Aleksis Cipras moraće da smeni nekoliko ministara u svojoj vladi, a možda i da raspiše nove izbore, javila je Gardijanova dopisnica iz Atine nakon što je u Briselu pred grčkog premijera na sto stavljen nemoguć izbor: Ili će da izlete iz evrozone, ili će morati da pristane da Grčka praktično postane kolonija evropske birokratije na čelu sa Nemačkom.
Sastanak 19 lidera evrozone i dalje je u toku, a očekuje se da će se raspravljati do kasno u noć. Ipak, najvažniji zaključci su već donešeni na sastanku Evrogrupe koju čine svi ministri finansija evrozone, a na kom je većina članova odlučila da se pokori željama nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, koji je otvoreno dao do znanja da bi mu Gregzit bio najdraža solucija.
Zahtevi Evrogrupe: Predajte nam imovinu i dopustite da odlučujemo umesto vas
Evrogrupa traži od Grčke formiranje privatizacionog fonda, u koji bi se izdvojila grčka nacionalna imovina teška 50 milijardi evra. Ideja je da se imovina rasproda kako bi se pokrili dugovi, ali ono što Grke posebno boli je činjenica da šefovi evrozone žele da im oduzmu suverenitet nad vlastitim dobrima. Fond bi, naime, bio stacioniran u Luksemburgu, a njim Grčka ne bi mogla ni samostalno da upravlja, već bi se sve odluke donosile uz nadzor EU. Na većinu drugih ustupaka Grci su već pristali, ali ovaj zahtev će teško progutati. A to čak i nije jedina stvar koju Evrogrupa od Grčke traži. Naređeno im je i da, ukoliko žele da postignu kakav-takav dogovor, do 15. jula (dakle u naredna tri dana) prihvate paket novih reformi kojima će se dodatno srezati državna potrošnja i redefinisati poreske stope. Takođe, Grčka bi morala da se obaveže da nikakve relevantne buduće zakone neće donositi bez prethodnih konsultacija sa institucijama EU. Politiko je objavio i kojih sedam mera Grčka mora da usvoji u naredna tri dana kako bi zadovoljila uslove Evrogrupe: treba da izrade nacrt o izmenama stope PDV-a, prošire bazu za ubiranje poreza, reformišu penzioni sistem, usvoje zakon o građanskim parnicama, zaštite nezavisnost grčkog statističkog zavoda ELSTAT, sprovedu rezove u potrošnji i implementiraju evropsku direktivu o bankama, koja propisuje kako će se države odnositi prema ugroženim finansijskim institucijama. Evrogrupa od Grčke takođe očekuje da u "zadovoljavajućem vremenskom roku" sprovede privatizaciju električne mreže, reši problem nenaplativih kredita, osigura nezavisnost kancelarije za privatizaciju javnih dobara, depolitizuje grčku državnu upravu i dopusti povratak Trojke u Atinu. Takođe, Evrogrupa traži od Grčke da se iz budućeg paketa pomoći, ukoliko do njega dođe, 10 do 25 milijardi evra izdvoji za sanaciju bankarskog sistema.
Može li Cipras da obezbedi većinu u parlamentu?
Sve navedene reforme i rezove mora da odobri grčki parlament, a pitanje je može li Cipras više uopšte da prikupi većinu glasova. Poslednji predlog, kojim je zapravo izglasan upravo onaj paket mera koji su grčki birači na referendumu odbili, kroz parlament je uspeo da progura, ali pritom je izgubio glasove 17 poslanika iz redova Sirize, tako da je Ciprasova vlada sada de fakto manjinska. Problem je što su među "disidentima" i dva ministra za koje se može očekivati da će već sutra biti smenjeni. Ipak, ukoliko Cipras ne bude mogao da obezbedi većinu u parlamentu, smene u vladi neće mu pomoći. U tom slučaju jedini eventualni način da se predlog Evrogrupe progura kroz parlament biće raspisivanje vanrednih izbora. Alternativa je izlazak iz evrozone, i to po modelu koji zagovara nemački ministar Šojble. On predlaže da grčka uzme "tajm-aut" od evra i vrati se drahmi na rok od minimalno pet godina. U tom razdoblju bi Grčka, prema Šojbleovoj viziji, morala da oporavi privredu, restrukturira dugove, i tek onda da se vratiti u okrilje evrozone nakon što uspe da se stabilizuje. Osim što je, zajedno sa svojim novim ministrom finansija Euklidom Cakalotosom, prisutan na grupnom sastanku lidera evrozone, Cipras je u Briselu tokom popodneva odradio više bilateralnih sastanaka, a iza zatvorenih vrata razgovarao je s Angelom Merkel, Fransoa Olandom i Donaldom Tuskom.
"Mentalno mučenje" Ciprasa
Detalji tog sastanka nisu objavljeni, ali zvaničnik EU koji je razgovarao s novinarom Gardijana pod uslovom anonimnosti opisao ga je kao "ekstenzivno mentalno mučenje". Merkelova, Oland i Tusk na sastanku su navodno pritiskali Ciprasa da pristane na uslove Evrogrupe, a da pritom uopšte nisu skrivali da bi Grčka u tom slučaju morala da postane svojevrsni štićenik evrozone, bez prava da samostalno odlučuje o svojoj sudbini. I čini se da je grčki premijer na to spreman. U Brisel je Cipras došao sa stavom da je "dogovor i dalje moguć, ako ga sve strane žele". Još jednom je time pokazao da se zapravo panično boji izlaska iz evrozone, što je solucija za koju se Sirizina vlast uopšte nije pripremila, niti su građanima objasnili šta bi to zapravo značilo. Grčke banke u međuvremenu su i dalje zatvorene, a takve će, kako se čini, i ostati do daljnjeg. Evropska centralna banka sutra bi grčkim bankama trebalo da odobri određenu količinu vanrednih sredstava, koja bi trebalo da bude dovoljna da se zadrži trenutni režim, po kom Grci s bankomata mogu da podignu 60 evra dnevno. Građani Atine u međuvremenu se još jednom okupljaju na centralnom gradskom trgu i protestuju protiv dodatnih rezova. Ništa im drugo nije ni preostalo.
Pročitajte još:
Izvor: index.hr
