Pravda

"Radimo ovo zbog Grka, ali takođe i zbog Nemaca. Iznenadni izlazak Grčke iz evrozone izazvao bi haos i nasilje", upozorila je nemačka kancelarka Angela Merkel Bundestag krajem prošle sedmice uoči glasanja o eventualnom početku pregovora o najnovijem paketu finansijske pomoći prezaduženoj Grčkoj. Koji "haos i nasilje" je Merkelova imala na umu, podstičući nemačke poslanike da prihvate novu rundu evropske verzije finansijskog spašavanja Atine, kancelarka nije precizirala. Jedan mogući "haos" svakako je činjenica da Grčka Nemačkoj nije dužna samo 90 milijardi evra – koliko je zarobljeno u potraživanjima iz dosadašnjih međunarodnih kredita i bilateralnih ugovora. Grčka je Nemačkoj – kroz tzv. target 2 kredite (kojim se rutinski reguliše transfer evropotraživanja u prometu između centralnih banaka po osnovu ugovorenog biznisa) dužna još oko 100 milijardi evra. Ostatak evrozone (mahom Portugalija, Italija, Irska i Španija) kroz kanale target 2 kredita duguju Nemačkoj trenutno oko 531 milijardu evra. Nemačkoj izgleda uopšte nije u interesu da Grčka ili bilo koja država iza akronima PIIGS bankrotira (pa time i otpiše veliki deo svojih spoljnih dugova) i izađe iz evrozone. To, naravno, nije zbog gromoglasno spominjane solidarnosti ili „evropskog projekta”, u pitanju je ipak – novac. Dobar deo evrozone danas, čini se, zna za ovu računicu. Na talasu novodoštampanog novca Evropske centralne banke, a uprkos ekonomskom oporavku "u pupoljku", dobar deo evrozone danas se zadužuje nemilice. U međuvremenu, Evropska centralna banka i Nemačka već neko vreme od izbijanja krize nemaju istu viziju izlaska iz krize. U tom procepu finansijskih i političkih centara moći EU čak 15 članica evrozone povećalo je od prošle jeseni do ovog proleća svoj javni dug. Pri tom, u odnosu na grčki javni dug od oko 320 milijardi evra, italijanski je odavno premašio dva biliona. Na Apeninskom poluostrvu nenaplativi krediti procenjivani su ovog proleća na gotovo 200 milijardi evra. Odakle će privredno usporena evrozona (barem onih 15 članica) vratiti novonastale javne dugove? Vladajući establišment u Berlinu, Briselu i Frankfurtu (sedište Evropske centralne banke) danas muče najmanje dve oprečne dileme: da li će Evropska centralna banka doštampati toliko novca da se pokriju (i obesmisle) rastući javni dugovi i kako će nemačka Centralna banka namiriti izvozna potraživanja nemačkih firmi kod centralnih banaka članica koje beleže anemični privredni rast? Evrozona je postala "proslavljeni dužnički zatvor", smatra Filip Legren, viši savetnik pri čuvenoj Londonskoj školi ekonomije, nekadašnji savetnik predsednika Evropske komisije Žoze-Manuela Baroza.

Pročitajte još:MMF nikada ne dolazi samSmanjen javni dug Srbije za 320 miliona evraVELIKA OTPUŠTANJA PRATE MALE OTPREMNINE: 200 evra po godini staža, i to samo kod poslednjeg poslodavca!

Izvor: Politika