Atmosfera oko britanske rezolucije o Srebrenici doživela je kulminaciju u napadu na premijera Srbije Aleksandra Vučića. Piše: Miroslav Lazanski
Na pruženu srpsku ruku prijateljstva i pomirenja odgovoreno je kamenjem. Na korak koji je podsetio na potez Vilija Branta u Varšavi odgovoreno je stampedom rulje. Svečani čin pijeteta prema srebreničkim žrtvama izgubljen je u prašini uskovitlane gomile. Jadno. Krleža je bio u pravu, u balkanskoj krčmi, čim nestane svetla, prorade noževi. Sada vidimo da radi i kamenje. U vreme SFRJ balkanska krčma BiH svoje antagonizme nekako je još i prikrivala, strogo se vodilo računa o takozvanom nacionalnom ključu na bitnim položajima, od grada pa sve do republičkog nivoa. Svaki nacionalistički ispad bio je strogo kažnjavan, tako su se čuvali međunacionalni odnosi. Onda je došao rat 1992–1995. On je pokazao, a možda je i današnji događaj u Srebrenici potvrdio, da istorijski BiH nikad i nije predstavljala jedinstveno i istovremeno „multietničko” i „multikulturalno” društvo. Naime, sva tri njena glavna naroda koegzistirala su na istoj teritoriji nekako paralelno, na različitim spratovima političkog, ekonomskog i socijalnog života. Zato su verovatno u pravu svi koji kažu da ne može biti ni govora o nekakvom „bosanskom identitetu” kao kulturnoj osnovi za jedinstvenu državu. Oružani sukob 1992–1995. doveo je do formiranja tri praktično jednonacionalne teritorijalne jedinice. Stvoren je i novi naraštaj Bošnjaka, Srba i Hrvata, čiji se pogledi na svet temelje na međusobnom neprijateljstvu i koje sve prožima težnja da žive isključivo među svojim sunarodnicima. Jedinstvena BiH praktično i ne postoji, to je država himera. Istovremeno, u Sarajevu nastoje da BiH unitarizuju, traže apsolutnu unutrašnju homogenost i disciplinu, uz jake naznake revanšizma. Status žrtve na kojem Bošnjaci insistiraju vrlo je isplativ, i politički i ekonomski, iako statistike nadležnih ustanova upravo u Sarajevu pokazuju da broj poginulih u sva tri naroda procentualno odgovara zastupljenosti sva tri naroda u ukupnom broju stanovnika BiH. Ali, politička elita u Sarajevu nastavlja s pričom o multietničkom društvu. Podržana modnim ludilom hirovitog multikulturalizma sa Zapada. Potočari su vrlo konkretno pokazali da taj model društva mnogi Bošnjaci zapravo i ne shvataju.
Pročitajte još:LAZANSKI: Druga strana SrebreniceIzvinjenja Srebrenici
Izvor: Politika