Pravda

Tužilaštvo je zatražilo da odluka žalbenog veća o ukidanju privremenog puštanja na slobodu Šešelja ne bude poverljiva nego javna. – Tužilaštvo ima pravo da primi Šešeljeve podneske i da se izjasni o njima. Vlada Srbije nema „odnos sa žalbenim većem” koji bi opravdao kršenje prava tužilaštva da se izjasni o pitanjima u vezi sa njegovim zahtevom. Vlada ne navodi nijedan uverljiv razlog zbog kojeg bi žalbeno veće trebalo da izmeni svoj nalog da strane u postupku mogu odgovoriti na njene podneske – piše u podnesku tužilaštva. Pored ovoga, predstavnici Haškog tužilaštva navode i da Vlada Srbije ne obrazlaže kako bi bilo kakvi bezbednosni razlozi opravdali da njen podnesak ostane „ex parte” (isključen iz komunikacije) u odnosu na tužilaštvo. – Davanje javnog statusa odluci ne pokreće bezbednosna pitanja. Optuženi je primio odluku i on je, kao i visoki zvaničnici, uključujući i članove Vlade Srbije, javno potvrdio postojanje odluke i obelodanio delove njegovog sadržaja. Vlada, takođe, nije iznela valjane razloge za produženje roka za podnošenje podneska određenog za 22. jun 2015. godine, već je 8. juna, dan pre donošenja odluke, uputila dopis sekretarijatu kojim delimično iznosi svoj stav o pitanju poverljivosti. U zahtevu nije navedeno zašto Srbija nije obavila konsultacije na vreme, niti je tražila dodatno vreme – navodi se u dopisu tužilaštva. Lider radikala Vojislav Šešelj uputio je podnesak Haškom tribunalu u kojem je protestovao zbog zahteva naše vlade da svaka njena buduća komunikacija sa ovim sudom bude poverljiva, to jest da on ne bude upoznat sa njom.

Pročitajte još:General Ratko Mladić u Srebrenici: Je#o te Bog smotana! (VIDEO)Izvinjenja SrebreniciDr Šešelj: Sprečili smo skrnavljenje svete srpske prestonice (VIDEO)

Obradović bez komentara Saša Obradović, pravni zastupnik Vlade Srbije u slučaju „Šešelj”, nije želeo da komentariše saznanja „Politike”. – Ne mogu da komentarišem poverljive podneske i odluke tribunala – rekao je Obradović. „Ex parte” nije neuobičajen Advokat Novak Lukić, branilac Veselina Šljivančanina pred Haškim tribunalom i član srpskog pravnog tima u sporu sa Hrvatskom pred međunarodnim sudom pravde, kaže da „ex parte” način komunikacije nije čest, ali ni neuobičajen. – Ako želim da komuniciram sa sudom, a da druga strana ne bude upoznata sa tim, a da na taj način ne budu ugrožena njena prava, to mogu i da uradim. Ni sam ne znam koliko je puta ovakav način komunikacije upotrebljivan pred Haškim tribunalom. Druga je stvar ako tužilaštvo zahteva da bude upoznato sa komunikacijom. U takvim slučajevima, sud je taj koji mora da „preseče”, da kaže da ne dozvoljava da se komunikacija obavlja „ex parte” – objašnjava advokat Lukić.