"Zapadnobalkanska šestorka", koju čine pet suverenih država Balkana, plus „NATO nedonošče“, predstavlja projekat Berlina sa ciljem da osigura svoj predominantan ekonomsko-politički uticaj u ovom delu Evrope. Nedavna poseta kancelarke Merkel Tirani, Beogradu i Sarajevu predstavlja demonstraciju takve politike. Piše: Radoman Jović
Unapređenje sveukupne saradnje zemalja ovog regiona je nužnost. Međutim, kako je ostvariti ako se ona bude odvijala pod dirigentskom palicom stranog faktora, koji će, u to ne treba sumnjati, nastojati da ostvari svoje interese. Već su primetna nastojanja germanskog faktora da eliminiše prisustvo i saradnju sa drugim značajnim faktorima u svetu, prvenstveno Ruskom Federacijom. Istorija se ponavlja samo onima koji nisu izvukli pouke iz ranijih dešavanja. Poznato je da je germanski faktor svojevremeno svoj pohod na istok usmeravao upravo preko Bosne i Srbije. Za to je trebalo da posluži izgradnja železničke pruge od Sarajeva, sa jednim krakom prema Priboju a drugim prema Višegradu. Toliko je ta pruga bila strateški važna za tadašnju Austrougarsku da je bila spremna da izdvoji "jednu oku zlata da bi se obila jedna oka kamena". Usledila je aneksija BiH, zatim ultimatum i napad na Srbiju iznurenu balkanskim ratovima, da bi kulminacija nastupila šestoaprilskim bombardovanjem bez objave rata. Ne treba zaboraviti ni to da je Srbija iskusila prvi posleratni izlazak nemačkog vojnika izvan svojih granica učešćem nemačkih bombardera u oružanoj agresiji 1999. u okviru snaga NATO. Danas, u vreme tzv. demokratske vlasti u Srbiji, Nemačka slovi za "najznačajnijeg ekonomskog partnera". Poznato je, međutim, da je najopasniji vid ugrožavanja bezbednosti jedne zemlje kroz neuravnoteženu ekonomsku saradnju, gde jedna zemlja ili grupacija zemalja ima predominantan uticaj i prisustvo. Jeste, cene nas, poštuju i hvale, sa jedne strane, zbog naše finansijske konsolidacije (čitaj:osiromašenje naroda a punjenje državne kase da bi se vraćali lihvarski krediti ), a sa druge, sve dok ispunjavamo njihove zahteve u vezi sa potpunom nezavisnošću KiM. Negde će se tu, u nešto kasnijoj fazi, naći Republika Srpska. Jer, nije slučajno da je upravo sada došla afera "Srebrenica". SAD se vraćaju u region (eto nam Nulandove) da bi, između ostalog, podsticale konfrontaciju EU i Nemačke sa Rusijom i, nedajbože, aktivirale onu Kerijevu "liniju vatre" u Srbiji i oko nje. I "gordi Albion", u dosluhu sa SAD, onim predlogom rezolucije o Srebrenici u SB pokušao je da bude tu negde u "blizini", kao što je bio i 27. marta 1941. Spasonosnim "njet" u Savetu bezbednosti, Putin je stavio do znanja da se, između ostalog, bezbednost Rusije brani ne samo u Ukrajini već i u Srbiji. S novim premijerskim mandatom tek ćemo osetiti, pogotovo u Sandžaku i BiH, šta znači Davutogluova doktrina "strateške dubine" u spoljnoj politici Turske. Elem, saradnja zemalja centralnog Balkana u očuvanju mira, unapređenju saradnje i otklanjanju mnogobrojnih animoziteta među narodima regiona – da, ali na drugim osnovama i prvenstveno u njihovu korist, bez stranog tutorstva. Onakva saradnja kakvu su koncipirale i sprovodile zemlje Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska).
Pročitajte još:Bosna, balkanska krčmaTRAGEDIJA U TRI ČINA: Inžinjering revolucije u Srbiji
Izvor: Politika