Najnovije

Rat za Islamsku državu na Balkanu počinje krajem avgusta

Izbeglice i emigranti u Evropi su uobičajena stvar, na Balkanu takođe nisu retkost. Piše: Jelena Guskova
Jelena Guskova (Foto: Jutjub)

Jelena Guskova (Foto: Jutjub)

U poslednjih 25 godina, poluostrvo je doživelo lavinu promena,preseljavanja, iseljavanja, bežanja stanovništva od rata. Bežali su Srbi iz Hrvatske, sa Kosova, iz muslimanskog dela Bosne i Hercegovine, Hrvati iz Srbije i Bosne i Hercegovine, Jevreji iz Hrvatske iz Bosne. Prošle godine su se neočekivano pokrenuli sa svojih mesta kosovski Albanci; govorilo se čak o 100 hiljada onih koji su prešli granicu sa Srbijom i pohrlili preko Mađarske u Evropu. To pomeranje je bilo toliko neočekivano i tolikih razmera da Beograd dugo nije mogao da ustanovi njegove uzroke. Kosovske vlasti su tvrdile da su se Albanci aktivirali zbog glasina da se u Nemačkoj otvorio veliki broj radnih mesta. Srpske vlasti i Evropa su bile sklone da kao glavni razlog velikog preseljavanja Albanaca vide nerešene socijalne probleme na Kosovu. A nama se čini da je neočekivani talas Albanaca koji je zapljusnuo Evropu - pritisak na Evropu, želja da se ubrza priznavanje Kosova od strane evropskih i svetskih institucija. Albanci su se aktivirali i u Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj. Čak su i izjave Tirane postale radikalnije. Međutim, sve su to bili procesi unutar postjugoslovenskog prostora, takoreći, unutrašnja migracija. Već neko vreme primetna je jedna potpuno drugačija pojava: na Balkan su pohrlile izbeglice sa Bliskog istoka, pre svega iz Sirije, Iraka, Avganistana. Prema zvaničnim podacima Visokog komesarijata za izbeglice UN, prvi put su se takve izbeglice pojavile na Balkanu 2008. godine, kada je azil u Srbiji zatražilo 77 ljudi. U 2013. godini ih je već bilo 5.000. A sledeće, 2014. godine, ta cifra se više nego utrostručila - popela se na 16.490. Ta pojava je 2015. godine poprimila grandiozne razmere: samo u prvih pet meseci granicu Srbije prešlo je 22.182 ljudi. To su zvanični podaci, prema kojima „izbeglice preko Makedonije dolaze u Srbiju sa ratom zahvaćenih teritorija Bliskog istoka i Avganistana“. Od toga 95 odsto iz Sirije i Avganistana. Međutim, zvanični podaci su očigledno umanjeni, oni ne daju potpunu sliku. Maršruta ogromne većine izbeglica prolazi kroz Tursku, odatle morem dolaze u Grčku, zatim prelaze granicu Makedonije, a dalje se voze ili hodaju ka srpskoj granici, prelaze je i upućuju se u mali pogranični grad Preševo, u kojem 90 odsto stanovništva čine Albanci. U Preševu je uz pomoć Crvenog krsta gradskih vlasti formiran štab za vanredne situacije, organizovan je prijem izbeglica i njihov smeštaj. Tamo su bile delegacije Visokog komesarijata za izbeglice i organizacije „Lekari bez granica“, postavljeni su šatori, organizovano je pružanje prve pomoći. Talasa su praktično dva: jedan legalni, drugi nelegalni, gde izbeglicama za novac pomažu da pređu granicu „kozjim stazama“. Prevoze ih u teretnim kamionima, pomažu im da pređu granicu zaobilazeći granične prelaze. U Preševu svakodnevno zatraži azil 300-500 ljudi. Znači, samo u junu je u Srbiju pristiglo 15.000 imigranata. A problem nije nastao u junu...

Koliko je ukupno muslimana s Bliskog istoka tražilo azil u Srbiji?

