Pravda

Radulović je te 1992. godine bio u Nemačkoj, gde je u „Simensu“ radio kao inženjer, a da se nešto dogodilo u Dobrovoljačkoj ulici, na koju je inače gledao porodični stan, saznao je putem radija. - Odmah sam zvao mamu, ali nisam mogao da je dobijem. Bila je čitava psihoza, koja je trajala danima. Bio je to napad na komadnu u centru grada, a potom napad na kolonu koja je izlazila iz grada. U toj koloni bio je i moj otac. Ubijen je u toj koloni 3. maja 1992. Poginulo je još nekoliko ljudi. Tata je bio u sanitetskom vozilu na prednjem sedištu. Bio je to pucanj u glavu sa kratkog rastojanja. I to na mestu gde sam prošao hiljadu puta - ispričao je Radulović. Radulović navodi da je telo njegovog oca prevezeno u Vojnu bolnicu u Sarajevu, koja je bila pod opsadom. NJegova majka u početku ništa nije znala, mada je slutila da se nešto loše dogodilo. Niko od komšija nije smeo da joj kaže. - Posle nekoliko dana traganja, majka je očevo telo pronašla u Vojnoj bolnici. Nisu joj dali da preuzme telo. Nisu nam dali ni da prevezemo ubijenog oca do Beograda. Bili su to mučni pregovori, koji su trajali osam do deset dana. Uspeli smo nekako. U Beogradu nas je sačekao profesor Zoran Stanković sa VMA, koji je uradio obdukciju. Sećam se da majci nisam dao da vidi očevo lice. Bio je to strašan prizor. Držala ga je samo za ruku - naveo je Radulović. On ističe da svaki zločin zahteva da se pronađe i kazni krivac, i to, kako naglašava, ne samo zbog porodica žrtava nego i zbog samog društva.

Pročitajte još:Uklonjen spomenik srpskim herojima!Nikolić odlikovao ambasadora Vatikana

Izvor: Alo