Najnovije

Špijunski rat Hrvatske i Slovenije

ZAGREB/LJUBLJANA - Teritorijalni spor između Hrvatske i Slovenije koji rešava međunarodni arbitražni sud u Hagu poprimio je ovih tropskih dana obrise pravog špijunsko-akcionog filma i usijao odnose dveju susednih država. Tako su granični problemi bivših jugoslovenskih republika ponovo „isplivali” u prvi plan, a učesnici su dve države Evropske unije, koje su pre šest godina potpisale sporazum o teritorijalnom razgraničenju kako bi Hrvatska mogla da uđe u EU. Međutim, njihov spor oko granice, naročito u Piranskom zalivu, nastavljen je na međunarodnom arbitražnom sudu.
LJubljana (Foto: JuTjub)

LJubljana (Foto: JuTjub)

Pre dva dana beogradski „Kurir”, a potom i hrvatski „Večernji list”, objavili su transkripte i audio-zapise razgovora u kojima je slovenački član arbitražnog suda prenosio svojoj zemljakinji, koja na sudu zastupa Sloveniju, detalje iz poverljive diskusije predsednika suda i ostalih arbitara i s njom pravio strategiju kako da u korist svoje zemlje utiču i na ostale sudije. Posle nezapamćenog skandala, kako je ceo slučaj krstila Hrvatska, koja je u prva 24 sata bila u potpunoj neverici da je tako nešto moguće, juče je zasedala hrvatska vlada koja razmatra sve mogućnosti, uključujući i izlazak iz arbitraže. Slovenija, koja nije demantovala verodostojnost audio-snimaka, uglavnom je u defanzivi, a ostavke slovenačkog člana arbitražnog suda u Hagu Jerneja Sokoleca i slovenačke zastupnice u sporu Simone Drenik pokazatelji su da je zapravo sve tačno. Predsednik Slovenije Borut Pahor, koji je bio premijer kada je postignut dogovor sa Hrvatskom o arbitraži u vezi sa granicom u Piranskom zalivu, izjavio je juče kratko da želi da arbitraža završi rad i da će prijateljski odnosi dve zemlje takvi i ostati uprkos problemu „koji je 18 godina trovao odnose dve države, manje ili više nepotrebno”. Drenikova je, prema transkriptima, mnogo pre javnosti od Sekoleca saznala da je predsednik Arbitražnog suda Žilber Gijom vrlo rano u postupku rekao da su „Slovenci dobili šta su hteli na moru” i da najmanje dve trećine Piranskog zaliva ide Sloveniji. Hrvatski „Večernji list” je juče objavio i novi audio-zapis razgovora Sekoleca i Drenikove: „Daj mi streljiva (materijala). Ja ću zapise distribuirati kao svoje… daću ih sudijama”, kaže Sekolec Drenikovoj. Sudija Sekolec u najnovijem transkriptu govori da je granica na kopnu još „otvorena” te da u tom pogledu nije zadovoljan tokom rasprave. Navodi i rečenicu predsednika suda Žilbera Gijoma, čiji se odjek može naći u spornim izjavama slovenačkog ministra Karla Erjaveca s proleća ove godine kada je kazao da „ima neslužbene informacije da će sud odlučiti u korist Slovenije”. „Gijom mi je tokom pauze za kafu rekao da ne bi trebalo toliko navaljivati i pritiskati. Dobili ste što ste hteli na moru, zato ne bi trebalo toliko navaljivati”, preneo je Sekolec reči predsednika suda. Granica na moru, rekao je Sekolec, rešena je tako da crta razgraničenja u Savudrijskoj vali, odnosno Piranskom zalivu, ide od ušća reke Dragonje u moru, ravnom linijom prema italijanskoj granici. I dok je Drenikova zadovoljna razgraničenjem, jer im je „more najvažnije”, pa je popustljiva u vezi s kopnom, Sekolec nije. Sudija Gijom, kaže on, nije sklon delove južno od Dragonje dati Sloveniji. Prva potpredsednica hrvatske vlade i šefica spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić je juče novinarima objasnila da je protestno pismo poslato zbog kršenja nezavisnosti