Prema nekim podacima, u prva četiri meseca ove godine u Srbiju je stiglo 10 hiljada ljudi iz Sirije, Avganistana, Iraka i drugih zemalja, a do kraja godine stići će 30 hiljada. Ministar unutrašnjih poslova Srbije N. Stefanović govori o 30 hiljada onih koji se već nalaze na teritoriji Srbije, plus još milion i po (!) onih koji čekaju na granici Sirije i Turske. Prema našem proračunu, u prvih šest meseci 2015. godine granicu Srbije je već prešlo najmanje 60 hiljada ljudi. Kako navodi Visoki komesarijat za izbeglice, u celom svetu ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove ima najmanje 60 miliona. Trenutno najviše izbeglica daje Sirija (3,9 miliona), Avganistan (2,6 miliona) i Somalija (1,1 milion). „Upravo izbeglice iz tih zemalja najčešće srećemo na ulicama, autobuskim stanicama i u parkovima u Srbiji“ - ističe visoko komesar za izbeglice Hans Fridrih Šoder. Treba reći da Visoki komesarijat za izbeglice reaguje na priliv izbeglica u Srbiju na prilično zanimljiv način. Ranije izbeglice koje su dolazile u Srbiju nisu primećivali. A sada Šoder naziva Srbiju „demokratskom zemljom u srcu Evrope i hvali srpsku vladu zbog toga što ne zatvara granice. Šoder još obećava srpskim vlastima pomoć u „funkcionalnoj izgradnji sistema“ za prijem izbeglica. To jest UN se zalažu za potpuno otvaranje granica za izbeglice iz Sirije i Iraka, a njih je 15 miliona. Još jedna zanimljiva činjenica: talas izbeglica koji se kreće ka Srbiji, stihijski ili ne, bira pravac kroz Mađarsku, ignorišući delove srpske granice uz Rumuniju i Hrvatsku. Ove godine, po rečima mađarskog premijera Viktora Orbana, azil u Mašarskoj zatražilo je 40.500 ljudi, od toga je 23.800 sa Kosova, ostali su iz zemalja Bliskog istoka. Lavina izbeglica nije izazvala entuzijazam u Budimpešti. Ne osvrćući se na mišljenje Evropske komisije, Mađarska je donela odluku da zatvori granicu i na njoj izgradi visoki zid. Otprilike o istom tom je počela da govori i Hrvatska. Evropska komisija je kritikovala „mađarski“ projekat, ali problem nije rešila. A to povećava broj muslimana koji ostaju u Srbiji i Makedoniji. U teškim pregovorima sa EU Beograd želi da demonstrira svoju otvorenost i izjavljuje da će gostoprimljivo primati sve izbeglice sa Istoka. Još jednom ističemo da jedan deo izbeglica ostaje u Makedoniji, a drugi deo ostaje na jugu Srbije u delovima sa većinskim muslimanskim stanovništvom. A neko se upućuje u gradove i sela u unutrašnjosti Srbije. Još jedan važan detalj: izbeglice nemaju dokumenta, potvrde i dokumenta „na reč“ oni dobijaju samo u Srbiji. Prema međunarodnim propisima i srpskom zakonu o izbeglicama, kada ljudi beže iz krajeva zahvaćenih ratom, prelazak granice ne smatra se ilegalnim. Zato se prema njima u Srbiji odnose sa pažnjom. U Banji Koviljači otvoren je centar za izbeglice, otvorena us četiri centra za privremeni smeštaj - u Bogovađi (70 kilometara od Beograda), Krnjači (selo na visoravni nedaleko srpsko-crnogorske granice), Sjenici (na jugu Srbije) i Tutinu (Raški okrug, na granici s Kosovom). Svi su oni u nadležnosti republičkog Komesarijata za izbeglice i migracije. Evropa na sve to reaguje veoma mlako. Tekst sporazuma o raspoređivanju izbeglica po zemljama EU još uvek nije gotov. Kako se očekuje, u naredne dve godine evropske zemlje će dobrovoljno smestiti oko 60 hiljada istočnoevropskih izbeglica koje se trenutno nalaze u Italiji i Grčkoj. Na obavezne kvote ne pristaje niko. Zato će balkanske zemlje pravoslavne kulture, koje su se suočile sa poplavom emigranata sa Bliskog istoka, morati same da rešavaju probleme svog preživljavanja. Za Srbiju, koja nikako da