Specifinost austrijskog dokumenta su fokus na Zapadni Balkan, širi kontekst kurdskog pitanja i društvene implikacije desnog radikalizma. Nemački izveštaj kao centralne elemente uzima globalni kontekst islamskog ekstremizma, diverzifikaciju unutar njegovih ideološko-religioznih granica, kao i princip spojenih sudova koji određuje odnose između islamizma i desnog radikalizma. Što zemlje Zapadnog Balkana dalje odmiču na putu evropskih integracija, tim raste uticaj koji tamošnja bezbednosna situacija ima po austrijske prilike. Ta rečenica iz izveštaja austrijske Službe za zaštitu ustavnog poretka i borbu protiv terorizma znači mnogo više nego što kaže. Ona je kodirano priznanje da su "vaše brige tamo dole" postale "naše brige ovde gore". Hronologija i linije argumentacije su ostale nepromenjene: zajedno sa dolaskom arapskih boraca, u Bosni je tokom rata uvezen i islamski fundamentalizam. "Religiozne prilike koje su islamistički borci zaticali na terenu bile su određene kroz sekularnu i otvorenu verziju islama. Kako bi tu vrstu umerenog domaćeg islama preokrenuli u ekstremistički, uvezeni elementi su koristili metod misionarstva", navodi se u dokumentu. Iako su posle terorističkih napada u Americi neki "strani borci" napustili BiH, "do danas je dosta njih ostalo u toj zemlji, gde u kontinuitetu nastavljaju misionarsku aktivnost". Austrijsko-bosanska radikalna mreža funkcioniše preko takozvanih "propovednika mržnje" koji u Austriju dolaze iz zapadnobalkanskih regiona, i "svojim ličnim angažmanom vrše odlučujuću indoktrinaciju u procesu radikalizacije i regrutacije mladih za odlazak u džihad". Kondicionisanje kandidata, priprema, finansiranje i putovanje za Irak i Siriju, odvija se kroz organizaciono povezane mreže "propovednika-ideologa u Austriji, njihovih sledbenika na Zapadnom Balkanu i sličnih grupacija u čitavoj Evropi". Ta tri "plusa" predstavljaju grafičku formulu aktivnog islamskog ekstremizma u Austriji. Ukratko: loši trendovi iz 2013. stabilizovali su se u 2015, ali sada u evropskom kontekstu. Do kraja januara ove godine, iz Nemačke je 600 osoba otputovalo za Siriju i Irak i tamo se pridružilo snagama IS, kaže se u izveštaju Nemačke službe za zaštitu ustavnog poretka. Vratilo ih se oko 200. Od onih koji su ostali, devet je samoubica-terorista. Ukupno deset odsto i odlazaka i povrataka, bez obzira na pol, čine nemački konvertiti, "arijevci" rođeni kao hrišćani. U austrijskom dokumentu nema kvantifikacije islamskog ekstremizma. Na konferenciji za medije pre nedelju dana u Beču iznet je podatak da su do sada 233 osobe napustile zemlju da bi se pridružile jedinicama IS na terenu, samo ove godine njih 60. Za 39 osoba se pretpostavlja da su poginule u ratnim operacijama, između 70 i 80 ih se vratilo u Austriju, gde predstavljaju konstantan bezbednosni rizik. Posebna karakteristika austrijskog izveštaja je njegova, s obzirom na situaciju, neprimerena difuznost. Čitaoci koji pamte propagandne formulacije iz vremena komunističke Jugoslavije odmah bi prepoznali princip "neuznemiravanja javnosti" gde se zahteva čitanje između redaka. Na primer, u dokumentu se iznosi podatak da je u prošloj godini podneto 1.200 prijava zbog dela desnog ekstremizma, nešto više od 500 za prekršaje levog, dok se za dela islamskog ekstremizma nonšalantno preskače svaka statistika, već samo zaključuje da "džihadizam ostaje permanentno najveća opasnost". Isti rukopis se prepoznaje i u nekim realnim situacijama, na primer u načinu na koji je javnost u Austriji saznavala fakte o amok-vožnji kroz Grac pre tri nedelje, kada su ubijene tri, a teže i lakše ranjene 34 osobe. Već pola sata nakon tog čina, policija je "pouzdano isključila svaku terorističku pozadinu". Sutradan je saopšteno "da među poginulima i ranjenima ima muslimana", da bi tek dva dana posle toga rečeno da je počinilac "bosanskog porekla", znači verovatno i sam musliman. NJegova religiozna pripadnost spomenuta je tek posredno, preko toga da je "ženu terao da nosi maramu". U nastavku je