ATINA - Lociranje fonda u koji će biti prebačena grčka javna imovina u Atini, umesto u Luksemburgu, ključan je ustupak kreditora, i to će omogućiti grčkim vlastima da zadrže potcenjenu imovinu dok se cena ne vrati na realan nivo, ocenjuje bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis.
„Prodaja se na ovaj način može razvući na narednih trideset godina, umesto na samo tri. To omogućava grčkim vlastima da zadrže potcenjenu imovinu dok joj se cena ne vrati na cifre veće od aktuelnih minimalaca koji su posledica recesije“, istakao je Varufakis u autorskom tekstu na portalu project-syndicate.org, a koji prenosi dnevni list Danas. Bivši ministar finansija Grčke podseća da su lideri evrozone zahtevali od premijera Aleksisa Ciprasa da se grčka javna imovina prebaci u fond nalik Trojhandu. To je bio, navodi on, mehanizam za rasprodaju nakon pada Berlinskog zida iskorišćen za brzu privatizaciju celokupne državne imovine Istočne Nemačke u nestajanju, uz ogromne finansijske gubitke i uz razarajuće posledice po iskorišćavanje celokupne državne imovine Istočne Nemačke u nestajanju. „Grčki Trojhand bi bio stacioniran u Luksemburgu i vodila bi ga organizacija pod nadzorom nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, autora šeme. Tako bi rasprodaja bila završena za tri godine. Ali, trebalo bi imati u vidu da je rad izvornog Trojhanda bio praćen masivnim investicijama Zapadne Nemačke u infrastrukturu i velikim socijalnim transferima stanovništvu Istočne Nemačke, a da narod Grčke ne bi dobio nikakvu nadoknadu“, objašnjava Varufakis. Dodaje da je, međutim, novi ministar finansija Euklid Cakalotos uspeo da ublaži najgore aspekte plana za „grčki Trojhand“ i da ga stacionira u Atini, ali taj fond ipak, prema Varufakisu, ostaje „promašaj i mrlja na savesti EU“. „Grčki Trojhand ostaje vredan gađenja i treba da bude mrlja na savesti Evrope. Plan je politički toksičan jer će fondom, iako je stacioniran u Grčkoj, zapravo upravljati Trojka (EK, ECB i MMF)", navodi on. Takođe, dodaje Varufakis, fond je finansijski štetan jer će prihodi ići za isplatu onoga što čak i MMF sada priznaje da je dug koji se ne može vratiti. „I u ekonomskom smislu je to promašaj, jer se zbog njega propušta prilika za stvaranje domaćih investicija da bi se pomoglo da se ublaži recesioni udar kaznene fiskalne konsolidacije koja je takođe deo „uslova“ samita od 12. Jula“, navodi Varufakis i dodaje da nije moralo da bude tako. Bivši ministar podseća da je 19. juna nemačkoj vladi i Trojci predstavio alternativni predlog da se javna imovina Grčke, osim one koja se odnosi na bezbednost zemlje, javne službe i kulturno nasleđe, objedini u centralni holding. Holding bi bio razdvojen od državne administracije, a njime bi se upravljalo pod pokroviteljstvom grčkog Parlamenta. Grčka bi bila jedini akcionar, ali ne bi garantovala za njegove obaveze ili dugove. „Holding bi imao aktivnu ulogu u pripremi imovine za prodaju, a na međunarodnim tržištima kapitala emitovao bi potpuno obezbeđenu obveznicu da bi se sakupilo 30-40 milijardi evra. Ta suma bi, uzimajući u obzir trenutnu vrednost imovine, bila investirana u modernizaciju i restrukturiranje imovine“, navodi Varufakis. Zamišljen je i investicioni program na tri do četiri godine, što bi rezultiralo, kako je naveo, dodatnom potrošnjom od pet odsto BDP-a godišnje, pri čemu aktuelne makroekonomske okolnosti nagoveštavaju pozitivan multiplikator rasta iznad 1,5, koji treba da podstakne nominalni rast BDP-a do nivoa iznad pet odsto u narednih nekoliko godina. „To bi onda izazvalo i povećanje poreskih prihoda i doprinelo fiskalnoj održivosti, omogućavajući grčkoj vladi da primenjuje disciplinu u potrošnji bez dodatnog smanjenja socijalne ekonomije“, navodi on. Po tom scenariju, dodaje, primarni suficit, koji isključuje otplatu kamata, vremenom bi dostigao magnitudu „kosmičke brzine“, kako u apsolutnim iznosima tako i procentualno. Rezultat bi bio da holding za godinu ili dve dobije bankarsku licencu i tako se preobrati u razvojnu banku koja može da prikuplja privatne investicije za Grčku i da ulazi u zajedničke projekte sa Evropskom investicionom bankom, ističe Varufakis. „Razvojna banka koju smo predložili bi omogućila Vladi da izabere koja će imovina biti privatizovana, a koja neće, istovremeno garantujući da će izabrane privatizacije imati veći uticaj na smanjenje duga. Naposletku, vrednost imovine treba da se poveća više nego što je suma potrošena na modernizaciju i restrukturiranje, potpomognuta programom javno-privatnih partnerstava čija će se vrednost povećavati u skladu s verovatnoćom buduće privatizacije“, navodi on. Varufakis tvrdi da je taj predlog naišao na „zaglušujuću tišinu“, te da su ministri finansija evrozone i Trojka nastavili da govore da grčke vlasti nemaju verodostojne inovativne predloge. „Čim su oni koji vladaju situacijom videli da je grčka vlada blizu da kapitulira pred svim zahtevima Trojke, nametnuli su Grčkoj omalovažavajući, neinventivni i štetan Trojhand model. U trenutku prekretnice u evropskoj istoriji, naša inovativna alternativa je bačena u smeće. Sada je na drugima da je povrate“, zaključio je Varufakis.
Pročitajte još:
Izvor: fakti.org