prevaziđe posledice ratova i ekonomske krize, koja već 20 godina ne može do kraja da reši problem srpski izbeglica iz Hrvatske, sa Kosova, iz BiH, to je najteži udarac za ekonomiju. Ali, ne samo za nju. Postoji još jedan, za oko nevidljiv problem… Kada sam bila u Beogradu u junu, primetila sam da se u gradu redovno mogu sresti mladi ljudi koji ne govore srpski i koji ne liče na izbeglice. Oni obično idu po trojica, trude se da se ne izdvajaju, iako upada u oči njihova sportska konstitucija. Te složne trojke „pridošlica“ primećene su i u drugim srpskim gradovima. Informacije o njima u medijima su nepotpune. Većina „izbeglica“ koje su se pojavile u Srbiji su muškarci koji nisu stariji od 27 godina, 94 odsto ispoveda islam, 56 odsto nemaju porodice. Oni ne vole da se slikaju, oskudevaju u novčanim sredstvima... Kako ističe kriminolog Zlatko Nikolić, među stotinama izbeglica lako može da se krije jedan terorista-spavač. NJihov zadatak je da se sakriju u gomili i čekaju komandu. NJihov rad koordiniraju lokalni Albanci-vehabije iz Prizrena, Bujanovca i Gračanice, oni i vrbuju nove pristalice. Nikolić pretpostavlja da se po Srbiji trenutno slobodno kreće nekoliko desetina hiljada muslimana iz inostranstva, a broj vehabija dostiže nekoliko stotina. Oglasila se i „Islamska država“. Jedan od njenih predstavnika je u video poruci svojoj braći u BiH pozvao na borbu za pobedu islama u Bosni i Srbiji. „Postavljajte im bombe ispod auta, ispred kuća, uzmite neki otrov i stavite im u piće, u jelo, neka crknu od otrova, ubijajte ih na svakom mestu gde god stignete - u Bosni, u Srbiji, po Sandžaku. Vi to možete, Alah će vam pomoći“. To je govorio Albanac sa Kosova Ridvan Haćifi, koji se proslavio svojom brutalnošću u Siriji. U štampi su se pojavile vesti da su se teroristički napadi u Srbiji spremali za Vidovdan (28. jun). General Momir Stojanović, nekadašnji visokorangirani pripadnik službe bezbednosti, tvrdio je da su kosovski teroristi planirali tri teroristička napada u periodu između 25. i 28. juna u centralnim i južnim oblastima Srbije. Dana 28. juna održan je kolegijum MUP Srbije o stanju unutrašnje bezbednosti u zemlji. Razmatran je upravo problem talasa izbeglica. U Makedoniji su, očigledno, repoznali opasnost, i krajem juna parlament je usvojio zakon prema kojem izbeglice mogu da se nalaze u toj zemlji najviše 72 sata. U BiH je u Službi za rad sa strancima počeo rad na dobijanju biometrijskih podataka svih stranaca na teritoriji BiH. Novac za to u iznosu od 800 hiljada dolara izdvojila je Vlada SAD (?). U Sarajevu je 2015. godine počelu suđenje Huesinu Bosniću, koji je propagirao islamski ekstremizam u BiH, pozivao na pristupanje terorističkim organizacijama. O opasnosti islamskog ekstremizma otvoreno je govorio predsednik Republike Srpske M. Dodik. Postoje podaci, rekao je on, da se u Sarajevu i na Ilidži trenutno grade 34 hiljade stanova za Arape, a 380 državljana BiH ratuje na strani „Islamske države“. Prema podacima kojima raspolažu vlasti Republike Srpske, kazao je Dodik, na teritoriji BiH nalazi se 3.400 potencijalno opasnih subjekata sposobnih da izvrše terorističke napade (među njima nema nijednog Srbina). Treba imati u vidu da na teritoriji muslimansko-hrvatske federacije radi pet fabrika za proizvodnju oružja. Makedonski portal „Netpres“ piše da opozicionar Zoran Zaev priprema „crn i krvav scenario“ u Makedoniji uz učešće radikalnih islamskih elemenata. Italijanska policija je saopštila da u Albaniji postoji kamp za obuku terorista. U Italiji i Albaniji izvršena su hapšenja ljudi koji su regrutovali borce za „Islamsku državu“ na Balkanu. Vojislav