Nedaleko od jezera Badrovac, gde su pre nedelju dana uhapšena petorica muškaraca osumnjičena za terorizam, policija Kosova pronašla je dve torbe s oružjem, eksplozivom, crnim uniformama i pismom na arapskom jeziku.
Badovac, odnosno Gračaničko jezero, vodom snabdeva više od pola Prištine, Gračanicu i okolna sela u kojima žive Srbi. Mnogi su sa zabrinutošću reagovali na ovu vest. - Jako smo uplašeni nakon svih ovih dešavanja oko Badovca. Rušenjem brane nestala bi celokupna srpska enklava na centralnom Kosovu - kaže Dejan Jovanović iz Preoca. Dvojica od petorice uhapšenih pripadnici su terorističke grupe Islamska država, i tokom 2013. i 2014. godine bili su u ratnoj zoni u Siriji. Kosovska policija krivično goni više od 130 osoba povezanih sa terorističkim grupama, regrutovanjem, podsticanjem i finansiranjem pojedinaca da se priključe terorističkim organizacijama. Do sada je uhapšeno više od 80 osumnjičenih iz Prištine, Peći, Gnjilana, Uroševca, Prizrena i Kosovske Mitrovice (samo u jednoj akciji čak 50 osoba). Analize pokazuju da 60 odsto nije zadržano iza rešetaka. Prištinski političari, pojedini mediji i analitičari doskora su priključivanje Albanaca sa KiM terorističkim organizacijama nazivali "srpskom podmetačinom". Veliko otrežnjenje usledilo je nakon snimka Lavdrima Muhadžerija (25), sunitskog džihadiste iz Kačanika, kako odseca glavu jednom 19-godišnjaku. I zvanični podaci ukazuju da najviše boraca dobrovoljno odlazi u Irak i Siriju upravo sa Kosova - čak 232 osobe su do sada otišle. Na Kosovu su podeljeni oko uzroka koji navode velik broj mladih da se priključuju terorističkim grupama. Jedni uzroke vide u ogromnom siromaštvu, a drugi da je prvenstveno reč o "ispiranju mozga" kome pribegavaju oni koji ih pozivaju da ratuju u ime boga. U izveštaju Špenda Kursanija "Učešće dobrovoljaca sa Kosova na ratištima u Siriji i Iraku - uzroci i posledice", on navodi da na tu masovnost utiču ideologija koja privlači mlade, siromašni obrazovni sistem Kosova i nespremnost porodica da prihvate religioznost svojih članova. Kursani je, nedavno, predstavljajući izveštaj u Beogradu, govorio i o sistemu vrbovanja, istakavši da je "većina ljudi regrutovana posredstvom interneta, gde su i podvrgnuti ispiranju mozga". On smara da kosovske vlasti ovaj problem ne rešavaju na pravi način. U izveštaju koji je finansirala američka ambasada na Kosovu, on preporučuje da bi trebalo izbegavati hapšenje, zatvaranje i slanje ljudi na sud onih koji su učestvovali u ratu u Siriji, već da ih treba "rehabilitovati i reintegrisati". Kako navodi, iza Kosova, po broju osoba koje su se priključile teorističkim organizacijama u odnosu na broj stanovnika, nalaze se BiH, potom Belgija, Albanija i Danska.
Iz Kline u smrt
Oko 20 porodica sa Kosova, a među njima i one sa decom, od početka godine otišlo je u Siriju i Irak da bi se priključile terorističkoj organizaciji Islamska država, piše prištinski list "Zeri". Reporteri lista posetili su nekoliko njih, među ostalima i porodicu Hasani iz Kline iz koje je 10 članova otišlo početkom godine u Siriju, a u kući je ostala samo baka s najmlađim članom porodice. Jedini njen odgovor bio je "išli su u ime Alaha da ratuju". Nedugo po odlasku u Siriju, jedan od trojice braće Ekrem Hasani je poginuo, a ne zna se sudbina njegove žene i dece. NJihova kuća se nalazi u selu Grabanica u opštini Klina, u veoma siromašnom delu. Nijedan od trojice sinova koji su otišli u Siriju nije bio zaposlen pre odlaska. Kursani je, nedavno, predstavljajući izveštaj u Beogradu, govorio i o sistemu vrbovanja, istakavši da je "većina ljudi regrutovana posredstvom interneta, gde su i podvrgnuti ispiranju mozga". On smara da kosovske vlasti ovaj problem ne rešavaju na pravi način. U izveštaju koji je finansirala američka ambasada na Kosovu, on preporučuje da bi trebalo izbegavati hapšenje, zatvaranje i slanje ljudi na sud onih koji su učestvovali u ratu u Siriji, već da ih treba "rehabilitovati i reintegrisati". Kako navodi, iza Kosova, po broju osoba koje su se priključile teorističkim organizacijama u odnosu na broj stanovnika, nalaze se BiH, potom Belgija, Albanija i Danska.
Terorističke NVO
Od 2000. godine na Kosovu je zabeleženo delovanje više islamskih nevladinih organizacija problematičnog karaktera. Među njima je i kuvajtsko Društvo za oživljavanje islamskog nasleđa koje je 2002. stavljeno na listu terorističkih organizacija. Špend Kursani kaže da je krajnje diskutabilno stavljanje nevladinih organizacija na listu terorističkih.
Pročitajte još:ISIL će krenuti na Evropu iz maglajskog sela Ošve!Ratko Mladić pregovara sa Hrvatima: Vi morate mene moliti a ne ja vas (VIDEO)
Izvor: Vesti onlajn
