Pravda

Posle nekoliko nedelja zastoja, juče je na sednici Vlade konačno dogovoreno kako će precizno izgledati proces otpuštanja utvrđenih viškova zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu, prosveti, sudstvu... - Zastoj je trajao desetak dana jer većina ministara nije bila spremna da konačno krene u ono što je već ranije dogovoreno. Ministarstvo za državnu upravu dalo je opštu analizu, a zatim su i sva ministarstva radila na preciznim planovima za svoje sektore. Međutim, cela akcija se u jednom momentu potpuno razvodnila i očigledno je da je zeleno svetlo morao da da sam premijer - objašnjava izvor iz Nemanjine 11. Ti planovi su zasad označeni kao službena tajna da ne bi izazvali paniku među zaposlenima u javnoj upravi. Ipak, prema nezvaničnim informacijama, analize pokazuju da najviše viškova ima u zdravstvu, prosveti i sudstvu. Imamo, na primer, čak 16 sudija više na 100.000 stanovnika nego što je to evropski prosek. S druge strane, plate u sudstvu veće su 25 odsto nego prosečna plata u sektoru države. Ipak, najveći problem je što čak 30 odsto zaposlenih na nivou svih sudova u Srbiji čini pomoćno osoblje, tj. radnici koji ne učestvuju u rešavanju sudskih predmeta. Sličan problem dešava se i sa zdravstvom. Nezdravstveno osoblje čini 24 odsto svih zaposlenih u tom sektoru. Imamo i višak lekara opšte prakse, ali i ozbiljan manjak lekara specijalista, stomatologa i farmaceuta. Podsetimo, racionalizacija javne uprave jedna je od najvažnijih reformi koje Srbija mora da sprovede do 2018. godine. Prema aktuelnom sporazumu sa MMF, sredstva koja država izdvaja za zaposlene u javnom sektoru moraju u naredne tri godine da čine do sedam odsto BDP. Nakon smanjenja plata u javnom sektoru, ti troškovi su sada oko 8,5 odsto BDP. U memorandumu o ekonomskoj politici koji je Vlada dostavila MMF-u broj zaposlenih bi u 2018. trebalo da bude 15 odsto manji nego danas. Niko od ministara juče nije želeo da komentariše dogovor.