Pravda

Igra­li su na vr­hu br­da Žuč, iz­nad Vo­go­šće, po­red ze­mu­ni­ce po­kri­ve­ne gre­da­ma od sru­še­ne šta­le. U ze­mu­ni­ci je bi­lo smr­dlji­vo i vla­žno, ni­je im se u nju ula­zi­lo. Oda­tle, sa vr­ha br­da, na­vo­di­li su na­šu ar­ti­lje­ri­ju. A tre­nut­no je mi­ro­va­la. Igra­li su po­ker, ka­da su po­če­le da pa­da­ju gra­na­te. Sa­mu­raj je imao dva pa­ra ke­če­va, Grk tri­ling da­ma, Pi­zda­ra tri sed­mi­ce, to je vi­đe­no. Mi­ško Kra­ljev­ča­nin tvr­dio je da ima ful. To ni­je vi­đe­no. Bi­la je to stra­šna par­ti­ja. Bio je re­pot, pa du­plo, pa opet du­plo, pa tri­sta pre­ko, ka­da je pa­la pr­va gra­na­ta, iza njih. „Pra­tim”, re­kao je Grk i ni­je se po­mje­rio s mje­sta. „Du­plo”, re­kao je Sa­mu­raj. Pi­zda­ra ni­je sti­gao ni­šta da ka­že, ka­da je pa­la dru­ga gra­na­ta. „Tre­ća će u nas”, re­kao je Mi­ško, ali ni­ko ni­je ustao da se sklo­ni u bun­ker. Ni­ko se ni­je po­mje­rio. Bi­la je to ve­li­ka par­ti­ja, a po­ker je ozbilj­na igra. Ko usta­ne da se sklo­ni u bun­ker isto je kao da je ba­cio kar­te. „Tre­ća će na nas”, po­no­vio je Mi­ško. „Je l’ do­la­ziš?” — pi­tao je Grk. „Ako pra­tiš, po­lo­ži pa­re”, re­kao je Pi­zda­ra. A on­da je pa­la tre­ća. Pra­vo na ze­mu­ni­cu na vr­hu br­da. Gra­na­ta mi­no­ba­ca­ča od sto dva­de­set mi­li­me­ta­ra. Pro­bi­la je krov ze­mu­ni­ce, na­pra­vljen od na­tru­lih gre­da, i eks­plo­di­ra­la unu­tra. Ni je­dan ge­ler ni­je ni­ko­ga za­sko­čio. Da su se sklo­ni­li, da su bi­le lo­ši­je kar­te, ni­ko ne bi pre­ži­vio. Tog da­na igra­na je ve­li­ka par­ti­ja po­ke­ra sa če­tvo­ri­com po­bjed­ni­ka, i to je tre­ba­lo pro­sla­vi­ti. Pročitajte još ratnih reportaža OVDE. Izvor: Pravda/Nebojša Jevrić