Lider Katalonije Karles Pudždemon izjavio je da pritisci Vlade Španije povodom referenduma o nezavisnosti tog regiona samo pojačavaju podršku referendumu „na način koji evropske institucije neće moći da ignorišu“. Ministar spoljnih poslova regionalne Vlade Katalonije izjavio je u Briselu da bi EU trebalo da obavi dužnost čuvara demokratskih vrednosti i da Španiji poruči da dozvoli održavanje referenduma o katalonskoj nezavisnosti 1. oktobra.
Trivo Inđić, bivši ambasador Srbije u Španiji, međutim sumnja da Vlada Katalonije može da računa na podršku Brisela po pitanju referenduma.
„Brisel je u teškoj situaciji zato što postoje zemlje-članice Evropske unije koje takođe imaju potencijalne secesionističke etničke grupe, uključujući i Francusku, a da ne govorim o ranijem slučaju u Škotskoj gde je postojao jak zahtev za referendumom za otcepljenjem. Naravno, ima i drugih zemalja sa etničkim grupama, kao na primer u Belgiji. Problem je svakako u tome što je vladajuća garnitura u Evropskoj uniji trenutno takva da nije naklonjena Tom načinu rešavanja sukoba, tako da španski premijer Marijan Rahoj može u izvesnom smislu i dalje da računa na naklonost Brisela kako se ne bi napravio taj veliki presedan posle Kosova“, napominje Inđić.
Na pitanje da li će, ukoliko referendum bude održan i bude uspešan, Brisel prihvati nezavisnu Kataloniju, Trivo Inđić kaže da u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću da kažemo kako će EU reagovati.
„Ona će, u slučaju secesije, Kataloncima svakako otežavati pristup evropskim integracijama iz prostog razloga jer je to previše ozbiljan presedan za Evropsku uniju i ta potencijalna nezavisna Katalonija bi prvih godina nesumnjivo naišla na veliki otpor. Neće tu biti razumevanja jer i ostale zemlje u okviru Evropske unije imaju probleme sa etničkim grupama, počevši od naših suseda Rumuna, Mađara, Slovaka, pa preko Škotske i Francuske, do problema Lombardije u Italiji“, objašnjava iskusni diplomata.
On, međutim, napominje da ne vidi mogućnost da se sa sadašnjom politikom zvaničnog Madrida uspešno završi dijalog Vlade Španije i Barselone koja želi nezavisnost.
„Politička garnitura u Madridu je izuzetno tvrda, centralistička i opterećena jednom vrstom klasičnog shvatanja prema kojem su samo Španci nacija i vodeći narod. Španska desnica, koja je na vlasti, i, nažalost, Socijalistička partija Španije ne bi mogle da prihvate federalizaciju Španije ili otcepljenje Katalonaca“, ukazuje Inđić.
Prema njegovom mišljenju, u Španiji neće biti građanskog rata, ali će biti represije i teških sukoba.
„Mi smo to već videli ranije u slučaju takozvanog baskijskog nacionalizma i njegove ekstremne varijante — takozvane ETE. To su etnički pokreti koji su bili daleko snažniji od Katalonaca i koji su se jedva primirili stvaranjem Heri Batasuna, jedne pitomije varijante baskijskog nacionalizma, koja, istina, jeste uspela da se izbori za jezik, lokalnu policiju i obrazovanje na svom jeziku, ali koja je velikom represijom Madrida zadržana na tom nivou legaliteta. Katalonci su danas daleko veće ’bundžije‘ od Baskijaca, odlučniji su i metodičnije i sistematskije su razvijali tu svoju nacionalnu ideju, pa ja ne verujem u neko smirivanje situacije, bar ne ubrzo“, ističe Inđić.
Bivšeg ambasadora Srbije u Španiji pitali smo i da li bi dešavanja u Kataloniji mogla da izazovu lančanu reakciju u drugim državama Evropske unije u kojima postoje ideje secesionizma.
„Ta mogućnost postoji, ali je ipak u Evropskoj uniji na vlasti jedna umerena desnica koja će na sve moguće načine, uključujući i mere fine represije, gledati da to obustavi. Zato ne treba računati da će bilo ko dočekati katalonski presedan sa otvorenim rukama“, zaključuje Inđić.
Američki generali zanemeli jer izvori potvrđuju veliku rusku pobedu nad američkim tajnim službama u Siriji. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews.com
