Pravda

Dva izvora su rekla britanskoj agenciji da postoji konsenzus između ostalih 18 ministara za stolom da levičarska vlada u Atini mora da preduzme dodatne korake da ih ubedi da će poštovati sve nove dugove. To se uklapa sa komentarima koji dolaze iz Nemačke da Atina ne može jednostavno da predloži mere „koje su ostale neispunjene“ iz drugog paketa spasa, da bi se kvalifikovala za treći paket pomoći. Ministri finansija zemalja koje čine evrozonu okupili su se danas na vanrednom sastanku u Briselu, gde treba da donesu konačnu odluku o tome da li će Grčka zadržati zajedničku evropsku valutu ili biti primorana da štampa sopstveni novac. „Šanse da se dogovorimo (da Grčka ostane u evrozoni) su 60 prema 40 odsto“, rekao je novinarima austrijski ministar finansija Hans Jerg Šeling ulazeći u zgradu Evropskog saveta. Sastanak je zakazan nakon što je velika većina grčkih glasača odbila na referendumu prošle nedelje da prihvati plan štednje koji su joj poverioci nametnuli kao uslov za novi program finansijske pomoći iz Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Suočen sa mogućnošću da ECB i MMF uskrate garancije grčkim bankama i tako de fakto izbace Grčku iz evrozone, premijer je prekjuče u poslednji čas predložio novi plan štednje, koji je u nekim aspektima čak oštriji od onog odbijenog na referendumu, a koji je rano jutros podržao grčki parlament. Sada je na ministrima da odluče da li će taj plan prihvatiti, ili će se primeniti plan „gregzita“, koji uključuje odstranjivanje Grčke iz evrozone, mada ne i izlazak EU. Grčka bi onda morala da uvede paralelnu valutu, što bi prema većini analitičara makar na kratak rok dovelo do još veće nestabilnosti i haosa u ionako uzdrmanom grčkom privrednom sistemu. Iz Nemačke, ali i nekoliko drugih članica Evrogrupe, već se čuju primedbe na račun Ciprasovog plana, uz tvrdnje da je grčki premijer izgubio kredibilitet među kolegama i da mu se ne može verovati da će sprovesti predložene mere. Na prvoj liniji pobornika „gregzita“ je nemački ministar finansija Volfgang Šojble, ojačan demohrišćanima, koalicionim partnerima nemačke kancelake Angele Merkel. Sa druge strane, socijaldemokrati, koji su takođe u kancelarkinoj vladi, snažno se zalažu za ostanak Grčke u evrozoni, dok sama Merkelova nije iznela svoj stav o sudbini Grčke. Ciprasov plan je podržao i francuski ministar Pjer Sapen, koji je izjavio da je to „hrabar potez i dobra osnova za buduće razgovore“, a sličnu izjavu danas je dala i šefica MMF-a Kristin Lagard. Ukoliko ministri danas prihvate Ciprasov plan kao osnovu za dalje pregovore o novom paketu finansijske pomoći, Grčka može da računa na ostanak u evrozoni, ali i nastavak mera štednje, čiji teret već teško podnose široki slojevi grčkog društva. Ako prevlada Šojbleov stav, sutra će se u Briselu održati vanredni samit šefova država i vlada, koji će doneti odluku o pokretanju procedure za „gregzit“, koju su već razradili stručnjaci Evropske komisije. Holandski državni sekretar u Ministarstvu finansija Erik Vajbs izjavio je da je grčki plan reformi koji je dostavljen kreditorima slabiji od onoga kakav treba da bude da bi počeli pregovori sa Atinom, prenosi britanski list „Gardijan“.

Pročitajte još:

• POBUNA U SIRIZI: Da li će Cipras preživeti nagli preokret u pregovorima sa kreditorima?
• Većina Grka ipak želi evro
• CIPRAS POPUSTIO: Grčka pristala na uslove kreditora

Izvor: rs.sputniknews.com