sve relativisano anonimnim izjavama „kako je u školi posećivao katoličku veronauku", da bi se na kraju sve istopilo u međukonfesionalnom "moru sveća" kojim je Grac službeno stavio tačku na društvene odjeke tog događaja i efektivno izbacio javnost iz daljeg toka istrage. Ime počinioca – Alen Rizvanović, poreklom iz Bihaća – spomenuto je samo u britanskim, nikad u austrijskim medijima. U čitavom tom slučaju nije toliko sporna društvena spremnost da se ta vrsta nasilja unapred otpiše kao još jedan tragičan primer sprege između mentalne bolesti i nasilja. Problem je, međutim, kad to radi policija s ciljem "neuznemiravanja javnosti". Nemački dokument je direktniji od austrijskog, što ne znači da su nemački analitičari otkrili sve svoje tajne, jedino način na koji razmišljaju. Islamizam i islamistički terorizam posmatra se kao jedna velika kategorija, koja obuhvata delatnost 43.890 osoba okupljenih u 25 organizacija. Premda bezbednosno-informativno jedna kategorija, islamizam nije i jedinstveni fenomen. Nemački analitičari ga dele prema polju akcije na domaći, regionalni i globalni, i tipu delovanja na legalistički, nasilni i teroristički. Organizacije kao što su Hamas ili Hezbolah su regionalne u smislu da su njihovi ciljevi "regionalni", u konkretnom slučaju "uništenje Izraela". NJihovo nasilje ne prelazi evropske granice kao fiziki čin, već kao politički odjek. DŽihadističke organizacije kao IS i Al Kaida imaju globalnu programatiku i globalne ciljeve. U Evropi je njihov modus operandi prevashodno "individualni džihad". Nemačke informativne službe tvrde da nemaju tačne podatke o tome koliko takvih "globalista" trenutno deluje kod njih. Broj aktivnih salafista, odnosno onih koji se zalažu za islam „kamenog doba" i potencijalno pune redove džihadista iznosi oko sedam hiljada, što je hiljadu i po više nego 2013. Najbrojniji su "legalisti", kojih u Nemačkoj ima oko 31.000, koji se okupljaju oko turskog udruženja "Nacionalna vizija". "Nacionalna vizija" koristi svoj političko-društveni uticaj da bi miroljubivim sredstvima postigla ono što "globalisti" rade silom: Uvođenje islamističkog pravnog poretka. NJen stav je da su "državni sistemi ništavni", te da jedino "božja pravda" donosi pravični red i mir. Sve spomenute grupacije, od legalističkih, preko nasilnih, do terorističkih, rade ka istom cilju – ukidanju državne suverenosti, brisanju sekularizma i ukidanju jednakosti polova. Nemački analitičari pružaju dovoljno elemenata za indirektni zaključak: i "Nacionalna vizija" i Islamska država predstavljaju dva pola "normalnosti", između kojih se kreće diverzifikovani fenomen islamizma. Time što je spremna na strpljivi legalistički pohod po institucijama evropske sekularne države, turska "Nacionalna vizija" se predstavlja kao "normalno" udruženje građana; time što organizuje infrastrukturu na teritoriji pod svojom kontrolom, dok IS stvara privid "normalne" države. Društvene implikacije i u Austriji i u Nemačkoj su sledeće: što je IS uspešniji u Siriji i Iraku, tim raste njegova privlačnost za domaću islamističku scenu. Veština IS u rukovanju sa društvenim medijima multiplikuje njen evropski uspeh. Što su islamisti pojedinačno, kolektivno i medijski uspešniji, tim jača desna ekstremistička scena u Austriji i Nemačkoj, čiji se pripadnici pojavljuju kao jedina odgovorna politička snaga Evrope. Osim što je neko zaboravio da zatvori otvorena islamistička vrata prema Zapadnom Balkanu, obe zemlje imaju još jedan problem koji se u nemačkom dokumentu naziva "neislamističkim rizikom". U Austriji živi oko 100.000 Kurda, u Nemačkoj oko pola miliona. U Nemačkoj su 14.000 njih članovi Kurdske radničke partije, za Austriju nema tačnih podataka, ali se i tamo računa sa nekoliko stotina. Za razliku od islamista, oni mogu da računaju na simpatije i podršku desnih ekstremista u tim zemljama.
Pročitajte još:POBEDA NOVORUSIJE: Merkelova i Oland traže od Porošenka samoupravu za DonbasDer Špigel: Nemačka mora da raskine đavolji pakt sa AmerikomIzvor: RTS
