Pravda

„Jednom kada Evropska centralna banka ’odseče‘ Grčku, kao što se ranije desilo sa Kiprom, vlada u Atini biće vrlo motivisana da prestane da vraća sve dugove. U pitanju je 420 milijardi evra — vrlo je zgodno, da se tako izrazim, kada vam se pojavi mogućnost da nekome kažete: ’Ne, nećemo da vam platimo ovaj dug, on je ogroman, mi to ne možemo, izvinite, doviđenja‘. Kada to uradi još par puta sa još nekoliko rata, osladiće im se — počeće da se nose sa mišlju da bi možda mogli da prosto ’zaborave‘ na taj dug i krenu ispočetka. Ne zaboravite da je u pitanju 175 odsto bruto društvenog proizvoda Grčke. To je ogromna suma“, kaže Pento. U Solunu, Atini i drugim gradovima, rafovi prodavnica su prazni, goriva na pumpama nema, ispred bankomata su dugi redovi ljudi koji pokušavaju da podignu makar „dozvoljenu dnevnu sumu“ od 60 evra koju je vlada u Atini odobrila. „Radnička klasa u Grčkoj nije videla ništa od tog evropskog raja koji su nam obećavali“, negoduje jedna Grkinja. „Treba da podignemo visoko glavu i da se borimo, već smo dosta toga preživeli“, dodaje njen prijatelj. Otkud sad svi ti pozivi na borbu, otkud sad referendum, kad su pre samo par meseci u Atini trijumfalno na vlast došli ljudi kojima je zadatak bio da spreče eskalaciju finansijske krize? Majkl Pento kaže da je cela situacija bila očekivana, ali da su se okolnosti u međuvremenu znatno promenile. „Vlada na čelu sa Sirizom dobila je mandat da prekine mere štednje i težak život građana, pun odricanja. Da li mislite da postoji ikakva šansa da nove mere, koje predviđaju još veću štednju i odricanje, prođu kod običnih Grka? Vlasti bi u tom slučaju nastavile da, kao i do sada, trče kod međunarodnih kreditora i traže još novca za pokrivanje tekućih troškova. Ja mislim da Grci treba da se vrate na drahmu, da odbiju da vrate dug kreditorima i da počnu da žive u okviru svojih mogućnosti. Uz restriktivnu monetarnu politiku, mogli bi da za relativno kratko vreme dođu čak i do suficita u budžetu, i to je po mom mišljenju najbolja taktika“, kaže Pento. Berzanski stručnjak Feliks Moreno u razgovoru za RT ocenjuje da se manje-više znalo šta sledi i da je ideja grčkih vlasti da zapravo referendum koji predstoji bude potvrda podrške naroda njihovoj nameri da zemlju izvuku iz evrozone i de fakto prestanu da vraćaju dugove međunarodnim kreditorima. Ali, šta posle tog referenduma, ako odgovor naroda bude ne Evropi? On smatra da je to najverovatnije priča koja će se razvući na narednih godinu dana. „Ako ljudi već imaju evre kod sebe, ti evri i dalje imaju neku vrednost, kao na primer u Hrvatskoj, koja takođe ima sopstvenu valutu. Dakle, čak i ako se ponovo uvede drahma kao sredstvo plaćanja, novac koji Grci imaju u slamaricama i novčanicima je i dalje važeći i biće potrebno vreme da se potroši. Tako velike promene uvek traju — govorimo o mesecima, ne o danima“, kaže Moreno. On dodaje da je u svetlu predstojećih kriznih trenutaka u drugim zemljama evrozone, koji su pali u drugi plan zbog, kako kaže, „akutne“ situacije u Atini, Grčka postala neka vrsta evropskog žrtvenog jagnjeta. „Znalo se da sledi ovakva kriza, ali se znalo i da neće biti poslednja. Ima još zemalja u sličnoj situaciji i mislim da je namera evropskih kreditora bila da od Grčke naprave negativan primer — da se ona žigoše kao ’loš momak‘ i tako se pošalje upozorenje ostalim zemljama koje bi mogle da zaglave s ogromnim dugovima, da vide kako bi mogle da se provedu“, objašnjava Moreno. Na pitanje novinara RT — šta ako podrška vladi na referendumu izostane i Grci kažu da hoće da štede i ostanu u evrozoni, Feliks Moreno kaže: „Mislim da je to gotovo nemoguće, ali u tom slučaju Ciprasova vlada bi morala da podnese ostavku. Usledili bi novi izbori, novi troškovi, i naravno nekoliko meseci neizvesnosti — kako finansijske, tako i političke.“ U međuvremenu, Nemačka i Holandija preporučile su zvanično svojim državljanima da ponesu dovoljno gotovog novca ako putuju u Grčku, jer postoji mogućnost „otežanog plaćanja kreditnim karticama“, dok su mediji u Srbiji odmah počeli da razrađuju kataklizmične scenarije — predviđaju pljačke, glad, žeđ, nedostatak goriva i besparicu za svakoga ko se odvaži da otputuje u Grčku na letovanje. Zasad, izgleda da će kakvu-takvu korist iz trenutne gužve i neizvesnosti uspeti da izvuku hrvatsko i crnogorsko primorje, ili eventualno makedonska jezera — gde bankomati, prodavnice i benzinske stanice (još uvek) nesmetano rade svoj posao…

Pročitajte još:DŽIHADISTI NAPADAJU IZ JUŽNE MITROVICE: Kosovo u pripravnosti, svaki čas se očekuje napad islamista!NOVI BISER ZAPADA O PUTINU: Putin nije ono što tvrdi

Izvor: rs.sputniknews.com