Pravda

Prema dnevnom listu Komersant, vlada će uskoro pregledati nacrt zakona i zatim će ga podneti parlamentu na razmatranje. Trenutni nacrt zakona, napisan od strane Ministarstva pravde, garantovao bi ruskim sudovima moć da zaplene imovinu drugih zemalja. Trenutno je zaplena tuđe imovine dozvoljena samo pod uslovom da se vlada sporne zemlje složi sa tim postupkom. Nova pravila bi ukinula ovaj uslov i uvela novi – zaplena bi bila moguća kao protivmera nakon što je sud utvrdio da je određena nacija naštetila ekonomskim ili drugim interesima Ruske Federacije. Ministarstvo pravde je izjavilo da je osnovna ideja iza ovog zakona ta da se postigne "pravna ravnoteža" između Rusije i drugih država. "Broj tužbi protiv Ruske Federacije je u stalnom porastu i to se dešava bez naše saglasnosti za učestvovanje u ovim procesima", rekli su izvori iz ministarstva u razgovoru sa Komersantom. Dakle, prema mišljenju Ministarstva, priznavanje odluka stranih sudova bilo bi isto što i odricanje od nacionalnog suvereniteta. Ranije u julu, mediji su preneli vest da je nekoliko evropskih zemalja, poput Belgije i Francuske, zamrzlo sredstva ruskih kompanija i ograničilo njihov rad u ovim zemljama. Ovaj potez je bio u sprezi sa odlukom Međunarodnog suda u Hagu iz juna 2014, kada je Rusiji naloženo da plati odštetu u visini od 39,9 milijardi dolara, 1,85 milijardi dolara i 8,2 milijarde dolara trima kompanijama koje su povezane sa kompanijom Jukos. Ovaj naftni gigant je propao 2007. godine, nakon što su najviši rukovodioci i ključni vlasnici ove kompanije uhapšeni zbog utaje poreza. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je opisalo ovu odluku suda kao očigledno kršenje međunarodnog prava i obećalo je da će osporiti ove odluke. Predsednik Vladimir Putin je rekao u intervjuu sa predstavnicima međunarodnih novinskih agencija da će Rusija osporiti odluku o konfiskovanju njenih sredstava. Predsednik je dodao da njegova zemlja nije priznala odluke haškog suda jer ne učestvuje u Evropskoj energetskoj povelji. Ranije ovog meseca, ruski Ustavni sud je odlučio da nijedan međunarodni sporazum niti konvencija nema prvenstvo u odnosu na nacionalni suverenitet, i odluke Evropskog suda za ljudska prava (ECHR) treba da budu podržane samo kada nisu u suprotnosti sa osnovnim ruskim zakonom. Sudija koji je najavio novi zakon, objasnio je da Rusija sada može da odbije da ispuni obaveze koje nameće ECHR, kad god je takvo odbijanje jedini način da se spreči kršenje osnovnog zakona. Isti sudija je rekao novinarima da postoji mogućnost da Ustavni sud ispita slučaj Jukosa, ali samo ako tužioci pokrenu postupak. Pored toga, Ministarstvo pravde je izdalo saopštenje u kojem navodi da će sve akcije u vezi sa presudom Evropskog suda u slučaju Jukosa, a protiv Rusije, biti zasnovane na odlukama koje daju prioritet ruskom Ustavu. Ovi komentari se očigledno odnose na presudu Evropskog suda iz jula 2014, po kojoj Rusija mora da plati odštetu bivšim akcionarima Jukosa, i to u visini od 2,5 milijarde dolara, kao i sudske takse.

Pročitajte još:

• Rusija sprema recipročne mere zbog zamrzavanja imovine
• „Uvodeći sankcije Rusiji, Zapad je sebi dao autogol“
• Nariškin: Ukrajina bi mogla sa Rusijom da ratuje tri do pet dana

Izvor: webtribune.rs