BEČ - Predstojeća Bečka konferencija o zapadnom Balkanu, za koju srpski premijer Aleksandar Vučić kaže da će biti prekretnica za sve zemlje regiona, biće prilika za nove projekte ekonomske saradnje ali i još jedna šansa za unapređenje pomirenja u regionu, a da bi bila što efikasnija treba uložiti dodatni napor u rešavanju knjučnih otvorenih pitanja.
Analitičari tvrde da će na konferenciji prevashodno biti reči o ekonomskim temama, kao i o mogućnosti investiranja u zemlje zapadnog Balkana, ali prethodno bi trebalo osigurati pozitivnu političku sliku, koja se najpre ogleda u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Vučić je u nedavnoj izjavi rekao da je Beograd spreman za nastavak dijaloga sa Prištinom u Briselu. Navodeći da će 27. avgusta na konferenciju doći nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Verner Fajman i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, Vučić je izjavio da će „to će biti veliki dan za ceo Balkan. Mislim da će do tada sve da se rešava". Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da Srbija treba da uloži veliki napor da u narednom periodu reši ključna pitanja kako bi konferencija uopšte imala efekta, ali da se pritom ne odrekne vitalnih nacionalnih interesa — odbrana Republike Srpske, odnosno, očuvanje Dejtonskog sporazuma sa jedne strane, kao i realizacija minimuma ustupaka Srbije dobijenih Briselskim sporazumom, sa druge. Direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković veruje da će ova konferencija poslužiti da se balkanske zemlje vežu određenim bilateralnim ugovorima sa EU, kako bi vodile predvidivu politiku. Pritom, napominje on, proces evropskih integracija je u krizi i niko ne može garantovati balkanskim državama ulazak u EU. „Razumem naše političare da konferenciju u Beču vide kao prekretnicu ili nekakav istorijski događaj, ali ja ne smatram da je to istina. NJu treba posmatrati u kontekstu nastavka nemačke politike, koja EU koristi kao instrument kako bi osigurala svoju poziciju na Balkanu", kaže Proroković. Pored toga, Proroković očekuje i da će jedno od važnijih pitanja na konferenciji biti i problem migranata na Balkanu. „To će biti veoma neprijatno za nas jer će Evropa pokušati da prebaci taj vruć krompir u ruke Srbije i to na ime budućih evrointegracija. Od nas će se tražiti ne samo da zaustavimo nove talase migranata, već da finansiramo njihov ostanak na Balkanu", istakao je on.
Pročitajte još:NASER ORIĆ PRIZNAO: Nismo poštovali Ženevsku konvenciju! (VIDEO)OVO JE SMEŠNO I TUŽNO: Martinović obrazlaže zašto je SNS protivustavna stranka! (VIDEO)NIKO NE SME DA ZNA NJIHOV IDENTITET: Pogledajte ovaj trening ustanika Novorusije! (VIDEO)
U kontekstu pomirenja zemalja zapadnog Balkana analitičari smatraju da, uprkos činjenici da je to trend u regionu, što dokazuje i nedavna poseta tročlanog predsedništva BiH Beogradu, postoji mnogo političara, što iz regiona što iz EU, koji to ne žele. Najbolji recept za pomirenje je prema njima bolja ekonomska saradnja država u regionu, jer što je region bogatiji, manje će ljudi biti opterećeni prošlošću. Prva konferencija zemalja zapadnog Balkana održana je 28. avgusta 2014. godine u organizaciji nemačke kancelarke Angele Merkel, na kojoj su učestvovale delegacije svih zemalja na području bivše Jugoslavije, uključujući delegacije Albanije, Austrije i Nemačke. Glavna tema okupljanja bila je budućnost proširenja Evropske unije, a najavljeno da će se okupljanja nastaviti i u narednim godinama. Ovogodišnja konferencija se održava 27. avgusta u Beču, a naredne godine domaćin će biti Francuska. Izvor: rs.sputniknews.com
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