Šešelj, lider srpskih radikala, upozorio je javnost da Vašington sprema akciju „Orao“, koja uključuje izvršenje terorističkih napada na teritoriji Srbije i aktiviranje terorističkih grupa koje se već nalaze u Nišu, Čačku, Kragujevcu, Beogradu. Grupe koje broje 170 ljudi u Beogradu i po 20-30 ljudi u drugim srpskim gradovima, po rečima V. Šešelja, samo čekaju signal da se prihvate oružja. Istovremeni napadi u velikim gradovima i naseljenim mestima odvući će pažnju, a za to vreme glavni događaji će se odvijati na jugu Srbije, gde će Albanci učiniti još jedan korak ka ujedinjenju. Za to vreme kosovski Albanci će krenuti na sever u Kosovsku Mitrovicu. Tirana, koja se ranije ograđivala od svih događaja van granica Albanije, sada govori da ne može da kontroliše nezadovoljstvo Albanaca na Balkanu, da bi Albanci mogli da ustanu u ime svog sna da objedine sve teritorije sa većinskim albanskim stanovništvom. Poslednje događaje u Srbiji, na Kosovu, u BiH i Makedoniji treba posmatrati povezano. S jedne strane, u svim tim zemljama postepeno je implementiran model spoljne uprave koji suzbija manifestacije državnog suvereniteta, ali Vašington tu nije ostvario potpuni uspeh. Svoj položaj jača Republika Srpska, nezavisnost i teritorijalni integritet zemlje pokušava da sačuva Makedonija, Srbija nikako ne priznaje Kosovo, i sve te zemlje nastavljaju da se uzdaju u Rusiju, ne prekidaju veze sa njom. A Amerikanci moraju da „reše problem“ nepokornih balkanskih Slovena. S druge strane, primetan je porast islamskog ekstremizma na Balkanu. Na jugu Srbije i u Crnoj Gori deluju islamske organizacije „Vehabija“ i „Crvena ruža“, u Makedoniji - „Tarikat“, na Kosovu i Severu Albanije - ćelije „Al Kaide“. U BiH islamisti nastupaju kao propagatori unitarne muslimanske Bosne i organizatori i izvršioci terorističkih napada. NJihov cilj je stvaranje „Zelene transverzale“, to jest neprekidnog pojasa muslimanskih država koja prelazi preko mekog trbuha Evrope. I izgleda da se ostvarivanje tog plana primaklo završnoj fazi. Ne može se ne primetiti da se priliv izbeglica na Balkan povećao u 2014. godini - kada je na glavnu scenu međunarodne politike izašla nova teroristička grupacija „Islamska država“. Po svemu sudeći, „balkanski“ scenario je već napisan. Istovremeno će ustati s oružjem u rukama Albanci u Makedoniji i na jugu Srbije - u Preševskoj dolini, Sandžaku. Kosovska policija će pokušati da zauzme delove sa srpskim stanovništvom. U centralnoj Srbiji i BiH će biti izvršeno nekoliko terorističkih napada za odvlačenje pažnje. Policija u Makedoniji i Srbiji će početi operacije protiv oružanih odreda terorista. Usled provokacija, u sukobima će poginuti mladi Albanci, i tada će se svi islamisti u Srbiji, Makedoniji i BiH, koji čekaju komandu prihvatiti oružja i krenuti u pomoć braći-muslimanima koji ginu. Sukobi će poprimiti velike razmere. Vojnim dejstvima različitog intenziteta biće zahvaćene Srbija, Makedonija, Crna Gora i BiH. Uz oslabljenu („reformisanu“ u američkoj terminologiji) armiju i policiju, balkanskim zemljama podvrgnutim islamskoj agresiji biće veoma teško da se brane. Najteže će biti Republici Srpskoj i BiH. Da „rešavaju konflikt“ će doći ili natovci, ili novi odredi islamista. Mislim da će konflikt početi krajem avgusta - početkom septembra. Rusija ima veoma malo vremena.
Pročitajte još:OVO MORA DA SE KAŽE: Da nije bilo ovih zločina nad Srbima danas ne bi bilo groblja u Potočarima!MA KAKVI NAVIJAČI: Vučića gađalo i obezbeđenje organizatora, vređao ga i voditelj programa u Potočarima (VIDEO)
Izvor: fakti.org

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA