Pravda

Ovi podaci, obelodanjeni u dokumentarcu koji je u ponedeljak uveče prikazan na holandskoj državnoj televiziji, proizlaze iz obaveštajnih depeša arhiviranih u Klintonovom centru u Litl Roku, u Arkanzasu, zajedno sa više hiljada dokumenata koji još nisu dostupni javnosti. Za Holanđane je šokantno saznanje da je njihov bataljon bio prepušten sam sebi, a da je potom vojska Holandije doživela strašnu kompromitaciju zbog percepcije da nije zaštitila bošnjačko stanovništvo od masakra. Tim pre što se za to saznalo neposredno pred dvadesetogodišnju komemoraciju žrtvama Srebrenice. Iz dokumenata pohranjenih u centru u Arkanzasu, rodnom mestu tadašnjeg predsednika SAD, vidi se da se Bil Klinton telefonski konsultovao sa tadašnjim predsednikom Francuske Žakom Širakom i britanskim premijerom DŽonom Mejdžorom, koji su tražili da se obustavi bombardovanje srpskih položaja kako bi se zaštitili britanski i francuski plavi šlemovi koje su bosanski Srbi držali kao taoce. Takođe, Bil Klinton je naložio da se o paktu „ne daju nikakve izjave”. Holanđane je posebno iznenadilo saznanje da je general Ratko Mladić znao da avioni NATO-a neće bombardovati njegove trupe kad krene u osvajanje Srebrenice, a da oni nisu. Po podacima koji se otkrivaju 20 godina posle tragedije, Ratku Mladiću je praktično bilo omogućeno da nesmetano uđe u Srebrenicu i da izvede masakr. Holandski dnevnik „Alhemajne dahblad” piše tim povodom da je „posle dvadeset godina otkrivena najveća misterija o padu Srebrenice” i optužuje „SAD, Francusku i Veliku Britaniju” da su u leto 1995 „tajnim sporazumom uskratili obećanu vazdušnu podršku holandskom bataljonu Unprofora”. U tekstu s naslovom „Holandija mora tražiti od SAD razjašnjenje” list tvrdi da „Hag nije imao saznanja o tajnom sporazumu velikih sila”, sa kojima je bio u savezničkoj misiji čuvanja mira u BiH. Oglasio se i nekadašnji holandski ministar odbrane Joris Vorhuve koji je za ovu tajnu „saznao pre nekoliko meseci” kada je proučavao dokumenta koja je„Bil Klinton učinio dostupnim pre dve godine”. I Vorhuve tvrdi da Holandija nikad nije obaveštena o odluci da se ne bombarduju srpski položaji i da je holandska vlada računala na obećanje Ujedinjenih nacija da će bombardovanje srpskih položaja otpočeti najkasnije dva sata po dobijenom zahtevu. „Da smo bili obavešteni o odluci od 28. maja, mi bismo odmah reagovali i podsetili štab UN na to obećanje”, rekao je u intervjuu holandskim medijima Joris Vorhuve. On je dodao da takvi odnosi „ne bi smeli da postoje među saveznicima”. Prema rečima bivšeg holandskog ministra, Francuska je naročito insistirala na obustavi bombardovanja srpskih položaja jer je Mladić držao kao taoce više od 300 britanskih i francuskih vojnika. Podrška iz vazduha bi, po njegovom ubeđenju, potpuno promenila tok događaja jer bi „Mladić tada bio zaustavljen oko enklave, mogao bi da je štrpne, ali ne i da je pregazi”. „Nastala bi humanitarna katastrofa velikih razmera, jer u enklavi je živelo 40.000 ljudi. Ali Ujedinjene nacije bi imale vremena da evakuišu stanovništvo u centralnu Bosnu”, ocenjuje Vorhuve. Sa dvadeset godina zakašnjenja najzad je odgovoreno na pitanje koje proganja Holanđane još otkad je njihovih sto pedeset lako naoružanih plavih šlemova neslavno sa strane posmatralo kako se odvode muslimani iz Srebrenice. Zašto nije bilo odgovora