Sunce uveliko prži, a dermatolozi konstantno podsećaju da se štitimo od ultraljubičastog zračenja. Američka Fondacija za zaštitu od raka kože objašnjava šta je to sunčevo zračenje, koji faktor zaštite odbrati, kada ga i kako koristiti.
Postoje dve vrste ovog štetnog zračenja, a to su UVA i UVB, koji oštećuju kožu, prouzrokuju njeno prerano starenje i povećava mogućnost dobijanja raka. UVB pravi opekotine na telu dok UVA prodire kroz kožu dublje i stvaraju bore i opuštenost kože kao i druge naznake foto-starenja. Pogoršavaju kancerogene efekte UVB zračenja i smatraju se odgovornim za dobijanje raka. U zavisnosti od sposobnosti preparati za sunčanje mogu da štite od obe vrste zračenja.
Zaštitni faktor
SPF je mera sposobnosti kreme da zaštiti kožu od sunčevog zračenja, a one koje imaju faktor zaštite jači od 15 veoma su dobre. On funkcioniše ovako: ukoliko vaša koža pocrveni nakon 20 minuta izlaganja suncu, faktor 15 znači da će joj trebati 15 puta više vremena da pocrveni tačnije rečeno oko pet sati. Takođe, faktor 15 odvacuje oko 93 posto dolaznog UVB zračenja. SPF 30 dobija 97 posto, dok SPF 50 čuva 98 posto zraka van domašaja kože. Deluje kao zanemarljiva razlika ali ukoliko imate osetljivukožu ili u porodici imate rak kože, ovo su bitni podaci. Problem je što nam crvenilo nam govori da nas ugrožavaju UVB zraci ali mnogo je štetnih stvari koje će se dogoditi i ako ne pocrvenimo. Proizvodi za zaštitu zaista mogu pomoći i trebalo bi da ih koriste svi stariji od šest meseci, svaki dan, jer pored toga što radimo u zatvorenom, postoje kratki vremenski intervali kada smo izloženi suncu, a najčešće ukoliko sedimo pored prozora koji štiti od UVB ali ne i od UVA zračenja. Decu mlađu od šest meseci ne treba uopšte izlagati suncu, a i za starije se savetuje zaštitna odeća.
Svakodnevna upotreba
Ukoliko ne znate koji faktor da koristite odlučite se na osnovu toga koliko vremena planirate da provedete na suncu. Postarajte se da kupite onaj koji štiti od obe vrste zračenja. Mnoge after-šejv ili kreme za lice sadrže SPF oko 15 i veći što je dovoljno za svakodnevno minimalno izlaganje suncu na putu do posla. Međutim, ukoliko radite na otvorenom ili krenete na plažu potrebni su vam veći faktori i kreme sa naznakama "vodootporno" ili "veoma otporno na vodu" jer vam tako krema neće ulaziti u oći ukoliko se znojite. Vodite računa, ovaj vid zaštite je lepljiv, razmazuje šminku, ostavlja fleke na odeći i mora da se nanosi na svaka dva sata.
Kada i koliko treba kreme treba naneti
Treba staviti dosta kreme prvog dana pri svakom mazanju koristite punu rakijsku čašicu. Polovina ljudi koristi osminu ove mere i faktični jedva da se štiti od sunca. Drugog dana možete koristiti polovinu te mase. Ovo treba uraditi pola sata pre izlaganja suncu kako bi koža dobro upila sastojke. Obnovite na svaka dva sata ali mu se posvetite istom pažnjom. Nakon kupanja, brisanja peškirom ili preteranog znojenja treba se ponovo namazati.
Priče o kremama
Mnogi spominju da ove kreme uklanjaju vitamin D iz kože. Ovu priču je potvrdilo malo dermatologa i ne postoji mnogo studija na tu temu. Vitamin D se može nadomestiti ishranom: jaja, sok od pomorandže, losos, obogaćeno mleko... Takođe se smatra da ukoliko je napolju oblačno i hladno ne treba da nanosimo kreme. To nije tačnojer i po oblačnom danu čak 40 posto ultraljubičastog zračenja doseže platetu Zemlju. Ovako se najčešće dobijaju opekotine od sunca. Često ljudi pričaju da su kao deca provodili mnogo vremena na suncu i da je sada kasno za počinjanje nanošenja kreme. Ovo je zabluda jer su studije pokazale da stariji provode više vremena u prirodi i na otvorenom jer su ga željni s obzirom na brojne obaveze. Za zaštitu nikada nije kasno.
Pročitajte još:Lekari upozoravaju: Evo kako da pravilno koristite klima-uređajeKako se naspavati kada su vrućine nepodnošljive?
Izvor: Bizlife.rs
