je Merkelova na obeležavanju 70. godišnjice od osnivanja njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU). „Evropa mora biti u stanju da pronađe kompromis, ali isto tako mora ostati pri svojim principima.” NJen portparol Štefen Zajbert je pak juče saopštio da je kancelarka „očigledno raspoložena” za nastavak pregovora s Ciprasom „ako on to želi”. „Otvoreni smo za razgovore ako grčka strana oseća potrebu za tim. Cilj našeg rada jeste jaka evrozona. Grčka je poseban slučaj.” Ne samo Merkelini demohrišćani već i socijaldemokrate vicekancelara Zigmara Gabrijela poprilično ljutito su reagovali na odluku Atine da raspiše referendum. „Ja sam u određenoj meri zapanjen ovim što smo u poslednjim danima doživeli od grčke vlade i posebno šefa vlade”, rekao je za prvi kanal nemačke državne televizije šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, dok je njegov partijski šef i vicekancelar Zigmar Gabrijel u izjavi za „Zidojče cajtung” istakao da je užasnut što su Grci odbili sveobuhvatnu ponudu, koja je „sadržala čak i treći paket pomoći i prestrukturiranje duga”. Nasuprot njima, nemački filozof Jirgen Habermas je u autorskom tekstu za „Zidojče cajtung” istakao da je „Merkelova još u maju 2010. odlučila da interesima investitora pruži prednost u odnosu na mogući otpis dugova radi oporavka grčke ekonomije, zbog čega danas EU ponovo tone u krizu”. „Kompromis izostaje ne zbog nekoliko milijardi ovde ili onde, pa ni zbog ovog ili onog postavljenog uslova, već zbog grčkog zahteva da se otpisom dugova ili nekim sličnim aranžmanom grčkoj ekonomiji i stanovništvu, koje je eksploatisala korumpirana elita, omogući novi početak”, ističe Habermas i dodaje da je „skandal u skandalu neodlučnost sa kojom nemačka vlada obavlja svoju lidersku ulogu”, podsećajući da „svoj ekonomski oporavak, čije blagodati i danas oseća, Nemačka duguje mudrosti država poverilaca koje su Londonskim sporazumom 1953. otpisale skoro polovinu njenih dugova”. Otpis dugova Grčkoj, međutim, Berlin odbacuje, a Merkelova je o sudbini Grčke organizovala i krizni sastanak sa nemačkim parlamentarnim strankama. Opozicione partije Zeleni i Levica traže da se Grcima pomogne, pri čemu Levica ističe da je sudbina Evrope u rukama Merkelove i pozivaju je da se „dalje ne krije iza ministra finansija Volfganga Šojblea”. Merkelova je juče na obeležavanju godišnjice CDU zahvalila Šojbleu, najstarijem članu vlade, na svemu što je radio za rešenje grčke krize, ističući da je dobro što je on ministar finansija. NJih dvoje, tvrde upućeni, ne dele u potpunosti mišljenje o grčkoj krizi. Merkelova želi da zadrži Grčku u evrozoni, ne nužno po svaku cenu, ali je spremna da plati veliku cenu za to. Šojble pak smatra da bi grčko povlačenje iz evrozone bilo u interesu Evrope jer smatra da Grčka mora da prihvati „pravila”. Suštinski, Merkelova je saglasna s tim, ali se ipak brine da li se time zapravo više stara o nemačkim nacionalnim interesima nego o temeljnim principima EU. Međutim, Merkelova se ne usuđuje da se otvorenije usprotivi Šojbleovoj finansijskoj politici, budući da on uživa ogromnu podršku unutar CDU i da bi lako mogao da izmakne kancelarsku stolicu Merkelovoj. Neki su mišljenja da njih dvoje samo igraju igru dobrog i lošeg policajca, ali to ne znači da se upravo ona neće naći na udaru kritika istorije u slučaju izlaska Grčke iz evrozone i eventualnog raspada EU. Povlačenje oroza „sarajevskog pištolja” biće tada pripisano Merkelovoj, a ne Šojbleu.

Pročitajte još:Grcima će da svane ako država bankrotiraKOLAPS: Grčka pred najvećim bankrotom u istoriji sveta

Izvor: Politika