na njihove ponovljene pozive da dobiju vazdušnu podršku? Francuska i Britanija bojale su se za svoje vojnike koji su bili taoci, manje su marili za nesreću Srebreničana, pa i holandskog bataljona. Klinton nije želeo da se o dogovoru javno govori da „ne bi ispalo da je Unprofor slab”, objašnjava ovaj dokumentarni film, koji je pre dve večeri izazvao buru reagovanja u Holandiji i van nje. Bivši bosanski ambasador u UN Mohamed Šaćirbej upitao je holandsku vladu na svom tviter nalogu da li sada shvata da su saveznici postavili zamku i Holandiji, a ne samo ubijenim Srebreničanima. Za bivšeg holandskog ministra odbrane nema nikakve sumnje da je holandska vojska izigrana i izdana: „U tekstu odluke (o obustavljanju bombardovanja srpskih položaja oko enklava) nijednom se ne pominje reč Holandija. Lično mislim da je to vrlo ozbiljno pitanje. Mi smo saveznici. Holandiji je poveren najteži zadatak u celoj istočnoj Bosni i trebalo je da nas bar obaveste.” O ulozi holandskih plavih šlemova koji su se u Srebrenici u okviru holandskog bataljona smenjivali od februara 1994. do novembra 1995. oštro se polemiše svih ovih godina. Treću postavku holandskog bataljona pod komandom potpukovnika Tomasa Karemansa zadesila je sudbina da budu prisutni kada je vojska generala Mladića ušla u enklavu. Iako su ga zvali „dač bataljon”, grupa od sto pedeset vojnika bila je naoružana samo lakšim oružjem, po pravilima mandata Ujedinjenih nacija o čuvanju mira. Mišljenje o vojsci se u Holandiji od Srebrenice veoma promenilo. Zvanično sedmogodišnje iscrpno istraživanje o događanjima u Srebrenici i oko nje koje je sproveo ugledni Holandski institut za ratnu dokumentaciju u Amsterdamu, objavljeno u aprilu 2002, dovelo je do ostavke tadašnjeg premijera Vima Koka i do pada vlade. U knjizi se na 3.400 stranica kritikuju politički i vojni vrh zato što nisu sprečili masakr. Među vrlo oštre optužbe spadaju one da vojna misija nije bila pripremljena za teren, da nije bilo koordinacije između ministra odbrane i ministra spoljnih poslova, ali se takođe naglašava da je odbijen zahtev potpukovnika Karemansa za pomoć avijacije iz vazduha. Posle novih otkrića holandski istraživači i poslanici upućeni u zbivanja u Srebrenici ostaju pri tome da je Holandija bila „naivna” i da nije znala za dogovor koji je Klinton postigao sa Londonom i Parizom. Bert Baker, holandski političar, podseća da su „Bosanci uvek verovali da je pad Srebrenice velika zavera”. Po Bakeru, „Srbi su očigledno bili svesni da nisu morali ničega da se plaše tokom zauzimanja Srebrenice i Žepe”.

Pročitajte još:REFERENDUM U SRPSKOJ: Stranci protiv DodikaBEZ TRAGA: Autor knjiga o Srebrenici misteriozno nestao – švajcarske vlasti ne znaju ništa!

U Litl Roku, ostalo je, kako se ukazuje u dokumentarcu „Zašto je Srebrenica morala da padne”, na hiljade neotkrivenih dokumenata o ovom događaju. Holanđani traže da se oni što pre objave kako bi se saznala istina. Nova otkrića ukazuju da je London zajedno sa Parizom i Vašingtonom praktično omogućio zločin u Srebrenici, a generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je juče da je Srebrenica „kolektivna senka na savesti međunarodne zajednice, koja nije ispunila obavezu da zaštiti ljude”. On je takođe naglasio da i UN i Savet bezbednosti dele odgovornost za ovaj događaj. Izvor: Politika (Zorana Šuvaković)