i nepristrasnosti arbitražnog postupka poslato Sudu i EU, koja je posredovala u sklapanju sporazuma 2009. godine. Sporazum su 4. novembra potpisali premijeri Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor u Stokholmu. NJime je predviđeno uspostavljanje međunarodnog arbitražnog suda za određivanje granice na moru i kopnu, vezu Slovenije prema otvorenom moru i korišćenje relevantnih morskih područja. Arbitražni sud čini pet sudija – po jedan iz Hrvatske i Slovenije, a preostala tri su izabrana dogovorom s popisa arbitara Evropske komisije. Pusićeva je ipak naglasila da će Hrvatska sama rešavati svoj problem, a najekstremnija mogućnost je nepriznavanje odluke suda. Hrvatski „Jutarnji list” je preneo reči profesora na katedri za međunarodno pravo zagrebačkog Pravnog fakulteta i bivšeg člana hrvatskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u tužbi protiv Srbije za genocid Davorina Lapaša, koji kaže da se već događalo da države nisu priznavale presude nekog međunarodnog suda, naročito arbitražnog suda, s obrazloženjem da rad suda nije bio nepristrastan i objektivan. „U slučaju arbitražnog postupka o razgraničenju sa Slovenijom, važno je da Hrvatska najpre diplomatskim putem upozori Međunarodni sud na ono što smo imali prilike pročitati i čuti u transkriptima i zvučnim zapisima”, rekao je Lapaš. Na pitanje novinara šta misli o večerama slovenačkog sudije u privatnoj kući člana sudskog veća Bruna Sime i sastancima u četiri oka s predsednikom arbitražnog veća, on je odgovorio da komunikacija među sudijama ne samo da nije zabranjena nego je i poželjna, ali da je neprimereno i nedopustivo lobiranje s pozicije sudije za slovenačku stranu. Jedna od potpisnica ovog sporazuma koji je deblokirao pristupne pregovore Hrvatske sa EU, Jadranka Kosor juče je na svom „tviter” nalogu napisala da „sporazum više ne postoji”. Bivši predsednik Hrvatske i lider novoformirane stranke Napred Hrvatska – Progresivni savez Ivo Josipović i opoziciona stranka HDZ traže od vlasti raskid arbitražnog sporazuma sa Slovenijom, dok i ostale opozicione stranke traže vanrednu sednicu parlamenta.
Pročitajte još:Lazanski: Đuro će mi oprostiti…Medvedev: Ukrajini preti sudbina Jugoslavije
Slovenačka opozicija, s druge strane, očekuje da zbog ovog skandala ostavku podnesu i premijer Miro Cerar i ministar spoljnih poslova Karl Erjavec. Cerar tvrdi da slovenačka vlada nije bila upoznata sa komunikacijom svojih predstavnika, te da neko ko je „povezan sa hrvatskom stranom upotrebljava špijunske metode kako bi se uticalo na arbitražu”. LJubljana nije zvanično demantovala bilo šta u vezi sa ovim slučajem, a slovenačka štampa se uglavnom bavila time kako se ministar spoljnih poslova Erjavec hitno vratio sa godišnjeg odmora i da je u prvoj reakciji rekao da su to sve „gluposti”, a ceo problem je povezao sa predizbornom atmosferom u Hrvatskoj. Za medije je glavna tema bila kako su mediji došli do transkripta razgovora i da su im dokument mogle obezbediti samo obaveštajne službe. LJubljansko „Delo” je čak navelo da hitno sazivanje konferencije za novinare šefice hrvatske diplomatije treba shvatiti kao „nastavak specijalnog rata hrvatske vlade protiv arbitražnog postupka”. U komentaru na prvoj strani „Delo” u naslovu ocenjuje da je reč o „prljavim metodama”, kao i da „to što su Sekolec i Drenikova razgovarali jeste problem, ali je to što Hrvatska prisluškuje – skandal”. Izvor: Politika (Biljana Mitrinović)

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA